AR test: Citroen Berlingo 1.5 BluHDi 2024

Jovo nanovo

Nakon nepromišljene odluke od pre dve godine da se u Berlingo i ostale kvazi vanove grupacije Stellantis, prestanu ugrađivati termički agregati u korist električnog, odgovorni su se najzad dozvali pameti i vratili ih u ponudu.

Početkom 2022. Stellantis je doneo radikalnu odluku da u Citroen Berlingo, Peugeot Rifter i Opel Combo više ne ugrađuje SUS agregate, akcenat grupacije dat je električnim verzijama. Valjda svi koji iole znaju da razmišljaju i prate automobilska zbivanja, odmah su shvatili da će ih to skupo koštati, jer opremiti vozila koja su sinonim za duga porodična putovanja elektromotorom i baterijom, koja na autoputu obezbeđuje jedva 200 km autonomije, ravno je industrijskom samoubistvu!

Tako i beše, osim ograničene autonomije, električna verzija ujedno je skuplja za desetak hiljada evra, što je za posledicu imalo nezapamćen pad inače veoma dobre prodaje! Jednostavno kupci su se okrenuli konkurenciji koja i dalje poseduje termičke agregate, gde pre svega mislim na Renault Kangoo (nedavno je vožena produžena verzija, test je u arhivi), kao i Ford Tourneo Connect (isto tako, test u arhivi) i VW Caddy. E sad, da li zato što su uvideli grešku ili se situacija u Stellantisu promenila zahvaljujući dolasku novih električnih modela (čitajte manji ukupni nivo CO2 na koji proizvođač ima pravo), počeše opet s ugradnjom agregata SUS, za sada samo dizela 1.5 BlueHDi, od 100 i 130 KS.

Verujem da će im se ubrzo pridružiti i novi benzinski 1.2 Hybrid 48V, pošto ovaj u svim modelima grupacije zamenjuje stari i problematični 1.2 PureTech… Dobra vest za mnoge koji obožavaju ovakve kamiončiće, posebno jer je klasičnih maksivanova sve manje.

Kao što verovatno znate, pored putničkih verzija Berlingo i „sateliti“ poseduju i teretne, koje ih često nadmašuju prodajom, te iako su te nazovi radne bolje adaptirane za elektromotore (upotrebljavaju se za svakodnevne poslove i u proseku ne prelaze više od stotinak kilometara dnevno), iz ponude nikada nije bio izbačen dizel blok.

Pored mehaničkih izmena treba spomenuti i estetske, iako restilizizacija ne znači mnogo kupcima ovakvih vozila, koji od njih očekuju pre svega upotrebnu vrednost. Elem, Berlingo je poprimo stilski izraz koji su inagurisali novi C3 i C3 Aircross, što se odnosi isključivo na lice vozila.

Na šta je ličio pre restilizacije verovatno znate, ukoliko ne pogledajte priložene fotografije, što se odnosi i osveženi Berlingo. Recimo ipak da umesto nekadašnjeg znaka Citroena, integrisanog u formu prednje maske, osveženi Berlinogo ima novi „logo“, uz finiju svetlosnu grupu. Neću vas ubeđivati kako je prednji deo sada lepši i elegantniji, sve je stvar ukusa, no činjenica je da donosi izvesno osveženje, bez obzira što to ništa ne menja u suštini.

Važnije od toga je uvođenje nove, sofisticirane opreme, uz sva moguća praktična rešenja koje ova generacija Berlinga poseduje od 2018. godine. Podsećanja radi, kada se po put pojavio daleke 1995. godine, Berlingo je imao genijalnu ideju; transformisati malo dostavno vozilo u putničko, kako bi istovremeno ponudio maksimum modularnosti i prostora za putnike i stvari.

Ova formula, u Francuskoj nazvana „Ludospace“ (nešto kao kvazi Espace), bila je odmah kopirana od strane Renaulta Kangooa, a potom i od drugih prozivođača (VW, Skoda, Fiat, Ford…), sa više ili manje uspeha. Dobre dve decenije kasnije, francuski proizvođači potvrdio je  dominaciju na ovom polju, posebno Citroen, lansiravši opet pre Renaulta treću generaciju Berlinga.

No kako je oduvek imao brata blizanca, pozatog pod imenom Partner, ni ovaj nije kasnio sa zamenom, s tim da je iz nekog nepoznatog razloga bio prekršten u Rifter (Partner je ostalo za teretnu verziju). Uzgred rečeno familija se proširila još jednim veoma bliskim rođakom, postavljenim na istoj platformi, a radi se naravno o Opelu s indeksom Combo Life.

