Zanimljivost dana: Opel Kadett u odelu Chevroleta Corvette

Eksperti će se složiti da je General Motors bio nešto najbolje i najgore što se moglo desiti Opelu. Nemački gigant je bio u američkim rukama od 1929. do 2017. godine i iako se nije mogao pohvaliti nekom zaradom, takođe je imao neke od najpoželjnijih automobila u Evropi. Štaviše, redovno se borio za titulu evropskog bestselera i tokom navedenog perioda se mogao pohvaliti sa dosta kultnih modela. Sportista GT verovatno nije bio najbolji od njih, ali je svakako zanimljiv, i na kratko ćemo ga analizirati u današnjem izdanju zanimljivosti dana.

Već znam da će kolega Matija krenuti da me kritikuje sa poznatom pričom, „pa ti misliš da su Amerikanci bili zaslužni za sve evropske automobile“, ali u slučaju GT-a, iza njega se zaista krilo nekoliko Jenkija. Jedan od njih je Ralf Mejson, koji je inače krajem 1965. godine postao predsednik Opela, iako o evropskim automobilima nije znao baš ništa, ali je bio relativno dobar sa brojevima i poslat je u Nemačku da otkrije zašto Opel nije profitabilan iako je iza sebe imao veoma visoke prodajne tiraže.

Mejson je donosio glavne odluke, ali je mnogo bitanija osoba za razvoj GT-a bio dizajner Kler Mekičan. Stigao je u Nemačku 1962. godine kada je Opel zatražio od General Motorsa da dobije svoj prvi dizajnerski studio.

Mekičan je odlučio da pažnju usredsredi ka novom sportisti koji se u početku zvao Projekt 1484. Dizajn je zasnovan na nekim američkim modelima, od čega je najviše pažnje privlačila verzija Monza GT čuvenog Chevroleta Corvaira. O ovome automobilu smo ranije pisali i tu priču možete da pročitate ovde. Iako Mekičan nije bio jedan od stilista zaslužnih za njegov razvoj, znao je da Chevrolet nema planove za serijsku proizvodnju, pa se samim tim neće ljuditi ako „pozajmi“ neke linije.

Prvi prototip je bio spreman baš u vreme kada je spomenuti Mejson stigao u Nemačku, a premijera je zakazana za Salon automobila u Frankfurtu 1965. godine pod imenom Experimental GT (eksperimentalni gran turizmo). Publika ga je dočekala sa oduševljenjem, posebno zato što se od Opela očekivala još jedna dosadna limuzina ili karavan.

Ovakva reakcija je dala krila nemačkom proizvođaču vozila da razmotri i serijsku proizvodnju, ali se mnoge „glavonje“ suprostavljale sa pričom da će doneti više (finansijske) štete nego koristi i da bi novac bolje bio potrošen na neki drugi novitet.

Međutim, Mekičan se nije predavao i znao je koliku vrednost može da donese lider u oblasti imidža. Opel je pregovarao sa čuvenom samostalnom kućom Karmann oko razvoja i proizvodnje, a onda je Mekičan našao partnera u Francuskoj. Reč je o firmi Brissonneau & Lotz, koja je bila spremna da napravi školjku i enterijer za čak 30% manje novca nego što je Karmann tražio.

Opel nije želeo da eksperimentiše sa mehanikom, najviše iz razloga što je bilo poznato da se automobil neće prodavati u velikim kontingentima, a dodatni problem je predstavljala i cena. Ona je u početku planirana da bude na nivou od deset hiljada maraka, što bi značilo da bi bio klasa za sebe i bez mnogo direktne konkurencije. Sa takvom cenom, novitet nije mogao da pruža sopstvenu platformu, pa je odluka pala da ona bude pozajmljena od proverenog Kadetta B.

To ne znači da je razvoj tekao bez ikakvih problema. Motor Kadetta je bio pomeren relativno napred, ali je novitet trebalo da bude značajno aerodinamičnijih linija. To je označilo da je agregat morao da bude pomeren više prema vozaču, pa su morale biti sprovedene značajne modifikacije.

