Zanimljivost dana: Britanski mališa sa stilom

Ovih dana je većini nas prva asocijacija na brend Triumph verovatno stiže u vidu relativno popularnih motocikala, pošto nekada slavni britanski proizvođač ne proizvodi automobile već duže vreme. Čak i kada se bavio vozilima u toj kategoriji, uglavnom je ciljao na sportiste dok su mu manji i gradski modeli bili „ispod časti“.

Ali kako to obično biva, često se desi da firme neka muka natera na izvesne, ranije nezamislive poteze, pa je i Triumph morao da pravi određene modele samo da bi preživeo. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obrati pažnju na jedan od njih, a reč je o modelu Heraldu.

Triumph je osnovan još 1897. godine sa ciljem proizvodnje motocikala, a u automobilski svet je ušao tek 1923. godine. Firma je uglavnom pravila veće i skupocene četvorotočkaše i poslovala relativno dobro narednih petnaestak godina, a vremenom su razdvojene divizije za razvoj i proizvodnju automobila i motocikala.

Automobilsku diviziju je kupio Standard i napravio novu korporaciju nazvanu Standard-Triumph. Brend je nastavio da proizvodi modele za kupce za šire narodne mase i u posleratnom periodu, ali je vremenom bio primoran da proširi ponudu i na manje i pristupačnije modele vozila. To se posebno odnosi na posleratni period kada je kupovna moć u razrušenoj Evropi bila jako skromna. Model Ten se pokazao relativno velikim uspehom i omogućio je Triumphu da razvije i naslednika.

Kategorija vozila sa motorima do jednog litra radne zapremine je bila najpopularnija u Velikoj Britaniji i ranije, ali je potražnja eksplodirala 1956. godine kada je došlo do nemira oko Sueckog kanala. Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser ga je nacionalizovao, Francuska i Velika Britanija su odgovorile invazijom, ali su se povukle nakon reakcije Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza.

Kao rezultat svojih postupaka, Britanci su ostali bez velikih zaliha nafte nakon što su arapske zemlje odlučile da ih ne snadbevaju, a čak 20% britanske nafte je stizalo sa ovih lokacija. Ostrvska država se suočila sa velikim nestašicama i prodaja malih gradskih automobila sa motorima manjim od 1,0 litre je skočila za čak četiri puta do 1957. godine.

Novitet je morao da bude kompaktnih dimenzija, ali opet sa boljom završnom izradom, ponašanjem na putu i opštim voznim karakteristikama, nego recimo Mini. Izbor imena je pao na Herald i originalno je zapravo trebalo da debituje kao model brenda Standard, pre nego što je zaključeno da Triumph ipak ima veći ugled i samim tim će privući više kupaca.

Za stil se postarao legendarni italijanski dizajner Đovani Mišeloti. Prethodno je radio za najveće italijanske firme, da bi zatim osnovao sopstvenu kompaniju, a tokom narednih nekoliko decenija je dizajnirao gotovo svaki novi Triumph. Njegova saradnja sa britanskim proizvođačem vozila je započela baš oko Heralda. Novitet će delovati veoma privlačno i imaće mnoge linije preuzete sa američke dizajnerske škole tokom pedesetih godina.

Inženjerstvo je dopalo ruku Herija Vebstera, koji je očekivao odrešene ruke, ali su sve nade pale u vodu kada je Triumph postao deo giganta British Motor Corporation (BMC). Umesto da pristupi razviju noviteta po sopstvenom planu, Vebster je morao da sluša naređenja glavonja unutar značajno veće firme.

Najveća razlika u mišljenju je bila na račun konstrukcije, pa je Vebster želeo samonoseću karoseriju, dok je BMC insistirao na starijoj i tradicionalnoj „karoseriji na šasiji“. Razlog je najviše ležao u finansijskoj prirodi, ali i zbog toga što je BMC hteo dosta različitih konfiguracija, sve u želji da bi bilo lakše samo promeniti školjku na jednu istu šasiju. Herald će na kraju biti dostupan u verzijama kao limuzina sa dvoje vrata, zatim kupe, kabriolet, karavan i kombi.

Za izbor motora je odabran već postojeći benzinac radne zapremine 948 kubika. Razvijao je 35 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Britanski magazin Motor je kao prvi imao priliku da ga testira i zabeležili su ubrzanje od nule do 100 km/h za 31,1 sekundu uz maksimalnu brzinu od 114 km/h. Herland se nije pokazao ni preterano ekonomičnim, pošto je u proseku trošio 8,2 litre benzina na pređenih sto kilometara.

Prodaja je zvanično krenula 1959. godine, ali je u početku bila izuzetno slaba zbog relativno visoke cene od 700 britanskih funti. Radi poređenja, Mini, koji je debitovao iste godine, je koštao tek 496 funti, a Ford Anglia 589 funti.

Oni koji su imali prilike da ga provozaju su se složili da je Herald bolji automobil, ali takođe nije bio bez mana. Naime, iako je bio dugačak 3,9 metara, opet je imao manje prostora u enterijeru nego Mini koji je bio za približno metar kraći. Razlog je ležao u podatku da je rival pružao pogon na prednje točkove i motor postavljen poprečno. Međutim, Herald je imao svakako više sportskog duha, bio zanimljiviji za vožnju i pri svemu tom se mogao pohvaliti i dosta boljom završnom izradom.

Novitet se nije menjao sve do 1961. godine kada je u ponudu uvršćen i opcioni 1,1-litarski benzinac sa 40 konjskih snaga. Herald je odjednom postao veoma popularan kod kupaca, kojima više nije smetala njegova visoka cena, a Triumph odlučuje da novac investira u novog sportistu pod imenom Spitfire. Bio je zasnovan na Heraldu i delio većinu njegove mehanike, a kasnije će na istoj bazi da debituje i model GT6.

Kompanija će da predstavi i verziju Herald 12/50 sa moćnijim 1,1-litarskim motorom i 51 „grlom“ 1963. godine, a takođe je pružao i tjunirani menjač, prednje disk kočnice, grejač (po prvi put) i novu masku hladnjaka. Vrhunac ponude je stigao u oktobru 1967. godine sa verzijom 13/60, a novi 1,3-litarski benzinac je razvijao 61 konjsku snagu. Upravo će 13/60 da postane najbrži Herald u ponudi, pošto je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 130 km/h, a takođe je imao i nešto drugačiji dizajn u poređenju sa ostatkom ponude.

Proizvodnja će trajati do 1971. godine i u tom periodu ovaj automobil je uspeo da privuče 510.614 mušterija. Takva brojka se možda ne čini preterano velikom kada je uporedimo sa Minijem i Anglijom, ali na kraju dana, trebalo bi reći da je Herald pripadao nekoj vrsti premijum klase gradskih četvorotočkaša i cifra je svakako visoka za brend kao što je Triumph. Kasnije ćemo da vidimo i model Vitesse na istoj platformi, ali sa šest cilindara ispod haube. Priču o tom automobilu ćemo jednog dana ispričati u zasebnoj sekciji.

Zahvaljujući uspesima Heralda, Triumph je uspeo da značajno proširi ponudu tokom šezdesetih godina prošlog veka. Brend je čak uspeo da se vrati i u premijum klasu većih četvorotočkaša sa modelom 2000/2.5 Pl, pa samim tim definitivno zaslužuje visoko mesto u istoriji britanske automobilske industrije…

Zoran Tomasović

(221)