Savremeni sistemi bezbednosti u vozilima mnogo utiču na živote doktora i pogrebnika
Šta sve možeš da uradiš levom rukom
Približavali smo se novogodišnjoj noći i u vazduhu se jasno osećala pretpraznična groznica. Skoro slična onoj iz detinjstva, da ne kažemo onoj s kraja prošlog veka. Nedostajao je sneg, optimizam u narodu i sveprisutan miris pečenja, sarmi i ruske salate. Ako izostanak gastronomskog sentimenta i arome možemo da pravdamo dominacijom čađi i nečistoća u vazduhu, onda shvatamo da je verovatno isti uzrok doveo i do toga da je prošli 31. decembar po vremenskim prilikama izgledao više kao prvoaprilska šala, i figurativno i bukvalno.
Ono što je ostalo isto, to je užurbanost da se naveliko odlazeća godina zaokruži i da se, po mogućstvu baš ništa ne prenosi u novu. Imalo se još što-šta u tom smislu obaviti, a dan je bio idealan za motocikl. Kockice su se ponovo divno složile i ja sam imao racionalno „opravdanje“ da zajašem omiljeno sokoćalo i krenem da štikliram sve zadatke koji su bili predamnom.
U kontekstu pripreme za kratkometražno putovanje u inostranstvo, brzinski obilizam menjačnicu na Miljakovcu, a potom se zapućujem Vareškom ulicom, pored novootvorenog buvljaka ka Novom Beogradu. Međutim, Nova godina nije stizala samo meni, masa ljudi je bila aktivna oko podneva. Prilazeći semaforu i uključenju na Rakovački drum, nailazim na kolonu vozila, i po običaju, pošto je isprekidana središnja linija, krećem da ih obilazim.
Drugi stepen prenosa, nekih možda 40 km/h na sat (ako i toliko) i idemo, iz suprotne trake nema nikoga. I onda, sekund, dva kasnije primećujem da jedno vozilo ne prati ono ispred koje je krenulo, i povezujem da se čovek za volanom možda malo uspavao, ili da pušta nekog da se uključi. Ok…
Još jedan lik ide na „Novi Beograd“, ili „Uh, možda ide ka menjačnici“. Malo usporavam, manijački trubim u ubeđenju da će me čovek čuti (ako uopšte neko i želi da se uključi na glavnu ulicu).
Želeo je, ali me nažalost nije niti čuo, niti video. Kočio sam, ali sam bio zaista preblizu kada sam video njušku automobila na par metara razdaljine od mene. Zakucavanje je bilo neizbežno. Nakon udarca, preleteo sam haubu Fiata Punta i elegantno kao Konstantin Kostjukov, dočekah se na noge s druge strane automobila. Čoveče, ništa mi nije, uraaaaa!
Samo prsti na desnoj ruci neće da slušaju komande i ne mogu da ih pomerim… Ah, valjda nije ništa strašno. Pritrčaše radnici s pumpe u čijoj se neposrednoj blizini odigrala sekvenca, imao sam tretman i od strane njih i od strane ostalih učesnika u saobraćaju, bolji nego naš Nole na Vimbldonu u pauzi između setova.
Elem, dođe Hitna pomoć, upoznah nove odaje u Urgentnom centru i neslućeni bol koji donosi pozicioniranje kostiju podlaktice nakon dvostrukog preloma (s obe strane ruke).
Bolove potom više uglavnom nisam imao, barem ne fizičke, ali ono poniženje vezano za nemogućnost lagodnog potonuća u san, uz pomoć noža i viljuške dezintegrisanja pljeskavice u tanjiru, da prostite i brisanja zadnjice onom Bogom danom rukom, to nikada neću zaboraviti. Gips sam vucarao svuda sa sobom celi mesec. Izluđivao me je, totalno nefleksibilan i s radijusom pomeranja od po milimetar do možda dva, taman toliko da me izludi. Nema čišćenja peći na pelet, nema vožnje, nema „samospoznaje“ (čitaj „artikulisane masturbacije“). Nema ničeg, čoveče. Samo crnilo! I sve to privremeno, i svet to samo zbog nemogućnosti korišćenja jedne ruke!
Teške muke, teško s.anje. Oporavak je trajao mesecima (duže od pola godine) i biće u potpunosti kompletiran (nakon uloženih silnih sati i stotina hiljada dinara u fizio terapiju), mada mi još uvek nedostaje završnih par procenata kako bi rotacija dlana bila puna. To što kosti nisu više u idealnoj poziciji, jer se nije dalo bez operacije bolje, više mi ni ne smeta.
