AR test: Škoda Octavia

Pekny Škoda

Danas imam priliku predstaviti automobil kome predstavljanje i nije potrebno. U pitanju je Škoda Octavija četvrte generacije, takozvani A8 ili NX čiji test je već bio na portalu AR, a danas jedan korisnički nakon godinu i po vožnje. Iako je Octavija predstavljena pre četiri godine i dalje izgleda sveže i moderno. Nije više konzervativna limuzina na platformi Golfa, poprimila je više dizajnerskih odlika iz Audijeve kuće. Tek za poređenje, par kopija sa sajta “Carsized” koji otkrivaju sličnosti unutar kuće VAG.

Ova Octavija je došla sasvim neplanirano da igra glavnu ulogu “porodičnog magareta”, kako ja od milja zovem automobil koji ima teške dnevne zadatke razvoza do škole, posla, sportskih i drugih aktivnosti. A sve to na zahtevnom brdsko planinskom terenu, gde imam i par deonica koje se ne stide da iskušaju sve dinamičke kvalitete nekog automobila. O tome malo kasnije.

Uglavnom, kako sam već odlučio da Octavija bude novo porodično vozilo, a zbog nedostupnosti da se kupi ista bez čekanja od godinu dana, dobio sam ponudu gde piše da je dostupan jedan crni primerak. To je to. Crna Octavia. Kasnije sam doznao i malo više detalja, kao što je paket opreme “Ambition”, uz dodatni virtuelni kokpit (virtual cockpit) i veću multimediju “Bolero” od 10 inča. Sve to uz motor od 2 litra pogonjen dizelom od 115 konjskih snaga i 300 Nm, te manuelnim menjačem sa šest brzina. Cene su dostupne na sajtu zastupnika.

Malo sam bio razočaran prilikom preuzimanja novog automobila jer sam dobio “klot” primerak. Kao kad bi mi je neko rekao, evo – to je to… Dobro si i ovo dobio. Obično se uz novi automobil dobiju barem patosnice ili neki sličan poklončić. Kod mene ništa. Ni trougao, ni prva pomoć. Ništa, i od onih njihovih marketinških “simply clever” dodatak za gepek kao mreža, ili fiksatori prtljaga. Možda je to poslovna politika prodavca u Podgorici, ne znam.

Ono što mogu pohvaliti je sam automobil. Već sa prvom vožnjom polako ostaju u zaboravu ove sitnice kod preuzimanja automobila. Kabina je dovoljno prostrana da ulazi u kategoriju više, to verovatno i zbog većeg međuosovinskog razmaka u odnosu na braću iz palete Golfa/Audija, 269 cm naspram 263 cm.

Na zadnjim sedištima ima dovoljno mesta za odrasle osobe, jedino viši od 182 cm mogu imati malih problema sa glavom, zbog opadajuće linije krova. Na prednjim sedištima je odličan komfor i ergonomija. Sedišta su tačno kako treba, ni tvrda ni premekana. Naslon za leđa sjajan, posebno što visinom dohvata ramena viskoh vozača.

Iznad glave ostaje prostor i za šešir. Možda je meni ručica manuelnog menjača malo dalje nego što bih voleo, ali to verovatno ima veze sa dizajnom centralnog dela na kome više nam ručke za ručnu kočnicu. Svi modeli Octavije sada imaju električnu ručnu kočnicu uz takozvani auto hold (automatska aktivacija parkirne kočnice prilikom zaustavljanja).

S obzirom da sada ima prostora za dve čaše ili limenke, a kako nova komanda menjača DSG liči na prekidač za svetla, tako je i prostor za ručicu ručnog menjača možda trunku dalje od očekivane. Ne utiče mnogo na ergonomiju. Prostor za čaše ima rolo pokrivku i meni je to sjajna pozicija za telefon, retko kad pijem kafu dok vozim.

Postoji i predviđeno mesto za mobilni telefon, koje može biti i sa indukcionim punjenjem, ali nije praktično za izvući telefon kada zatreba. Ispod naslona za ruku koji se nalazi između prednjih sedišta ima prostora za razne sitnice. Nekad davno bih tu držao CD sa muzikom, ali sada nema potrebe za tim. Multimedija fizički nema opciju čitanja CD-a, to jest ima ako u nekom od paketa dobijete DVD/CD čitač u suvozačkoj kaseti. Sve je digitalizovano uz prenos muzike sa telefona putem konekcije tipa Bluetooth, ili ako prikčljučite eksternu memoriju na jedan od dva ulaza USB-C.

Sama multimedija je dobro postavljena, nije prenisko niti previsoko. Sve komande su dostupne preko ekrana osetljivog na dodir, što se meni ne dopada previše. Za pohvalu je klizač preko kojeg se lako podesi jačina zvuka. Manje je pohvalno što za bilo koje podešavanje klimatizacije, morate ulaziti u meni. Ima naravno opciju režima rada “Auto”, ali meni to nikad nije odgovaralo.

