Zanimljivost dana: Druga strana mišićavih automobila
Period šezdesetih godina prošlog veka je doneo možda najslavnija vremena u istoriji američke automobilske industrije. Gotovo svaki proizvođač se takmičio na temu ko će napraviti veći motor, snage je bilo na pretek, a detalji poput ekonomičnosti i nivoa generisanih izduvnih gasova su bili u skroz drugom planu. Istorijske knjige se uglavnom orijentišu na one najpopularnije modele.
Najlakši način da se dobiju najviših performansi je očigledno bio da se uzme najmanja dostupna karoserija i da se u nju ugradi najveći motor. Iz tog razloga su i najpopularniji bili modeli kao što su Chevrolet Chevelle SS, Pontiac GTO, Plymouth Road Runner, Dodge Charger i slični.
Ali nisu svi želeli takav automobil. Svi spomenuti velikani su ipak bili kompaktnih dimenzija (barem za američke standarde) pa nisu bili idealni za sve kupce. I dalje je postojao veliki broj potencijalnih mušterija kojima je glomazni automobil zadovoljavao sve potrebe, pa nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je strategija sa „mišićavih“ modela preneta i na one u kategoriji najvećih (full-size). U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jedan od njih, a to je Ford Galaxie 7-Litre.
Galaxie je originalno predstavljen 1959. godine kao najveći i najskuplji model u Fordovoj ponudi. Mogao se naručiti u dosta različitih konfiguracija sa dvoje i četvoro vrata, a nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je američki proizvođač vozila odlučio da posveti pažnju verzijama visokih performansi. Prvi značajniji momenat se odigrao 1962. godine kada je u ponudu uvršćen čuveni Galaxie 500 XL 406, o kome smo nedavno i pisali, a kasnije će radna zapremina biti povećana na maksimalnih 428 kubnih inča (7,0 litara).
Međutim, takav Galaxie je bio namenjen isključivo za homologaciju za amaterski i profesionalni auto-moto sport i to pre svega za trkanje na pravcu u klasi nazvanoj NHRA (National Hot Rod Association). Automobili bi bili oguljeni od opreme i retko ko se odlučivao za njih ako bi želeo vozilo za svakodnevne avanture. Tako nešto je znao i sam Ford, pa kada je nova generacija Galaxija predstavljena za 1965. godinu, odjednom se otvorio prostor za novo izdanje visokih performansi, posebno razvijeno za ulicu.
Morao je da stane na crtu rivalima kao što su Chevrolet Impala i Plymouth Fury, a Ford je za tu svrhu pripremio potpuno novu generaciju motora radne zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara). Kasnije ćemo ga videti u modelima kao što su Mustang i Torino, ali te 1965. godine je još uvek bio potpuno nov i bez neke veće promocije.
Premijeru će imati baš u Galaxiju i to u specijalnoj verziji nazvanoj 7-Litre. Odluka je bila pomalo čudna pošto se zapremina motora „preko bare“ u spomenuto vreme merila u kubnim inčama umesto u litrima, ali je ono „7-Litre“ verovatno zvučalo više egzotično. Novi agregat je razvijao reklamiranih 345 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača.
Ford će kasnije da ponudi i četvorostepeni manuelni menjač bez ikakve finansijske nadoknade. 7-Litre nije bio najbrži Galaxie u ponudi već je ta čast otišla čuvenom varijetetu s oznakom R-Code i sa 425 „grla“, ali jeste bio najcivilizovanija verzija visokih performansi. Primera radi, kupac je i dalje dobijao disk kočnice na sva četiri točka, modifikovano ogibljenje, volan obložen kvalitetnim drvetom, kožna sedišta, klimu i još mnogo toga. U suštini, vlasnik je u neku ruku dobijao luksuzni Lincoln bez da plati njegovu glomaznu cenu.
I pored glomazne mase koja je dostizala približno dve tone, 7-Litre je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za manje od šest sekundi i da onda dostigne maksimalnu brzinu kretanja od preko 200 km/h.
7-Litre je predstavljen tokom poslednjih meseci spomenute 1965. godine pa se vodio kao model za 1966. godinu. Tokom prve godine proizvodnje je ispočeno 11.175 jedinica, što je svakako bila skromna cifra za obim prodaje Galaxija, koji je privukao približno milion mušterija te godine, ali opet dovoljno pozitivna da ostane u centru pažnje i narednih godina.
Ovaj automobil je pokazao da postoji interesovanje i za većim četvorotočkašima visokih performansi. Možda nije bio popularan kao Chevrolet Impala SS ili brz kao Plymouth Fury, ali je stekao kultni status koji traje do današnjeg dana…
Zoran Tomasović
(206)
Mnogo mi se dopadala ova prednja vertikalno posložena svetlosna grupa kod mnogih automobila iz tog perioda.
Veoma lep i elegantan auto! Boja eksterijera i enterijera su identicne – nekada sam se odusevljavao time, plus mnogo hroma! 🙂 Njegove performanse zu za mene u drugom planu, „aesthetics first!“
Dopao bi ti se onda Ford LTD sigurno. Stepenica iznad Galaxie.
Bukvalno Lincoln u Fordovom odelu.
Da, lep je i elegantan! Nedostaje mu neka markantna boja, ova „slonova kost“ deluje jeftino.