I sada kad pomislim na sve to, pa onda i kada premotam film i beskonačne razgovore sa Saletom Dragovićem, često i na temu bezbednosnih sistema u savremenim vozilima, shvatam da ovo sve nije moralo da se dogodi.
Najpre, pogrešno sam procenio situaciju i na naznaku opasnosti koju sam uočio, bilo je potrebno da stanem, a ne da usporim i ne da trubim (mada nema štete u tome). Ali, ljudi smo, greške su karakteristične za ljudska bića. Zato, elektronika ređe greši. Da je Fiat bio moderan automobil, i da je posedovao sistem za bezbedno uključenje u saobraćaj bez ugrožavanja unakrsnog kretanja (karakterističan za uključenja repom na glavnu ulicu), ili da je moj motocikl imao sistem za autonomno kočenje u kritičnim situacijama, do udesa ne bi ni došlo, ili, ako i bi, otišao bih kući s uganutom, ne i polomljenom rukom.
Lekcija savladana, ali očigledno nije bila jedina kroz koju sam morao da prođem.
Došlo je leto, na moru smo. Dvanaestogodišnji sin, supruga i ja. Tasos, 35+ Celzijusa, cvrčci, galebovi, talasi, jod. Milina jedna. Polako postajemo starosedeoci i već drugu godinu obilazimo i zabiti na ostrvu. Mnogo radosti nam je donela ta mašinica na četiri točka, među nama oslovljana sa „kvad“. Nema tog mesta gde te ne dobaci, gde ne može da te popne i odakle ne može da siđe. Gipka, brza, nestabilna, spretna i takvih dimenzija da se svuda provučeš. More radosti nam je donela u protekle tri godine.
Zahvaljujući kvadu smo videli ostrvo iz perspektive lokalne koze (kojih ima bezbroj i divlje su – ne pripadaju nikome). Nezaboravno iskustvo. Elem, pre 0sam dana, smo imali jezivo iskustvo iz kog smo izašli (nadam se) bez trajnijih posledica. Naime, krećući se opet glavnim drumom, tom ispostavlja se fatalnom brzinom od oko 40 km/h, razmatram mogućnost i postojanje želje da skrenem levo na plažu. Počinjem da se približavam iz krajnje desne pozicije u desnoj traci, u zonu bliže središnjoj (s moje strane isprekidanoj) liniji i usporavam.
U to čujem vrisak supruge koja je sedela najdalje od mene (u sredini je bio klinac), instiktivno kočim, i u naredne pola sekunde sledi strašan udarac otpozadi i let od pet – šest metara dužine. Sekund kasnije, nalazim se pored puta, živ! O, Bože, da li su živi i moji, jedva se pridižem, bol u leđima ubija (srećom udarac potiljkom u zemlju nije doveo do povrede glave i potresa mozga) i vidim da mrdaju. O, samo da oni budu dobro, Bože šta bi ovo, šta se dogodilo?!
Agonija je trajala minutima, ogledala se u tome što je stepen povreda najmilijih bio nepoznat. U tim trenucima čovek želi da ga nema, da ne postoji i da se nikada nije ni rodio. Totalni očaj i poniženje. Čovek koji je vozio automobil iza nas nije držao odstojanje od nas, u retrovizoru ga nisam video jer je bio preblizu, a onda je verovatno i krenuo u preticanje, ali prekasno…
Sada je sve prošlo i mi smo prošli bez trajnijih fizičkih posledica (mada uvaljani u modrice, edeme, opštu ugruvanost i more ogrebotina), ali moglo je da bude, uh – ne smem više ni da pomislim. Da, nismo nosili kacige (u Srbiji se kvad registruje kao poljoprivredna mašina – traktor), a bilo nas je i troje dok je maksimum dva putnika (po propisu). I tu se moj greh završava. Ili možda i ne!
Kvad nema niti jedan bezbednosni sistem. Da sam imao sistem za detekciju vozila u mrtvom uglu, imao bih indikator i pobegao bih skroz desno. O nedostaktu pojaseva za vezivanje, kabine i manjkavosti konstrukcije vozila (u smislu bezbednosti) da i ne pričamo… S druge strane, da je vozač kršine iza nas imao savremeni automobil, elektronski sistemi mu nikada ne bi dozvolili da nam se približi (prema svedočenju moje supruge), na pola metra iza nas.