Klima je dvozonska dok u višem paketu opreme dobijate trozonsku klimatizaciju sa podešavanjem temperature za zadnju klupu. Za isključivanje sistema “start-stop” se takođe mora ući u meni, kao i za deaktivaciju nekog od sistema pomoći na putu ako vam u tom momentu nije potreban.

Octavija u ovom paketu nudi solidan set sistema pomoći, autonomno kočenje u kritičnim situacijama, sistem za pomoć održavanja pravca unutar trake (koji jako nervira na planinskom putu), čitanje saobraćajnih znakova, automatska duga svetla. Čitanje saobraćajnih znakova se dodatno plaća kao i aktivacija navigacije i automatskih dugih svetala. Uz aktivnu fabričku navigaciju radi i glasovni asistent kojeg Škoda zove Laura, iako se javlja muški glas.

Uz fabričku navigaciju imate prikaz mapa na centralnom ekranu, ispred vozača, u stilu VAG-a. Cene aktivacije su: navigacija oko 380 evra, čitanje saobraćajnih znakova 70 evra i automatska duga svetla oko 150 evra. Gledam upravo na Škodinom sajtu da proverim cene, i ne daje mi više opciju kupovine tih paketa. Moraću da proverim šta je u pitanju.

Naravno, uvek je moguće koristiti “Android Auto” ili Apple Car Play, koji je bežični interfejs i radi dobro. Previše je opširno da bih ukratko objasnio mogućnosti personalizacije sistema, evo jedan set slika.

Imate i aplikaciju MySkoda preko koje možete pratiti stanje vozila, količinu goriva, podatke o vožnji i potrošnji. Zgodna stvar, posebno što se automobil preko aplikacije može otključati i zaključati.

Točkovi koji su stigli sa Octavijom su jedni od najružnijih koje sam video. Zbog felni naravno. Izdržao sam do jeseni da ih vozim, ali sa distancama od 15 mm kako bih popunio prazninu u lukovima točkova dok nisam našao felne koje, iako nisu iz originala, jako dobro stoje na ovom modelu.

Rial Lucca u veličini 18x8J sa ET39. Gume su 225/45R18. Za zimu su uzete Michelin Cross Climate jer mi zime ovde i nemamo. Odlične su gume, ali se troše jako brzo, krajem marta sam imao svega 5.3 mm na njima. Letnje su Kumho PS71, isti model je bio na Octaviji i kad je stigla nova. Možda trunku bučnije, ali sigurne po kiši. Potrošnja guma je dobra, mogu dve sezone da izdrže. U mom slučaju to je oko 25 – 30 hiljada pređenih, ja skidam letnje gume kad siđu na 4 mm šare.

Od sitnih estetskih dodataka, na vozilo je stavljena crna prednja maska i spojler na vratima prtljažnika iz paketa opreme po imenu Sportline.

Farovi su izvedeni u LED-ovoj tehnologiji, u paketu Ambition su statički. Nije loše, ali nije ni najbolje, Megane ima mnogo bolju pokrivenost svetlosnim snopom. Nekako imam utisak da ima par rupa u osvetljenju puta (slike u prilogu). Zadnja LED svetla su u ovom paketu za one sa jeftinijim ulaznicama lišena LED modula u unutrašnjim svetlima, to jest na gepeku. Samo leva strana ima sijalice za rikverc i svetlo za maglu, desna je blanko.

Malo utisaka u vožnji. Octavija u paketu sa točkovima od 16 inča (autor misli na felne, ne na točkove) i debelim gumama (205/60R16) nudi odličan kompromis izmedju stabilnosti i udobnosti. Gume su konačno fabrički napumpane na potrebnu vrednost, fabrika kaže na 2.8 bara. Uvek sam imao problem sa objasnim vulkanizerima da ne mogu svi automobili imati isti pritisak za različite težine automobila i veličine točkova.

Opruge su u početnom hodu mekane, dozvoljavaju malo ljuljanja, dok daljim naginjanjem u krivini zauzmu jednu poziciju i tada ima vrlo malo gibanja, u neku ruku sportski. Po meni je i visina na kojoj automobil leži malo veća od očekivane, ali cenim da je za našu infrastrukturu odlična. Ja sam moju Octaviju trunku izmenio, nabavio sam opruge od modela VRs koje su nekih 15 – 20 mm niže i u kompletu sa naplacima od 18 inča imam ležanje na putu koje je približnije prethodnom automobilu koji sam vozio. U krivinama ima vrlo malo naginjanja, stabilnost je odlična, dok je zadržana potrebna udobnost za porodična putovanja.

