Zanimljivost dana: Poslednji ples

Sigurno smo se svi barem jednom u životu našli u situaciji gde smo znali da nadolaze „crna vremena“ i želeli smo barem još jedan dan da uživamo u onome što volimo da radimo. Setite se samo kada smo bili deca i kada bi se približavao prvi dan nove školske godine. Svi smo želeli da uživamo u još jednom danu letnjeg raspusta i da zaboravimo na sve brige koje sutra donosi, zar ne?

Slična situacija je važila i u američkoj automobilskoj industriji. Godina je bila 1970. i unapred se znalo da je čuvena revolucija sa „muscle cars“ na izdisaju i da ulice nikada više neće biti iste. Svaki proizvođač je odlučio da ode u zaborav u velikom stilu, pa ćemo te godine videti neke od najboljih modela koje je Detroit imao da ponudi u svojoj istoriji, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na pomalo zaboravljeni Oldsmobile 442 W-30.

Oldsmobile je uvek zauzimao izuzetno bitnu poziciju unutar General Motorsa. Njegovi kupci su uglavnom bili u svojim četrdesetim godinama i želeli su mirniji automobil nakon dosta godina vožnje sportskog Pontiaca, ali još uvek nisu bili spremni da pređu na luksuzni Buick. Samim tim, Oldmobile je predstavljao nešto najbolje iz oba sveta, pošto je bio više luksuzan od Pontiaca, ali opet više sportski od Buicka. Takozvani mišićavi automobili se nikako nisu uklapali u takvu strategiju, ali brend nikako nije mogao da gleda konkurenciju kako osvaja kupce bez da nešto uradi povodom toga.

Nedugo nakon što je Pontiac započeo celu kategoriju sa modelom GTO, i Oldsmobile je spremio svog rivala. Zvao se 442 i ime je dobio po četiri karburatora, četverostepenom manuelnom menjaču i dve izduvne grane. 442 zapravo nije bio originalni model, već opcija na modelu F85 Cutlass, a pružao je fantastični V8 motor radne zapremine 330 kubnih inča (5,4 litra) i 310 konjskih snaga.

Takođe je imao i modifikovano ogibljenje, veće kočnice, bogatije opremljeni enterijer i par dizajnerskih promena. Nažalost, nikako se nije pokazao popularnim kao spomenuti GTO pošto je ipak imao veću masu, još veću cenu i pritom je pripadao brendu koji nije poznat po sportskim automobilima.

Ali Oldsmobile se nije predavao i 442 će ostati deo ponude i narednih godina, a još ekstremnija konfiguracija nazvana W-30 je stigla 1968. godine. To je ujedno bila godina kada je predstavljena nova generacija, pa je 442 zapravo delio dosta toga sa braćom kao što su Chevrolet Chevelle SS, Pontiac GTO i Buick GS.

I dok je Detroit slavio, političari su spremali velike promene koje će rezultirati time da „muscle cars“ postanu dinosaurusi i nestanu sa tržišta u rekordnom roku. Ruku na srce, moramo priznati da su i postojali opravdani razlozi za tako nešto.

Nivo izduvnih gasova je bio zabrinjavajuća, potrošnja u rangu sa tenkovima, a visoka snaga u rukama mladih i neiskusnih vozača je rezultirala time da osiguravajuće kompanije naglo podignu cene svojih usluga. Postalo je jasno da će novi zakoni debitovati do 1971. godine i da svi automobilski brendovi imaju još jednu šansu za „poslednji ples“.

I Amerikanci su tako ušli u 1970. godinu gde je ponuda velike snage bila šira nego ikada do tada. Plymouth i Dodge su imali fantastični motor Hemi dok je predstavnik Forda i Mercuryja bio CobraJet. Najviše pažnje unutar General Motorsa je privukao Chevrolet Chevelle SS454 sa čak 450 „konja“ dok se Buick GS mogao pohvaliti sa velikih 690 Nm obrtnog momenta, i to na svega 2.800 „obrtaja“.

Gde je sve to ostavilo Oldsmobile? Kompanija je predstavila potpuno novi 442 W-30 i pokazaće se jednim od najslavnijih mišićavih modela ikada viđenih od strane Detroita. Ponuda se zasnivala oko čuvenog motora Rocket 455.

Kao što mu ime kaže, radna zapremina je iznosila 455 kubnih inča (7,5 litara), a originalno je predstavljen 1968. godine u verziji sa 365 „grla“. Međutim, inženjeri su uspeli da podignu snagu na okruglo 400 „konja“ te 1970. godine, što je označilo da je samo spomenuti Chevelle SS454 bio moćniji. Najviši obrtni momenat od 680 Nm je takođe bio među liderima svoje klase.

Kako se Oldsmobile u neku ruku smatrao luksuznim brendom, tako je i 442 morao da bude napucan opremom. Imao je sve šta se poželeti moglo u dato vreme, što je donekle oštetilo performanse (zbog više mase), ali je brzo dobio nadimak „mišićavi automobil džentlimena“. Spomenućemo da je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za manje od šest sekundi i da pređe četvrtinu milje za 13,8 sekundi. Radi poređenja, čak i čuvena Shelby Cobra je bila za tek 0,1 sekundu brža.

Oldsmobile je te 1970. godine prodao 19.330 primeraka modela 442, ali je samo njih 3.100 napustilo fabriku sa opcijom W-30. Većina nije uspela da preživi do današnjeg dana, pošto su korićeni za amaterski auto-moto sport, pa tako u onim retkim prilikama kada ih vidimo u oglasima, novi vlasnici moraju da izdvoje i do 100 hiljada američkih dolara.

W-30 je imao veoma kratku karijeru i nije ostavio značajniji trag, ali je pokazao da stil, luksuz i performanse mogu da se spoje u jedan fantastični automobil.

Zoran Tomasovič

(256)