Zanimljivost dana: Ulazak Forda u društvo velikih igrača

Ford je predstavio program nazvan „Total Performance“ tokom šezdesetih godina prošlog veka i najavio veliku ofanzivu u svetu profesionalnog auto-moto sporta. Američki proizvođač vozila će dominirati u gotovo svakom nadmetanju u kom se takmičio širom sveta tokom naredne decenije, ali uspeh nikada nije prenet i na drumske modele.

Iako je u Sjedinjenim Američkim Državama vladalo pravilo „pobedi u nedelju, prodaj u ponedeljak“, rivalski Chevrolet je privlačio mnogo više kupaca iako je na stazama redovno gubio od Forda. Jedan od modela „plavog ovala“ je bio Galaxie 500 XL 406 i kada je predstavljen 1962. godine, Chevrolet Impala je odjednom dobila velikog konkurenta.

Jenkiji su se vratili profesionalnom auto-moto sportu početkom šezdesetih godina nakon nekoliko godina bojkota. Naime, američka automobilska asocijacija je ranije insistirala na ignorisanju trkanja iz razloga što takvi modeli podstiču mlađariju da brzo voze, a samim tim smo videli i veliki broj smrtnih slučajeva.

General Motors, Ford, Chrysler i ostali giganti „preko bare“ su u početku podržavali takvu ulogu, sve dok nisu shvatili da je brzina ta karakteristika koja prodaje četvorotočkaše, a ne bezbednost. Chevrolet, Ford i Plymouth su se smatrali „radničkom klasom“ i vozilima za prosečnog građanina.

Chevrolet je bio prvi koji je predstavio moćno izdanje svog modela Impala SS za 1961. godinu. Kupac je mogao da izabere motor radne zapremine 409 kubnih inča (6,7 litara) sa 360 konjskih snaga i Impala SS će uskoro postati omiljeni izbor amateriskih i profesionalnih trkača.

Ford je zapravo već tada imao moćniji agregat i to onaj nazvani „Thunderbird Special) sa 401 konjskom snagom iz radne zapremine 390 kubnih inča (6,4 litra). Ali zbog veće mase, više cene i generalno dosadnijeg stila, model Galaxie nikada nije mogao da parira konkurentu iz Chevroleta. Baš tada je pala odluka da Galaxie dobije novu mehaniku, onu kojom će ostaviti rivale u prašini, pa je ovaj model u neku ruku i započeo spomenutu strategiju „Total Performance“.

Da bi uspeo u tom planu, Galaxie je morao da dobije motor veće radne zapremine od 400 kubnih inča (6,6 litara). Njegova glavna svrha bi bila da se takmiči u profesionalnim šampionatima kao što su NASCAR i NHRA, ali i da stigne i drumska verzija radi homologacije. Za bazu je uzet model Galaxie 500, tada najviše sportsko izdanje velikog kupea, a onda je usledila lista modifikacija.

Novitet je dobio ime XL, što se zapravo nije odnosilo na njegove velike dimenzije već je bila skraćenica za „Xtra Lively“ („posebno živahan“). Takav paket je dodavao opremu kao što su kožna podeljena sedišta (u navedeno vreme, većina automobila je i dalje imala klupu napred), zatim centralnu kontrolnu tablu, tepih i hromirane branike, ali je kupce najviše interesovalo šta se krilo ispod haube.

Tamo smo mogli da vidimo novu generaciju motora Thunderbird V8. Umesto spomenutog Thunderbirda Speciala radne zapremine 390 kubnih inča (6,4 litra), novitet je predstavio nešto veći benzinac radne zapremine 406 kubnih inča (6,6 litara). Bazna verzija je razvijala 385 konjskih snaga, ali je kupac mogao da dobije i takozvani „G-Code“ sa 405 „grla“.

Takav motor je stizao samo u kombinaciji sa četvorostepenim manuelnim menjačem, značajnim modifikacijama na ogibljenju, većim hladnjakom, petnaestoinčnim felnama i doboš kočnicama. Uparen sa moćnijom verzijom, Galaxie 500 XL je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za manje od šest sekundi, što je bilo brže nego Impala SS, i u samom rangu sa novim Pontiacom Grand Prix SuperDutyijem.

Nažalost za Ford, Galaxie 500 XL i dalje nije bio brži od rivala u profesionalnim takmičenjima i najviše zato što je imao veću masu, a kompanija će pokušati da reši problem narednih godina ugradnjom krila, haube, vrata prtljažnika i drugih delova od aluminijuma. Tada će takođe debitovati i novi motor R-Code radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara). O takvim automobilima ćemo pisati neki drugi put, pa danas nećemo ulaziti u detalje.

Istorijske knjige kažu da je napravljeno 28.412 kupea i još 13.183 kabrioleta te 1962. godine, što nije velika brojka za svoja vremena. Ovaj automobil je koštao 3.596 američkih dolara (oko 36.280 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), a sam motor je bio opcija od 488 najmanjih zelenih novčanica (današnja 4.923 dolara).

Do današnjeg dana se veruje da je preživelo tek 297 jedinica verzije sa 405 „konja“, a brojka je izuzetno mala zato što su kupci takve konfiguracije uglavnom koristili svoje ljubimce za amatersko i profesionalno trkanje.

Iako nije uspeo u svojoj prvoj nameri, kako na stazama tako i na ulicama, Galaxie 500 XL je bio začetnik onoga šta će kasnije pratiti modeli kao što su Mustang, Torino, GT i mnogi drugi. Ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog toga zaslužuje svoje mesto u istoriji…

Zoran Tomasović

(235)