Kompletan prototip onoga što će kasnije posati serijski model je predstavljen 1967. godine i to sa 1,9-litarskim motorom iz Rekorda. Razvijao je 126 konjskih snaga, a pošto je dvosed bio težak manje od jedne tone, mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od impresivnih 210 km/h. Uskoro je dobio i zvanično ime GT po ranije predstavljen konceptu koji se dopao kupcima.

Iako je GT delovao kao umanjen Chevrolet Corvette, automobil ipak nije bio aerodinamičan u onoj meri kao što to deluje na prvi pogled. Otpor vazduha je bio 0,39, pa su dizajneri do zadnjeg dana vršili određene modifikacije. Novitet je pozjamio gotovo čitavu mehaniku iz Kadeta pa se tako nudio sa dva benzinska motora. Onaj bazni radne zapremine 1,1 litra je razvijao 67 konjskih snaga dok je opcioni 1,9-litarski stigao sa 102 „grla“. Izbor menjača je sveden na četvorostepeni manuelni i trostepeni automatski, a pogon je bio na zadnji par točkova.

Proizvodnja je kasnila zbog štrajkova u Francuskoj i Opel je bio primoran da u svojim fabrikama kompletira GT, a dvosed se zvanično pojavio u prodaji u oktobru 1968. godine po početnoj ceni od 10.767 nemačkih maraka. Nemački gigant je očekivao da će prodaja biti najveća u Sjedinjenim Američkim Državama gde je GT koštao 3.395 dolara (oko 27.588 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

To je bilo značajno više nego što je stajao Fiat 124 Coupe i Tirumph TR6, ali opet pristupačnije od Porschea 912. Amerikanci su imali pohvala na račun performansi, posebno ako bi kupac izabrao opcioni 1,9-litarski motor. Mogao je da ubrza od nule do 100 km/h za oko deset sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 185 km/h.

S druge strane, kritike su stigle na račun udobnosti, ponašanja na putu i buke. Opel će prodati oko 30 hiljada jedinica 1969. godine, od čega je više od trećine otpalo na američko tržište. Mnogi će reći da je General Motors propustio zlatnu priliku „preko bare“, pošto je upario Opele sa izložbeno-prodajnim salonima dosadnog Buicka umesto sportskog Pontiaca.

GT se vratio na tržište i za 1970. godinu je stigao s nekoliko malih promena. Pre svega, bazni 1,1-litarski benzinac je izbačen iz ponude pošto se za njega odlučio jako mali broj kupaca. To je označilo da Opelovog velikana sada pokreće samo 1,9-litarski motor i da se pomerio stepenicu više.

Tom klasom je dominirao MG B, a svi se slažu da je najveći udarac za GT bio debi Datsuna 240Z. Iako značajno veći i samim tim teži, 240Z je imao gotovo identičnu cenu, a pokretao ga je 2,4-litarski benzinac sa šest cilindara i 151 konjskom snagom. O njemu smo pisali, igrom slučaja, baš prethodnog vikenda i članak možete naći u rubrici Istorija. Takođe se bolje ponašao u krivinama, bio je udobniji i generalno „civilizovaniji“ za svakodnevnu vožnju, a japanski gigant se uskoro nije mogao braniti od narudžbina.

GT je i u Evropi dobio najezdu konkurenata koji na prvi potgled nisu delovali kao direktni rivali. Jedan od njih je bio novi Ford Capri i bio je moćniji i praktičniji, a pritom je koštao oko dve hiljade maraka manje. Prodaja GT-a pada na 24 hiljade jedinica te 1970. godine, od čega je oko 85% završilo u Sjedinjenim Američkim Državama. Opelovo rešenje je bilo da se oproba u profesionalnom auto-moto sportu i to pretežno u klasi Grupe 4. Italijanska kuća Virgilio Conrero je spremila određeni deo trkačkih automobila, ali nisu zabeležili veći uspeh tokom naredne tri godine takmičenja.

