Zanimljivost dana: Automobil koji je mogao da promeni „pravila“

Automobilsko tržište Sjedinjenih Američkih Država je jedno od najvećih na svetu, ali retko kada pomislimo na Jenkije kada pričamo o egzotičnim četvorotočkašima u klasi superautomobila. Da, da, Ford GT40 je slavio četiri puta za redom na trci 24 sati Lemana, dok su Chevrolet Corvette i Dodge Viper terorisali sportiste iz ostatka sveta, pritom koštajući samo delić njihove cene, ali na kraju dana, Amerikanci nemaju onaj kultni model koji svakog dana može da stane na crtu Ferrariju, Lamborhigniju ili Porscheu.

Ali to ne znači da raznih pokušaja nije bilo.

Ako se vratimo dovoljno daleko u istoriju, videćemo mnoštvo zanimljivih modela i to uglavnom od strane privatnika koji su smatrali da mogu da svojim kreacijama promene tržište. Vectorov model Avtech WX-3 je jedan od njih i danas ga na kratko analiziramo.

Iza brenda Vector se krio čovek po imenu Džeri Vigert i rođen je 1944. godine. Ime je stekao radom početkom sedmadesetih godina prošlog veka, i to kao dizajner za firme kao što su General Motors, Ford i Chrysler. Međutim, Vigert je imao dosta veće planove i osnovao je firmu Vehicle Design Force 1971. godine, s ciljem da razvije prvi američki čistokrvni sportski automobil. On je trebalo da se zove Vector i posle dosta truda, muke, vremena i naravno novca, serijski model je dobio ime W8 i predstavljen je 1989. godine. O njemu smo pisali ranije i tu priču možete da pročitate ovde.

W8 je predstavljen baš u vreme kada je interesovanje za superautomobilima postalo veliko. Izuzetno dobra ekonomija je rezultirala time da bogataši imaju dosta novca za trošenje, a mnogi od njih su želeli da pokažu debljinu svog novčanika preko voznog parka. W8 je koštao neverovatnih 450 hiljada američkih dolara ili oko 1,1 milion „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, ali Vigert nije bio zadovoljan i želeo je još superiorniji automobil. Baš kao što je W8 trebalo da napadne italijansku konkurenciju, novi model pod imenom Avtech WX-3 je ciljao na proslavljeni McLaren F1.

Da bi uspeo u takvoj nameri, Vigert je odlučio da koristi avionsku tehnologiju, sa aluminijskom šasijom i aerodinamičnom školjkom razvijenom od kevlara i plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Automobil je trebalo da pokreće sedmolitarski turbobenzinac sa osam cilindara, a premijera je zakazana za Salon automobila u Ženevi 1992. godine. Tamo je predstavljen WX-3 u izdanju kupea i privukao je dosta pažnje. Ruku na srce, moramo reći da je evropska publika očekivala od Vectora da ne bude tradicionalni Jenki posle spomenutog modela W8, ali je WX-3 svakako bio nešto potpuno novo.

Spomenućemo da koncept tada još uvek nije bio funkcionalan, ali se Vigert vratio na isto mesto godinu dana kasnije i ovaj put dovezao i roudster zajedno sa kupeom. Objavljena je planirana cena od 765 hiljada dolara ili oko 1,7 miliona „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Glavni inženjer u timu Dejv Kostka je takođe rekao da je WX-3 tehnološki napredak kao i svemirska raketa i da je posebna pažnja posvećena na oblasti bezbednosti i pouzdanosti.

Ono što publika nije znala jeste podatak da je šasija u velikoj meri bila pozajmljena od ranijeg modela W8 i da je više podsećala na brod nego na svemirsku raketu. Naime, bila je spojena sa preko pet hiljada zakovica baš kao što se koristi na brodovima, ali je školjka napravljena od tada revolucionarnog (i laganog) materijala kevlara, baš u stilu čistokrivnih trkačkih automobila. Sa skrivenim farovima i takozvanim „Lambo“ vratima, WX-3 je zaista delovao nečuveno, s obzirom na to iz koje države je dolazio.

Dva napravljena prototipa su pružala spomenuti 7,0-litarski turbobenzinac razvijen od strane privatne firme Rodeck. Isporučivao je hiljadu konjskih snaga, a za serijsku proizvodnju je planiran raspon od 600 do 1.200 „konja“.

Utisak je kvario General Motorsov detaljno tjunirani trostepeni automatski menjač, a Vigert će reći da u spomenuto vreme nije postojao bolji izbor koji bi podneo toliku snagu i obrtni moment. Jednako drugačiji je bio i enterijer, koji je podsećao na borbeni avion, ali umesto dva sedišta (kao kod većine sličnih automobila), WX-3 je imao klupu i mogao da smesti vozača i još dva putnika.

I zašto onda tako ambicozni projekat nije zaživeo u serijskoj proizvodnji? Pa nasuprot ranije veoma moćnoj privredi, svet je pogodila ekonomska kriza početkom devedesetih godina i kupovna moć je značajno pala među bogatašima.

Vigert nije uspeo da vrati dugove poveriocima, a komandu nad Vectorom je preuzela firma Megatech i onda je otpustila osnivača. Megatech je takođe imao u planu da odobri serijsku proizvodnju, sve dok Vigert nije zapretio tužbom pošto je zaštitio sve patente pod sopstvenim imenom.

Vector je zadržao oba prototipa, a Vigert se vratio u firmu koju je osnovao 2008. godine. Tada je prodao oba WX-3 za sumu od 3,5 miliona dolara da bi finansirao naslednika pod imenom WX-8. Međutim, ostao je bez potrebnih finansija i novitet nikada nije kompletiran osim dva delimično završena prototipa. Vigert je preminuo 2021. godine, a sa njim je verovatno propala svaka šansa da ćemo WX-8 ikada videti na ulicama.

To nas dovodi do originalnog pitanja, a to je da li je WX-3 imao šansu da postane američki McLaren F1? Pa na račun snage možda i jeste, pošto je razvijao hiljadu „konja“ u vreme kada je tipičan superautomobil imao možda polovinu takve cifre. Međutim, zastareli trostepeni automatski menjač je sigurno bio najveća mana i WX-3 bi morao da prođe kroz dosta promena da bi Vigert uspeo u svom planu.

Ako ništa drugo, pokušao je da uradi nešto što ni značajno većim igračima nije moglo da krene od ruke…

Zoran Tomasović

(44)