Dakle sa nekih 5 miliona prodatih primeraka (obe generacije, računajući i transportnu verziju), Berlingo je suvereno vladao ovim segmentom (naravno sve dok nisu ukinuti termički agregati), pitate se s kojim argumentima? Rekao bih primenom proverenog recepta, jer iako je vidljivo modernizovan, Berlingo 3 nije odustao od prvobitne filozofije.

Sličan gabarit i prepoznatljiv stil, uz maksimalni unutrašnji prostor i nebrojene praktične elemente, toliko važne prilikom porodičnog putovanja. Što se tiče samog izgleda povelo se logikom da cilj opravdava sredstvo, što će reči da su forme i dalje kubične. Gledan od pozadi Berlingo je praktično neizmenjen tokom sve tri generacije, sa vertikalno postavljnim zadnjim vratima i svetlima.

Jedino je bočna figura značajnije izmenjena, i to samo kada se radi o XL verziji, tj produženom Berlingu 3. Naime, po prvi put Citroen ga je ponudio u dve dužine, standardnoj M, od 4,4 m, i produženoj od 4,75 m. Obe opciono mogu posedovati još dva dopunska sedišta, kako bi transportovalo do 7 putnika. No svima je verovatno jasno da se jedan Berlino ne kupuje zbog svog očaravajućeg izgleda, da bi se nametnuo kupcima i prošao stroge sigurnosne norme, ovaj simpatični Citroen morao je evoluirati i na tehnološkom planu.

Bolje ne može

Iako se s godinama Berlingo „civilizovao“, čim se smesti za upravljač do izražaja dolaze geni dostavnog vozila. Osim što je sva plastika kamionski tvrda, vozačeva pozicija je vertikalna, kako i priliči jednom kombiju. No kako se i sedište i upravljač podešavaju po svim pravcima, vozač lako pronađe željenu poziciju, posebno jer je i samo sedište udobno, nažalost sa i dalje nedovoljno dugim sedalnim delom A uz jedno ovakavo vozilo podrazumevaju se i velike staklene površine, kao i blago povišena pozicija.

Osim toga, vertikalno isečen pozadi, Berlingo se može parkirati u milimetar precizno, posebno ukoliko poseduje senzore i kameru, kao u našem slučaju. Sve se naravno lepo vidi na velikom ekranu, osetljivom na dodir, nakačenom na centralnu konzolu. Međutim najveći kvaliteti kriju se u samoj unutrašnjosti, reklo bi se da su dizajneri sarađivali sa dečijim zabavištem prilikom kreiranja enterijera.

U voženoj verziji XTR ima toliko nadahnutog prostora za odlaganje igračaka, knjiga, tableta, telefona, flaša i flašica sa osvežavajućim pićima, keksa, bombona…, Kao ni u jednom drugom vozilu. I predhodni Berlingo bio je talentovan na ovom polju, ali novi je apsolutni šampion, posebno jer su dodati i savremeni elementi, kao što su USB priključci i beskontaktni punjač za smartfon. Sa strane suvozača smo pronašli čak i klasičnu utičnicu od 220 V!

Na komandnoj tabli je recimo dvostrukli pregradak za rukavice, zbog čega je vazdušni jastuk prebačen na plafon. Kao i pre, ispod sedišta se mogu pronaći fioke, a u podu i na plafonu, iznad prtljažnika, velike boksove. Na plafonu je i mlečno bela providna konzola, isto tako zgodna za odlaganje svega i svačega, iznad koje je stakleni panoramik krov (ne otavara se).

Berlingo je dakle preuzeo od svog prethodnika mnogo toga, računajući i prtljažnik, nazvan Modutop, sa pristupom kroz zadnje staklo. Velika vrata nije neophodno otvoriti ukoliko za to nema dovoljno prostora, ili se jednostavno radi o manjim predmetima. U tom cilju polica u prtljažniku može se postaviti i na središnji nivo.

A kad smo se već latili prtljažnika, njegova zapremina iznosi odličnih 770 lit, naravno do police koja ga prekriva, odnosno dva kubna metara do plafona s oborenim sedištima. Mogao sam da biram koju ću verziju voziti, standardnu ili produženu, pošto su obe bile dostupne u pres centru, tako sam se mogao uveriti kako su dva dopunska sedišta adaptirana i za veoma korpulentne putnike.

Osim što poseduju izdašne dimenzije, smeštena su na klizačima, sa hodom od 15 cm. Ne i u drugom redu, ali su zato nezavisna (počevši od drugog završnog nivoa) i adaptirana za odrasle osobe, koje imaju više nego li dovoljno prostora za kolena i naravno glave. Uz to, kao i kod nekog pravog minivana, preklapaju se, kako bi se oslobodio maksimalni utovatni prostor.