General Motors biva primoran da snizi kompresiju motora za 1971. godinu da bi zadovoljio nove zakone o nivoima izduvnih gasova, a snaga 1,9-litarskog motora pada na samo 78 „grla“. GT je uskoro dobio i konkurenta unutar samog Opela, kada je debitovao model Manta kao direktan odgovor na spomenuti Capri.

Manta je imala slične „probleme“ kao i 240Z, sa većim dimenzijama, ali je takođe bila praktičnija zbog enterijera i samim tim popularnija kod kupaca. Prodaja GT-a pada na samo petnaest hiljada primeraka 1971. godine, od čega je samo 1.100 jedinica završilo u Evropi. Da situacija za ovog mališana bude još gora, Renault je kupio Brissonneau & Lotz 1970. godine, a pošto je GT smatrao konkurencijom Alpine A110, najavio je Nemcima da ova francuska firma više neće obavljati proizvodnju.

U želji da privuče mlađe kupce, Opel na Salonu automobila u Ženevi 1971. godine predstavlja specijalno izdanje nazvano GT/J. Namenjen je svima onima koji žele da se bave amaterskim ili profesionalnim auto-moto sportom, pa je tako bio oguljen od opreme. Sa cenom od 10.700 maraka, GT/J je bio daleko od jeftinog automobila, ali je ipak bio pristupačniji za oko 1.500 maraka od ostatka ponude. To je povećalo obim prodaje na sedamnaest hiljada primeraka, ali je već tada bilo jasno da je kraj putu veoma blizu.

Opel je vredno radio na novom Kadettu, što je označilo da bi se morale sprovesti veće prerade za novi GT, a rast nemačke marke je značajno povećao cenu na najbitnijem američkom tržištu. Poslednja godina za GT je bila 1973, a da kraj stiže je nagovestio podatak da je Opel ostao bez zadnjih svetala za poslednje primerke, pa umesto da naruči nove, oni su ubacili ona sa Mante. Serijska proizvodnja je završena u avgustu 1973. godine posle 103.464 prodate jedinice.

Opel je zapravo originalno planirao i naslednika i to sa centralno postavljenim rotacionim motorom. General Motors je kupio takvu tehnologiju od nemačke firme NSU i planirao je koristiti na raznim modelima, ali je na kraju odustao od takve ideje. Publika će dočekati da vidi naslednika tek 2006. godine kada je stigao moderni GT. Bio je blizanac američkih modela Saturn Sky i Pontiac Solstice, a tokom trogodišnje proizvodnje je prodato svega 7.519 primeraka.

Originalni GT se danas smatra Kadettom u Corvettinom odelu, ali po mnogim karakteristikama je bio solidan automobil. Sa moćnijim motorom i većim enterijerom, GT je mogao da bude jednako veliki uspeh kao i 240Z, ali su očekivanja i odluka da se novac investira investira u popularni Kadett ipak pokazali opravdanim (koji je prodat u 2,7 miliona primeraka od 1965. do 1973. godine).

Sama sudbina GT-a nam je takođe nagovestila kako je i Corvette mogao da prođe, samo da Zora Arkus-Duntov nije predstavio moćnije motore. Dok je Corvette kasnije postala američka ikona, njegova prodaja je u početku bila jako limitirana, ali na žalost GT nikada nije doživeo da bude unapređen, pa da onda eventualno privuče više kupaca.

U svakom slučaju, Opel GT je danas kolekcionarski klasik čije cene samo rastu. Jako mali broj originalnih primeraka je preživeo, najviše zbog problema sa korozijom, ali i sa modifikacijama, GT nikada nije imao priliku da postane cenjen automobil. Uprkos tome je postao jako zanimljiv i dugo godina je bio najpoznatiji Opel u istoriji. Ipak, ostaje velika žal što nije imao više pozitivinih karakteristika osim dizajna.

Zoran Tomasović

(494)