Model R4 E-Tech stiže u prodajne salone narednog leta. Iako je ovaj Renault, jedan od glavnih aduta poslednjeg Pariškog sajma automobila, prava novina, video koji je objavio Nacionalni institut za audiovizuelne medije (INA) otkriva da je proizvođač automobila još pre 52 godine radio na električnoj verziji modela 4L.
Pojavivši se 1961. godine i ostavši u proizvodnji sve do 1994, Renault 4, prodavan u više od sto zemalja, proizveden je u više od 8 miliona primeraka. Tokom duge karijere, ovaj ikonični francuski automobil bio je prilagođen gotovo svim zamislivim verzijama – od furgoneta, preko pikapa, do modela sa pogonom na sva četiri točka ili luksuzne verzije La Parisienne. Međutim, među svim tim varijantama, jedna je gotovo prošla nezapaženo – električna.
U videu iz 1972. godine, objavljenom od strane INA, otkriva se posebna verzija 4L, koja je umesto benzinskog četvorocilindričnog motora dobila električni pogon.
Iako video ne daje podatke o snazi, fokus je stavljen na autonomiju. Demonstrator navodi da automobil može da pređe od 100 do 110 kilometara na otvorenom putu i samo 60 do 70 kilometara u gradskim uslovima. Energiju obezbeđuje paket klasičnih baterija postavljenih umesto zadnje klupe. Kako bi se prilagodio, 4L je postao dvosed i izgubio zadnja vrata. Da bi se kompenzovala dodatna težina baterija, Renault 4 dobio je karoseriju od plastike i bočne prozore od pleksiglasa. Sa jednostavnim prekidačem za vožnju napred/nazad, ova verzija postizala je maksimalnu brzinu od oko 60 km/h.
Performanse i tehničke karakteristike ovog modela danas deluju pomalo smešno, posebno u poređenju s njegovim „unukom“, modelom R4 E-Tech, koji se očekuje u prodajnoj mreži u junu naredne godine. Opremljen baterijama tipa NMC (nikl-mangan-kobalt) kapaciteta 40 ili 52 kWh i električnim motorima snage 120 ili 150 KS, novi R4 obećava autonomiju od 300 do 400 kilometara, a od 2026. čak i 500 kilometara zahvaljujući uvođenju novih baterija.
Uz mogućnost brzog punjenja na stanicama od 11 kW (AC) ili 80 do 100 kW (DC), R4 E-Tech će imati značajno brže vreme punjenja u poređenju sa električnim modelom 4L iz 1972. godine. Na snimku se preporučuje da se taj prvi „nulte emisije“ Renault tokom noći puni na običnoj kućnoj utičnici kako bi bio spreman za upotrebu sledećeg dana.
Zanimljivo je i futurističko razmišljanje korisnika iz tog vremena, koji zamišlja da će „u bliskoj budućnosti parking prostori ili čak parkometri omogućavati i punjenje baterija automobila. Čak i delimično punjenje, recimo, između 12 i 14 časova“. Vizija iz 1972. godine danas je postala stvarnost.
AutoRepublika
(143)
„Vizija iz 1972. godine danas je postala stvarnost.“ – Takve vizije imali su tada brojni proizvodjaci automobila, evropski i americki. U to vreme u modi su bile vizije malih gradskih automobila sa baterijskim pogonom. I sta je bilo od svega toga? Ljubitelji zaverenickih teorija reci ce da su petrol-kompanije nasilno ugusile sve ovakve projekte. Istina je sasvim prozaicna – baterije su imale mizeran kapacitet tako da je upotreba e-vozila bila absolutno neprakticna. Ono sto se u praksi ceni jeste upotrebna a ne teorijska energetska efikasnost. To je problem koji opterecuje i savremene e-automobile.
Imali su na raspolaganju preteške olovne akumulatore.
Sve su znali, i da od toga nema nista, ali su ipak pokusavali. Cudno, zar ne?
A naftna kriza pocela tek sledece 1973,pisao je Zoki o njoj na Autorepublici…. 2018-te.
Uh, kako mi se svidja ovaj crno karirani. Fantazija od auta… 😉