Da li brzo punjenje oštećuje baterije električnih vozila? Vodič za efikasno punjenje
Oštećenje baterija usled učestalog brzog punjenja brine mnoge nove vlasnike električnih vozila (EV), ali postoji mnogo faktora koji određuju da li brzo punjenje šteti bateriji.
Za mnoge ljude električna vozila predstavljaju budućnost transporta i način za smanjenje emisije štetnih gasova, ali ona donose i nove termine i brige o održavanju.
Jedna od najvažnijih tema je da li često korišćenje brzog punjenja na jednosmernu struju (DC) utiče na dugovečnost baterija EV-a.
Dok su rana istraživanja sugerisala da redovno brzo punjenje može smanjiti kapacitet baterije tokom vremena, novija istraživanja osporavaju ovaj stav, naročito kod modela sa naprednim sistemima za upravljanje baterijama.
Nova saznanja o uticaju brzog punjenja
U nedavnoj studiji istraživači iz Recurrenta analizirali su podatke sa više od 13.000 EV kako bi procenili efekte učestalog brzog punjenja. Suprotno laboratorijskim predviđanjima, podaci iz više od 160.000 stvarnih slučajeva punjenja pokazali su da nema značajne razlike u degradaciji baterija kod Teslinih vozila koja se često brzo pune i onih koja to rade ređe.
Međutim, studija obuhvata uglavnom podatke novijih modela (2018. i kasnije, sa većinom iz 2021. ili novijih), što pokriva samo oko pet do šest godina korišćenja. Zbog toga dugoročni efekti brzog punjenja ostaju neizvesni.
Sve litijum-jonske baterije vremenom gube kapacitet, a Tesline baterije – bilo da se brzo pune ili ne – pokazuju očekivani gubitak dometa, bez obzira na navike punjenja. Stvarni gubitak dometa može varirati zbog faktora kao što su teren i vremenski uslovi.
Kako moderna EV smanjuju degradaciju baterija
Napredni sistemi za upravljanje baterijama i termalni sistemi u EV razvijeni su do tačke da mnogi modeli mogu podneti brzo punjenje bez značajne degradacije.
Više faktora doprinosi ovoj otpornosti:
- Napredni sistemi upravljanja baterijama (BMS):
Ovi sistemi u realnom vremenu prate i podešavaju napon, struju i temperaturu svake ćelije, osiguravajući da svi parametri ostanu u sigurnim granicama. Ako temperatura postane previsoka, BMS usporava punjenje ili aktivira sistem za hlađenje kako bi zaštitio bateriju. - Termalni sistemi (TMS):
Toplota je glavni neprijatelj baterija, naročito tokom brzog punjenja. Moderna EV koriste tečno hlađenje ili čak klima uređaje za stabilizaciju temperature ćelija, smanjujući naprezanje tokom punjenja. - Hemija baterija:
Različite hemije baterija imaju različite stepene otpornosti na brzo punjenje. Litijum-gvožđe-fosfatne (LFP) baterije, koje Tesla sve više koristi, veoma su izdržljive. S druge strane, nikl-mangan-kobaltne (NMC) baterije su podložnije habanju, naročito u uslovima visokih temperatura.
Kada brzo punjenje može opteretiti baterije EV
Iako je brzo punjenje generalno bezbedno za većinu EV, određeni uslovi mogu povećati stres na bateriju:
- Ekstremne temperature: Punjenje na ekstremnim temperaturama, bilo veoma toplim ili hladnim, može povećati stres na bateriju, naročito ako baterija nije prethodno zagrejana ili ohlađena,
- Stanja visokog ili niskog napona: Punjenje baterije kada je skoro prazna ili skoro puna dodatno opterećuje bateriju,
- Često punjenje do 100%: Brzo punjenje do punog kapaciteta povećava temperaturu ćelija, pa proizvođači preporučuju zaustavljanje punjenja na 80%.
Saveti za smanjenje degradacije baterija
Da biste dodatno zaštitili baterije tokom brzog punjenja, pokušajte sledeće:
- Prethodno zagrejte ili ohladite bateriju u ekstremnim vremenskim uslovima,
- Izbegavajte redovno punjenje do 100%; ciljajte na 80%,
- Kombinujte brzo punjenje sa sporijim punjenjem (Level 2) kada je to moguće,
- Pratite preporuke proizvođača za optimalne prakse punjenja.
Budućnost brzog punjenja
Savremena istraživanja pokazuju da učestalo brzo punjenje možda nema značajan uticaj na degradaciju baterija, osporavajući ranije pretpostavke.
Napredni sistemi upravljanja, poboljšani termalni sistemi i hemije poput LFP čine brzo punjenje efikasnijim i sigurnijim.
Sa dolazećim ultra-brzim punjačima koji premašuju 350 kW i inovacijama u oblasti litijum-jonskih i „solid-state“ baterija, EV postaju sve brža, sigurnija i pouzdanija za punjenje.
AutoRepublika
(565)
Neverovatno mnogo teške nauke oko dopune baterija u odnosu na banalnost dopune rezervoara vozila sa SUS pogonom. Šalim se malo.
Moram da priznam da mi je kod EV-a malo mentalno bolno da plaćam bruto kapacitet baterije sa 100% ( i da mi je vozilo uvek opterećeno baš tom masom ), a da mi je preporučivo da u praksi koristim samo oko 60% neto kapaciteta ( tj. negde u rasponu od 20-80% ).
Tako je, no u praksi niko na brzim punjacima ne puni bateriju preko 80 %, preskupo je i zahteva mnogo vremena, niti dozvoljava da mu kapacitet iste opadne ispod 20 %, previse je rizicno… Baci pogled na FB objavu, tamo se javise silni „strucnjaci“ na ovu temu…😉
Pa kod SUS motora isto rijetko koristiš puni potencijal (snagu i moment), a platiš kad kupuješ; šalim se malo, ali to ti je tak!😉
E-motor takodje ima veliku rezervu snage koja ce se vrlo retko koristiti. Ovde govorimo o bateriji koja je „rezervoar“ energije. Niko ne brani praznjenje benzinskog/dizel rezervoara do nule (nije pozeljno iz drugih razloga) niti punjenje do vrha.
Ja svog benzinca na redovnoj bazi poguram do šest i po. 💥🗯💭A posebno koristim auto put da održim formu 😆
„Prethodno zagrejte ili ohladite bateriju u ekstremnim vremenskim uslovima“
Da li je neko pored punjaca video komoru za zagrevanje – hladjenje baterije pre punjenja? 🙂
Ma cesto ima nekakav program predgrejavanja baterije (ukoliko je napolju hladno), ukljucih ga 10-15 minuta pre nego li stanes na snazni punjac, ali trosi poprilicno energije, kao i svako grejanje…
OK, grejanje si objasnio. A sada hladjenje? 🙂
U Skandinaviji imate EV auta na ulici koja iznajmite preko aplikacije i vozite odmah bez ikakve procedure. Primećeno je da vlasnici takvih auta softverski prilagode snagu punjenja na max 100 kw i možete vi da ga zakažite i na 350kw, on će se puniti sporije. Ako oni to rade da bi sačuvali bateriju, onda tu sigurno postoji razlog.