Mercedes-Benz se oslanja na trgovinu emisijama CO₂ sa Geelyjem da bi izbegao finansijske namete EU
Mercedes-Benz će, kako bi ispunio pooštrene propise EU o emisiji CO₂ za 2025. godinu, verovatno morati da plati stotine miliona evra. Finansijski direktor kompanije, Harald Vilhelm, procenio je da će taj iznos biti u „nižem trocifrenom milionskom rangu“, što znači da bi Mercedes mogao da plati između 100 i 300 miliona evra za otkup emisijskih kredita od partnera Geelyja, zahvaljujući prodaji električnih modela Volvoa i Polestara, navodi se u izveštaju Automotive Newsa.
Tokom predstavljanja finansijskih rezultata i na Danu kapitalnih tržišta, Vilhelm je naglasio da ovo ne bi trebalo da predstavlja veću zabrinutost za 2025. godinu. Nova pravila EU zahtevaju da najmanje 20% prodatih automobila u Evropi budu električni. Ukoliko se ovaj cilj ne postigne, prete kazne od 95 evra po vozilu i po gramu CO₂ koji premašuje propisanu granicu. Automotive News procenjuje da bi se ukupne kazne za industriju mogle popeti na 15 milijardi evra. Međutim, ovu tvrdnju je organizacija Transport & Environment osporila, zaključivši da će konačni iznos verovatno biti znatno niži – ne više od milijardu evra.
Mnogi proizvođači automobila koriste sistem emisijskih trgovina kako bi izbegli kazne. Mercedes se „prikačio“ Smartu, zajedničkom poduhvatu sa Geelyjem. Tesla upravlja najvećim sistemom „klijenata“, u kojem su Stellantis, Toyota, Ford, Mazda i Subaru. S druge strane, Volkswagen, BMW i Renault nisu formirali takve saveze. Direktor Renaulta, Luka de Meo, izjavio je da će novi ciljevi oko CO₂ opteretiti poslovni rezultat kompanije za 500 miliona evra. Renault planira da ponudi popuste na električne automobile i poveća cene modela sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (vrlo pametan potez 😉 ) kako bi ispunio zahteve.
De Meo je kritikovao sistem, nazvavši ga „surovim“, jer evropski proizvođači moraju da plaćaju novac vanevropskim konkurentima kako bi se uskladili s propisima (naši čitaoci će odmah kritikovati predsednicu evropske komisije). On veruje da je Renaultova strategija efikasnija. Nasuprot tome, izvršni direktor Mercedesa, Ola Kelenijus, branio je pristup svoje kompanije, ističući da je saradnja sa Geelyjem ekonomski isplativa i da omogućava izbegavanje kazni. On je dodao da su troškovi niži od potencijalnih kazni i da je ovo samo prelazno rešenje dok novi električni modeli ne uđu na tržište. Ključni modeli, poput novog CLA i GLC-a, trebalo bi da povećaju udeo električnih vozila u prodaji. Mercedes planira da u narednih 36 meseci primeni ovu strategiju i da kasnije samostalno ispuni ciljeve.
Globalna prodaja električnih vozila Mercedesa pala je za 23% u 2024. godini, na oko 185.000 jedinica. BMW je, s druge strane, prodao oko 427.000 električnih automobila i očekuje da će ispuniti evropske zahteve CO₂ bez spoljne pomoći. Kelenijus vidi putnička dostavna vozila kao glavni izazov za Mercedes. Ovi modeli, koji su uglavnom opremljeni dizel-motorima, doprineli su ukupnoj floti Mercedesa sa dodatnih deset grama CO₂ po kilometru u 2024. godini. Visoka profitabilnost dostavnih vozila otežava brze promene, ali Kelenijus ističe da bi nadolazeća platforma Van.EA za električna dostavna vozila mogla da bude rešenje.
AutoRepublika
(61)