Kada se obori i suvozačevo, standardni Berlingo od 4,4 m može u svoja njedra da primi predmete dužine 2,7 m, sasvim dovoljno za veliku rolnu tepiha ili Ikejinu biblioteku u kitu. Podrazumeva se da su za utovar robe, odnosno ulazak putnika, zadržana bočna klizna vrata, na kojima su sada standardna stakla sa električnom asistencijom.

Jeste da se ne spuštaju kompletno (7-8 cm ostaje napolju), za uzvrat tu su integrisane zavesice za zaštitu od sunca, naravno u zavisnosti od završnog nivoa. Kao što smo već rekli, upotrebljena plastika i dalje nije na nivou klasičnih vanova, no primetan je znatno viši kvalitet fabrikacije u poređenju sa predhodnim generacijama.

Za kupce koji žele malo više orginalosti, Citroen je predvideo završni nivo XTR, „veselije“ unutrašnjosti, raznih boja. Ovaj više nije poseban kao nekada, već je samo jedno od estetskih pakovanja. Inače nakon restilizacije ukinuti su bivši završni nivoi Live, Feel i Shine, koji su zamenjeni sa Plusom i Maxom.

Prvi navedeni u serijskoj opremi poseduje manuelni klima uređaj, pomoć pri parkiranju nazad, električnu ručnu kočnicu, zadnju klupu deljivu u odnosu 2/3-1/3, dvoje kliznih bočnih vrata, avionske stolčiće na naslonima prednjih sedišta, sistem za upozorenje kada se pređe u drugu traku s korekcijom, čitać saobraćajnih znakova, čelične naplatke od 16 cola…

Viši završni nivo Max je naravno bogatiji, računajte na numeričku instrument tablu od 10 inča, tri nezavisna sedišta, krovne nosače, automatski klima uređaj s dve zone podešavanja, zatamnjena stakla pozadi, aluminijumske naplatake od 16 cola, sistem multimedija „Media Image“, nezavisno otvaranje zadnjeg stakla od vrata…

No ono što je vidljivo je izmenjena komandna tabla, s navednim numeričkim instrumentima i centralnim ekranom od isto tako 10 inča. Osim što je veći sada je brži i pregledniji sa sistemima Apple CarPlay i Android Auto. Nov je i upravljač, kao i konzola između sedišta, koja se sada proteže sve do zadnjih.

U nju zaista može svašta stati, ja strpah dve buteljke vode od po 1,5 lit. Upoređujući slike koje sam svojevremeno uradio za upravljačem bratskog Peugeota Rifter shvatih da ju je Berlingo zapravo preuzeo od njega, no Rifter i dalje „fura svoj fazon“, to jest njegova utrašnjost je i dalje specifična (i-Cockpit koji karakteršije sve Peugeotove modele). Tek onako usput i ovaj je osvežen, naravno u stilu aktuelnih modela kuće.

Suptilne izmene

Već sa prvim pređenim kilometrima do izražaja dolazi modifikovano ogibljenje Berlinga, sećam se da sam mu svojevremeno prebacio previše tvrd trim pozadi, posebno kada je prazan, koji previše „suvo“ prenosi udarce. Sada je umekšan, tim bolje jer sumnjam da će se iko s njim „jurcati“ i obarati lokalne rekorde.

Ovo ne utiče na opštu sigurnost, iako se zbog povišenog težišta Berlingo prilčno naginje u oštrim zavojima. No globalno uzevši prijatan je za vožnju, do te mere da se brzo zaborave njegovi koreni. Kao što rekoh zadržane su dve verzije od 100 i 130 KS, mada je to kod mene izazvalo određenu nedoumicu?

Naime, na francuskom tržištu uz ručni šestostepeni menjač predviđena je samo slabija verzija, dok je snažniji blok obavezno u spezi s automatskim menjačem EAT8. OK, ali moj Berlingo beše s ručnim menjačem i na privesku za ključeve je stajalo 130 KS, te nazvah atašea za štampu koji mi je objasnio da se evidentno radi o snažnijem agregatu, ali da za druga tržista ovaj može biti i s ručnim menjačem (testirani primerak je došao s prezentacije u Maroku).

Dakle solidan i savremen dizel blok koji je zamenio bivši 1.6 BlueHDi/120, bez da je povećan obrtni moment od 300 Nm. Sasvim dovoljno da bi se Berlingu obezbedila solidna ubrzanja, posebno kada je u paru sa osmostepenim automatski menjačem, poreklom iz japanskog Aisina. No kako to sada nije bio slučaj samo par zapažanja u vezi ručnog, čija ručica ima predug hod.

Interes za njim je pre svega u nižoj ceni, u zavisnosti od tržišta, računajte i do 2 000 evra manje u poređenju s EAT8.  Nažalost dva prenosa manje podižu nivo obrtaja, pri konstatno brzini od 130 km/h motor se „vrti“ na nepunih 3 000 obrtaja, dok u sprezi s automatskim opadne na samo 2.200 o/min.