Težim putem shvatio sam da me baš briga (fino rečeno to što me u stvarnosti baš boli k) da li vozilo ima metalik boju, 8 ili 20 zvučnika i braon ili crne presvlake sedišta. Hoću svu moguću dostupnu bezbednosnu opremu!!! Hoću jer samo jedan život imam i jer život nema smisla ako ga nekom drugom oduzmeš. Pa makar i nehotice.
Ironija je u tome što bezbednost nije skupa. Evo priče Saleta Dragovića. Ista tema, malkice drugačiji ugao posmatranja.
Živa glava može sve!
Kada se u razgovoru pomenu odredjeni elektronski sistemi u vozilu, a posebno oni za povećanje aktivne bezbednosti, uglavnom se nailazi na loše komentare i nećete retko čuti da vam neko kaže da na početku svake vožnje odmah gasi odredjene sisteme, jer ga oni iritiraju (na primer sistem za upozorenje na napuštanje saobraćajne trake).
Ili će neke od tih sistema podesi na onaj dostupni algoritam rada koji vozaču daje najveću slobodu pre reakcije sistema. Na primer, ne da „Line Assistant“ reaguje već kada se vozilo približi na „pola metra“ od uzdužne linije, već tek kada vozilo predje „preko nje“. Ili će da podesi ovaj ili onaj način reakcije sistema, pa i da li će samo „da pišti i blješti“ ili će možda sistem i sam da vrši korekcije volana i putanje u kriznim situacijama.
A što nekada može činiti i razlike izmedju situacije u kojoj je bilo dovoljno vremena da se izbegne nezgoda i one situacije u kojoj to više nije bilo moguće. Jer ste možda usled umora bili „zatvorili oči na sekund“ i u trenutku kada se sistem kasno javio (jer ste ga vi tako podesili), vi ste u trenutku budjenja već praktično skoro i sleteli sa puta u desno ili ste skoro i prešli u levu saobraćajnu traku.
Neke vozače takodje dosta nervira ideja upotrebe bilo kakvog tempomata, pa i onog radarskog, posebno u kombinaciji sa sistemom za aktivno centriranje vozila u sredinu saobraćajne trake, pri čemu će to svoje protivljenje različito obrazložiti. Nekome je to i atak na slobodu. Nekome stvar same (ne)sposobnosti za vožnju. I reći će vam i da će pre „okačiti vozačku na klin“ nego to koristiti. Neko će reći da ti sistemi ne funkcionišu onako kako bi on to želeo. I da mogu da i da pogreše.
Naravno, sve je to dosta i stvar lične perspektive. I ukusa.
Nedavno smo imali prilike da se upoznamo sa time koji elektronski sistemi pomoći vozaču počev od 7. jula ove godine postaju deo serijske opreme svih novoregistrovanih automobila na tlu Evropske unije. Podsećanja radi, u pitanju su, izmedju ostalih, sistemi za upozorenje na napuštanje saobraćajne trake i sprečavanje napuštanja trake, prepoznavanje premorenosti vozača, pomoć pri kretnji unazad (kamera i ultrazvučni senzori pozadi), nadzor nad pritiskom u gumama, upozorenje na prekoračenje brzine, pomoć pri kočenju u kritičnim situacijama, memorisanje podataka o nezgodi, stop svetlo u kritičnim situacijama, kao i interfejs za naknadnu ugradnju uredjaja za alko-test.
Uprošćeno rečeno, najmanje toliko aktivne bezbednosne opreme će vas kao kupca novog automobila danas u Srbiji verovatno dočekati bez razlike šta kupujete (mada je moguće da će neko vreme na tržište Srbije, koja nije deo EU, još pristizati i neki primerci bez te opreme). Sve to bez razlike da li kupujute neki najnoviji BMW (bez bilo kakve opcione opreme) ili kupujete novu Daciu Duster (bez opcione opreme). Ispod tog nivoa standardne opreme, dakle, niko danas ne sme da ide.
Naravno, neki u standardnoj izvedbi idu i značajno više, pa čak u „klot“ verzijama nude daleko bogatiju aktivno bezbednosnu opremu.
Dakako, dostupna opciona aktivno bezbednosna kod raznih brendova nije ista, pa kod pomenute nove Dacie Duster možete da doplatite za jedan opcional od 430 evra, za koji novac dobijate istovremeno kameru sa prikazom prostora od 360 stepeni oko vozila, sistem za nadzor mrtvog ugla, kao i prednje parking senzore (zadnji su deo standardne opreme). I to je kraj dostupnih aktivno bezbednosnih opcionala. Više od toga ne može da se doplati, a da time povećate nivo aktivno bezbednosti. Jer je proizvodjač tako odlučio.