Motor od 2 litra i 115 konjskih snaga možda zvuči slabo za današnje pojmove, ali u praksi imam osećaj kao da vozim TDI sa 140 konjića. Međuubrzanja su odlična, motor je elastičan i povlači lagano već od 1.500 obrtaja. Vrlo lako se ulazi u prekoračenja brzine lokalnih puteva. Fabrika kaže da je ubrzanje 10,4 do 100 i maksimalna brzina od 215 km/h. Sve tačno. Kočnice su (zapravo diskovi), po meni, možda mogle biti većeg prečnika. Uspeo sam par puta da ih ozbiljno zagrejem na svega deset kilometara vožnje planinskog puta, nisam siguran da bi duže izdržale takav tempo.

Što se tiče samog motora, ono što sam ustanovio je potrošnja ulja u prvih godinu dana. Naime, iako je automobil uzet nov, imam naviku da posle dužeg puta podignem haubu i vizuelno proverim da nema kakvog curenja. Proverom nivoa ulja u motoru konstatujem da je na minimumu, a automobil je prešao samo 7 hiljada kilometara.

Srećom, bio sam na Novom Beogradu, skoknem do servisa, kupim litar ulja i tu mi majstor kaže kako je uobičajeno za motor 2.0 TDI tokom prvih 15 do 20 hiljada kilomatera troši ulje dok se motor ne razradi. Stvarno, od tada sam vodio računa i otprilike nakon prvog malog servisa na 14 hiljada, potrošnja ulja je prestala.

Da mi je prodavac pri preuzimanju automobila ukazao na ovu bitnu stvar za održavanje motora češće bih proveravao nivo ulja i ne bih dozvolio da dođem na minimum. Vanredno je osim toga proletos viđeno curenje ulja na bloku motora sa desne strane, kod razvodnog kaiša. Zamenjen je semering radilice. Prijatelj mehaničar mi kaže da je to česta pojava na ovom motoru.

Imali smo ove godine priliku da isprobamo Octaviju na germanskom autobahnu, leži kao voz na šinama. Razlika između 150 i 200 kmh je samo u malo dodate buke u kabini. Potpuno sigurno ponašanje.

Što se tiče potrošnje goriva, ja sam se ustalio na nekih 6 litara uglavnom „gradske“ vožnje. Kod mene nema semafora ali ima velikih gužvi. Na otvorenom, magistralnom putu, potrošnja je ispod 5 litara (4,7 litara) dok je autoput ovog leta pokazao prosek potrošnje od 5,2 litara (sa tempomatom na 140 do 150 km/h). Sjajan rezultat. Možda bi neko mogao i pola litre niže s potrošnjom, ja nekako ne uspevam.

Ima par stvari koje mi povremeno smetaju. Jedna je slivanje vode po vozačkom prozoru kada se aktivira pranje prozora ili je kiša. S druge strane, retrovizor je dobro projektovan, po kiši na nabacuje vodu na prozor. Potrebno je voditi računa kada ste u garaži jer se gepek otvara prilično visoko, dohvata na nekih 2,3 m visine.

Da li sam pogrešio što sam BMW zamenio ovom Škodom? Nisam. Jako sam zadovoljan izborom i šteta je što na našem tržištu Škode imaju možda loš glas jer su često izbor državnih službi kroz sumnjive tendere. Automobil je kompletan, odlične završne obrade, nema „cvrčaka“, sve je germanski čvrsto i odaje utisak dugotrajnosti. Jedina moja zamerka kabini bi bila na konto ručica od vrata koje su plastične, vidno grublje izrade. Moglo je to i malo finije.

Cene servisa su oko 220 ecra za mali servis. Najveći deo tog novca ide za motorno ulje gradacije 0w20 koje košta 20 evra po litru. Škoda mi je preporučila servise na 20 hiljada kilometara, ali sam ih iz obazrivosti prepolovio. Neko će reći, ne budi glupan, šta te briga, ionako ćeš prodati Škodu posle 3 ili 4 godine – ne može joj ništa biti. Verovatno su u pravu, ali bih sledećeg kupca mogao uvaliti u probleme kad istekne garancija. S druge strane, moj način vožnje i kraće distance opravdavaju češće servise.

Šta bih mogao reći za kraj osim da Octavija jeste, po mom ličnom mišljenju, odličan automobil za porodicu. Ne ističe se ni po čemu posebno a u svemu je odličan.

P.S. Test Octavije koji sam pomenuo na početku ove recenzije možete pročitati ovde, a tu su i fotografije enterijera koje ja nisam uspeo da napravim, pošto je automobil u svakodnevnoj eksploataciji i nikad savršeno čist.

Borko Božinović

(5304)