Zanimljivost dana: Rađanje monstruma

Živimo u vremenima kada su glomazni kamioni veoma česti u rudarstvu. U stanju su da ponesu izuzetno teške terete u tovarnom sanduku i to obično u „vukojebinama“ (da izvinite na izrazu) gde putevi često i ne postoje. Da li ste se zapitali ko je prvi napravio takav kamion?

Ako se vratimo dovoljno daleko daleko u prošlo vreme, to jest u istoriju, videćemo da je to francuska firma Berliet sa modelom T100, a na kratko ćemo ga analizirati u ovom izdanju Zanimljivosti dana.

Karijera ovog specijalnog kamiona je započeta sredinom pedesetih godina prošlog veka kada su otkrivene velike zalihe nafte na teritoriji današnjeg Alžira. Ova država je tada bila francuska kolonija, ali period posle Drugog svetskog rata je doneo dve velike svetske sile (Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez) dok je kolonizacija afričkog kontinenta počela da odumire.

Konkretno, države su tražile nezavisnost od evropskih imperijalista, a u konkretnom služaju, Alžira će pokrenuti rat protiv Francuza 1954. godine i trajaće narednih osam, pre nego što ova afrička država dobije nezavisnost.

Iako se Francuska našla na pobedničkoj strani u Drugom svetskom ratu, okupacija od strane nacističke Nemačke je rezultirala u teškoj ekonomskoj krizi i nedostatku prirodnih resursa. To je istovremeno označilo da, iako se rat protiv vojske Alžira uveliko vodio, Francuzi nisu bili spremni prepustiti „crno zlato“ i morali su da pronađu način kako ga izvaditi iz zemlje, dovesti do rafinerija i onda ga preprodati pre nego što teritorija padne u ruke domaćih vojnika.

Da je zemlja imala drugačiju geologiju, to možda i ne bi bio veći problem, ali pustinja Sahare, gde su izvori nafte inače pronađeni, pruža dosta nestabilnog peska gde se podloga često menja zbog jakih vetrova.

Prevoz standardnim kamionima napravljenih pedesetih godina prošlog veka nije mogao da funkcioniše, pa je na kratko razmatrana i ideja da kamile budu iskorišćene za tu namenu. Međutim, ni tako nešto ne bi bilo praktično, a Francuzi su znali da nemaju mnogo vremena da grade puteve, pošto će teritorija kad-tad pasti u ruke neprijatelja.

To nas dovodi do tada najvećeg proizvođača kamiona na svetu po imenu Berliet. Firma je osnovana još 1899. godine i bavila se proizvodnjom automobila, autobusa, kamiona i generalno, vozila za potrebe vojske. Francuska vlada se obratila čelnicima Berlieta za savet, i već na prvi pogled je postalo jasno da čak ni značajne modifikacije tada korišćenih vozila za posao transporta teškog tereta, ne bi dale rezultate.

Inženjeri su došli do zaključka da moraju da konstruišu kamion koji će biti veći nego što je svet video ikada ranije. Dobio je ime T100 zahvaljujući svojoj masi od čak 103 tone, a pritom je bio dugačak 13,3 metara uz širinu od pet metara i visinu od 4,4 metra.

Međuosovinsko rastojanje je iznosiloa 5,7 metara, a imao je šest točkova od kojih je svaki mogao da funkcioniše nezavisno. Premijera je zakazana za Salon automobila u Parizu 1957. godine, ali je T100 bio toliko glomazan da nije mogao da uđe ni u jedan hangar. Čelnici Berlieta će na kraju da naprave posebnu zgradu samo za njega gde ga je publika dočekala sa velikim iznenađenjem.

Inženjeri će kasnije reći da je najveći problem bio pronači pneumatike koji su u stranju da ponesu takvu masu. Berliet se obratio za pomoć čuvenoj firmi Michelin, a ovi će napraviti posebne pneumatike širine čak 2,2 metra. Svaka guma je bila teška čak 950 kilograma i mogla je da ponese teret mase do 120 tona ili 20% više nego što je T100 ikada trebalo da nosi. Testovi će pokazati da čak na vrelom pesku Sahare ovaj kamion nije „uronio“ više od deset centimetara, dok bi prosečan čovek „upao“ do kolena.

Ali T100 ipak nije bio francuski u onoj meri u kojoj bi Berliet voleo od sveta da pomisli. U ovoj državi jednostavno nije postojala mehanika koja bi pokretala takvu grdosiju, pa su se inženjeri uputili u Ameriku na pregovore sa firmom Cummins. Ovi su im napravili 24,0-litarski turbodizel sa dvanaest cilindara sa 600 konjskih snaga.

Takav motor je ugrađen u prvi primerak, dok je T100 kasnije dobio još veći 29,6-litarski turbodizel (takođe Cumminsov) sa čak 700 „konja“. Sam agregat je bio težak čak 2,5 tona, a maksimalna brzina kamiona je iznosila tek 45 km/h. Menjač je pružao četiri brzine za napred i još četiri za rikverc, a kamion je bio u stanju da podnese uzbrdice pod uglom od 25 stepeni.

Mana je naravno bila na račun potrošnje. T100 je zahtevao 90 litara dizela svakih 100 kilometara čak i u idealnim uslovima ili čak 240 litara na pređenih 100 kilometara kada je vožen na pesku. Iz tog razloga su ugrađena dva rezervoara za ukupno 950 litara. Još jedna mana je ležala i po pitanju klima uređaja.

Temperatura u Sahari može da dostigne i do 60 stepeni, dok su vozač i putnici mogli u kabini da uživaju u temperaturi do 25 stepeni. Međutim, klima uređaj se nalazio u krovu i samim tim hladan vazduh bi duvao ljudima direktno na glavu, pa će posle biti otkriveno da je klima retko korišćena, čak i tokom pakla u Sahari.

Pored standardnog motora za pokretanje točkova, u T100 je ugrađen i relativno mali agregat radne zapremine 850 kubika za hidrauliku, kočnice i punjenje alkumulatora. Ceo kamion je bio tehnički toliko komplikovan da ga je morao pratiti ceo tim inženjera i mehaničara u slučaju da se nešto pokvari.

Berliet će da napravi četiri primerka. Dva su korišćena u Alžiru, jedan je bio tradicionalni kiperaš u rudniku u Francuskoj, a postojao je i još jedan sa drugačijom kabinom. Preživeo je samo jedan od njih i to T100 koji je ostavljen u Alžiru kada se ova država konačno izborila za nezavisnost, što se zbilo 1962. godine. Proveo je nekoliko decenija napušten i pod Suncem, sve do ranih osamdesetih godina, kada je vraćen Francusku, a nakon toga je restauriran i danas je muzejski primerak.

Citroen će tokom 1967. godine kupiti firmu Berliet da bi njegov novi vlasnik postao Renault sedam godina kasnije. Poslednja godina Berlieta na tržištu će biti 1978. posle čega će firma biti pripojena komercijalnoj diviziji Renaulta, bez želje da prodaje kamione pod sopstvenim imenom.

Zoran Tomasović

(173)