Ducati zakačio bakteriju folksvagenokoku

Juče popodne sam prisustvovao lokalnoj premijeri nove Ducatijeve dvocilindarske Multistrade. Ambijent poznat, prijatan i prilično neformalan. Prijateljski takoreći. Tako je najverovatnije zbog činjenice da je lokalni distributer (još uvek) srazmerno mala kompanija, a i sam Ducati je prisutan na tržištu s drastično skromnijim obimom proizvodnje od recimo rivalskih BMW-a Motorrada ili austrijsko-indijskog KTM-a.

Upravo to je onaj deo imidža marke koji magnetski i privlači individue željne iskakanja iz psihologije mase uz istovremeno uživanje u svemu ostalom što premijum doživljaj donosi. Ciljna grupa je i u finansijskom smislu dovoljno moćna da afirmativno odgovori na tačku dodira između ambicija rukovodstva italijanske marke i ličnog neutoljivog avanturističkog duha.

Sama Multistrada V2 nastupa kao multifunkcionalan krosover, prilagodljiv željama i fizičkim atributima dugometražnih, dugonogih i kratkonogih putnika, a uklapa se i u afinitete preljubnika asfalta i poklonika košutnjačkog safarija. Verujem da će se stilom oduševiti i kratkodlaki i dugodlake.

Pride, dizajn je takav da će površne poznavaoce motocikala dovesti u zabunu na temu da li se radi o modelu s motorom V4 ili pak o ovom nešto skromnijem. Pošto mi se stil Multistrade beznadežno dopada, ni ova nije izuzetak.

Takođe, u poređenju sa odlazećom Testastretta Multistradom, s kojom sam prevalio silne kilometre prošlog maja, na stazi u Modeni, odmah se da primetiti omanji, ali drastično bolji, prikladniji ekran tipa TFT. I to je ogroman plus.

Pa opet…

Nisam otišao srećan. Nisam, jer sam skup napustio prožet utiskom da je grupa Volkswagen počela da potiskuje Ducati iz reputacionih komparacija s Ferrarijem (iako je u stvarnosti mnogo objektivnije poređenje s imidžom Porschea) i da ga gura ka poređenju s Volkswagenom, ili ajde da ne budemo prestrogi, s Audijem.

Ovo kažem jer sam razumeo da se zarad optimizacije proizvodnog procesa, što jasno vodi ka značajno nižim troškovima sklapanja vozila, pribeglo konceptu plasmana suštinski jednog proizvoda, u nekoliko odora, pa tako u Ducatijevom ruhu dobismo Polo, Golf i Passat, što će reći Panigale V2, Streetfigter V2 i Multistradu V2.

I ne samo to, nego su svi ti noviteti lišeni onih osobenosti koje su magnetski privlačile nove kupce i podizali rampe samosvesti u algoritmima odlučivanja o kupovini. Na upit savesti „zašto Ducati kada za 10 do 25% imaš izbor drugih jednako dobrih konkurentnskih modela“, često se odgovaralo „ali jednostrana zadnja viljuška“, „ali Desmo“, „ali trellis“. Ali ovo, ali ono. Nažalost, nema se čovek više za šta uhvatiti kada refleksno izgovori pomenuto „ali“.

Šta sada reći, kako sada raciju objasniti zašto Ducati? Logično bi bilo navesti da je sada drastično jeftiniji u izradi, pa će valjda biti i u ponudi, ali cenovne najave ne potkrepljuju ovu tvrdnju, a pride i Ducati se ne pazari da bi se uštedelo? Ne samo što motocikli nove generacije nisu pristupačniji, osetno su skuplji, pa se danas lepo opremljena Multistrada V2 prodaje bezmalo po identičnoj ceni po kojoj se pre petnaestak – dvadeset meseci prodavala za 50% jača i temeljnije napucana Multistrada V4.

Ipak, priča o ceni nije od presudne važnosti, listajući par fotografija kao i memorijske moždane kartice koje načinih na jučerašnjoj prezentaciji, shvatih da je broj onih koji su prisustvovali (izuzimajući trgovce i servisere), a koji su mlađi od 40 godina, ekstremno mali, a među njima je bilo nekoliko dragocenih „osobica“ koje će pravo na polaganje vozačkog ispita steći tek naredne decenije.

Ovo je naime potpuno u liniji s rezultatima istraživanja na nemačkom tržištu, gde pročitah da prosečni motociklista u toj nadmednoj državi ima 54 godine i muškog je pola. Teško mi je da ne izustim da se idealno, u dlaku uklapam sa zaključkom ove studije.

Ne želim da ovom prilikom elaboriram ponudu nove Multistrade V2, pisao sam članak o tom motociklu prilikom samog predstavljanja i možete ga pronaći u rubrici MotoRepublika, ovih dana čitam i veoma afirmativne recenzije koje su objavile ugledne svetske redakcije, i sve je to lepo, ali stvari definitivno idu u smeru totalne „folksvagenizacije“ marke.

Ako je to cena komercijalnog uspeha, neka bude, ali da mi se kurs marke dopada – ma, ne. A ono opet, bolje i tako, nego kao KTM koji se našao u dubokom ofsajdu i kome je ugrožena sama egzistencija.

Da se povratim od „razočarenja“ i da ulijem novu nadu u dušu koja sumnja 😊 kući se vratih s tri nove majice Ducatija, da mi slučajno ne zameri neko ko ume da čita misli i u isto vreme voli marku koliko i ja.

Zvezdan Božinović

(385)