Samim tim, ovo se negativno odražava na potrošnju, u ovakvim okolnosima treba računati na oko 0,5 lit više, to jest na nekih 7,5 lit. Nije malo, no pri višim brzinama na autoputu (obično vozim između 135 i 140 km/h po kilometar satu, računam na toleranciju radara) forme vozila u stilu kutije za cipele ne olakšavaju posao motoru, naprotiv.

Tasterom na komandnoj tabli može se izabrati „eko“ režim, koji po meni ne služi ničemu, samo guši perfomanse i ne utiče na potrošnju. Treba istaći i da je agregat po svojoj prirodi retko diskretan, što uz dobru izolaciju kabine smanjuje buku na nivo klasičnih berlina. Opet po ugledu na svog brata Riftera opciono je ponuđena „elektronska staka“, to jest sistem Grip Control, koji u određenim situacijama može biti koristan.

Podsećanja radi, obično je u paru je sa mikst gumama i poseduje više modova funkcionisanja (sneg, blato, pesak i standard), a ukoliko jedan od pogonskih točkova proklizi, snaga se prebacuje na točak koji ima bolji kontak sa podlogom. Podrazumeva se da ne može zameniti integralni pogon, no postoji jedan francuski specijalista poznat pod imenom Dangel, koji od ovih trojki zna da napravi prave 4×4…

Ukratko prijatan agregat koji može biti znatno ekonomičniji, pre svega u vožnji po „nacionalima“ (regionalni putevi). S umerenim stopalom na gasu vozač se može izvući s oko 5 lit, upravo to beše naš slučaj po povtaku s jedne „morske“ ekskurzije. Opet skoknusmo do Atlantika za vikend, no nakon autoputa u odlasku, vratismo se kući lokalnim putevima, ne zbog uštede goriva, već za potrebe testiranja, ujedno ovakva vožnja prijatnija je kada nismo u žurbi.

Povedosmo i mladu neudatu komšinicu (ima 34 godine – vidi sliku nekoliko pasusa iznad, a ima i ispod), tek da nam poboljša prosek godina i razbije monotoniju. Onako između nas, prevarih s njom suprugu u mislima, i samo u mislima, eh prohujala moja mladosti ništa drugo mi ni ne prostaje nego da maštam i prisećam se dogadovština…

Dakle opet mnogo šetnje po nepreglednoj plaži u vreme oseke, nešto malo brčkanja, piknik i po zalasku Sunca večera u lokalnom ribljem restoranu. Zalazak Sunca zaista beše romantičan (ovde je to posle 22 h), iako sam no to osećanje (romantičnost) odavno zaboravio… Po povratku u Pariz, uverih se da u komplikovanijim gradskim uslovima potrošnja ne prelazi 7,5-8 lit, tako da na kraju test vožnje pročitah na putnom računaru prosek od 6,8 lit.

Kao što se moglo očekivati priču kvari šta drugo do cena, iako je ova znatno niža nego kada se radi o električnom Berlingu. Dobro, na izvestan način je opravdana, agregat je i dalje savremen i dovoljno snažnan, dok je oprema, kako sigurnosna tako i ona zadužena za opšti konfor (ponavljam mnogo toga zavisi od završnog nivoa), na nivou znatno prestižnijih vozila.

Nažalost cena je za sada nepoznata na našem trzistu, tako da vam jedino mogu preneti francuski cenovnik. Osnovna iznosi 26.550 evra i odnosi se na 1.5 BlueHDi 100 Plus, dok vam za voženi treba nekih 31.500 evra, odnosno 1.000 evar više ukoliko se odlučite za produženu XL verziju. Šta reći nakon ovih cifri?

Mnogo, bez obzira na sve navedene kvalitete, no jeftinih automobila više nema. Samim tim, duh predaka je ispario, nove generacije „Ludospacea“ namaju mnogo zajedničkih tačaka sa nekadašnjim jeftinim porodičnim automobilima. Cena novog Berlinga, kao uostalom i Riftera i Opela Combo približila se ceni pravih vanova, koji, ukoliko i nemaju praktičnost ovih, osim što su u estetskom smislu privlačniji, ujedno su kvalitetniji i sa boljom voznom dinamikom.

Uprkos tome ne treba sumnjati da će se Berlingo „povampiriti“ i podići iz mrtvih, njegova popularnost s termičkim agregatom odavno je dokazana. Tim bolje i po Citroen i po kupce, što samo dokazuje da je ekperiment s električnom verzijom „omanuo“, potrošačima se ipak ne može uvalite sve što su zamislili proizvođači i briselska administracija!

Tekst i slike: Perica Rajković

Cene u Francuskoj

(3361)