Sa druge strane, kod BMW-a čak i uz veoma smešno malu doplatu (npr. kod BMW-a Serije 5 za svega 237 evra, a što je razlika cene opcionala „Driving Assistant“ i „Driving Assistant Plus“) možete dobiti i ono što se uobičajeno ( pogrešno ) kolokvijalno naziva kao „poluatonomna vožnja“, a zapravo to uključuje prilagodljivi radarski tempomat (koji funkconiše do brzina od 180 km/h), sa Stop&Go funkcijom, kao i sistem za aktivno centriranje vozila u sredinu saobraćajne trake.
Za dodatnih neverovatno malih 237 evra, znači, kod pomenutog BMW-a opciono dobijate zaista veliko unapredjenje aktivne bezbednosti. Ali, kod njega ne možete da doplatite za gore pomenute prednje parking senzore i/ili kameru sa prikazom prostora od 360 stepeni oko vozila, jer je (i) to deo njegove standardne opreme.
Ono koji kod BMW serije 5 žele stepenik više, mogu da doplate i za još naprednije sisteme (po ceni koja je i dalje dosta manja od cene metalik boje) i da izaberu „Driving Assistant Plus“. To ne samo da podrazumeva radarski tempomat koji funkcioniše do brzina od 260 km/h, već i upozorenje na unakrsni saobraćaj pri vožnji unapred ili unazad sa automatskim kočenjem, 3D vizuelizaciju vozila u okruženju, automatsko bezbedno zaustavljanje vozila u slučaju „odsustva vozača“, funkciju da pogledom u retrovizor montiran u kabini možete aktivirati izmenu saobraćajne trake ili proces preticanja.
Pa, ipak, većina salonskih primeraka BMW-a koja smo imali prilike videti prilikom preuzimanja testnih vozila, bila su bez onih opcionih sistema aktivne bezbednosti. Mada su oni smešno jeftini kao dodatna oprema. Šta danas u svetu automobila (pa i BMW-a) ima za 237 evra, za koji novac kod BMW-a kod Serije 5 dobijete i takozvanu „poluatonomnu vožnju“? Nema ništa.
Sigurno smo da prodavci veoma dobro znaju psihologiju kupaca i profil prosečnog kupca na svom tržištu, a sadržaj opcione opreme salonskih i lagerskih primeraka je uvek prilagodjen profilu prosečnog kupca. Vozila za lager se opremaju sa onim opcionalima koji ih kod većine kupaca čine najpoželjnijim (a oni koji žele više, pa i da ulože onih 237 evra na povećanje nivoa svoje bezbednosti, poručiće primerak iz proizvodnje sa svim onim opcionalima koje sami odaberu).
A što nas sve opet vraća na sami početak ove priče, da kod većine vozača na našem podneblju sistemi aktivne bezbednosti i nisu baš poželjni, da oni mnoge vozače iritiraju, da su oni predstavljaju navodni atak na slobodu, da njihovo korišćenje pravi razliku izmedju „sposobnih“ i „nesposobnih“ vozača, da onemogućavaju istinsko uživanje u vožnji i slično. A zbog čega mnogi ne koriste ni sisteme koji su im u vozilu već dostupni i/ili ih deakviraju na početku svake vožnje.
Kao što će prilikom kupovine novog i/ili polovnog vozila radije izabrati ono vozilo koje ima manje aktivno bezbednosne opreme. Ali zato doplatiti za nešto drugo.
Pa, ipak, mi apelujemo da pre nego sledeći put na početku vožnje eventualno deaktivirate neki dostupan sistem aktivne bezbednosti, da još jednom razmislite da li je to zaista pametno i/ili nužno. Jer čovek nije mačka sa devet života. Glava je samo jedna. I treba je čuvati. A sistemi aktivne bezbednosti mogu u odredjenim situacijma pomoći da se život i zdravlje sačuvaju. Vaš život, život vama bližnjih, kao i životi drugih učesnika u saobraćaju. Mada je istina i da ti sistemi u odredjenim situacijama zbog odredjenih konkretnih uslova možda i neće reagovati na onaj način kako je zamišljeno da odreaguju. Niko nije savršen. Ni čovek. Kao ni sistemi asistencije.
Ili, pogledajte to i ovako. Možda deluje malo surovo, ali, baš je tako. Ako svojim krivicom izazovete nezgodu (koju je sistem aktivne bezbendosti mogao da spreči), pa u toj nezgodi bude i „mrtvih glava“ ili povredjenih, šta mislite, koliko bi sve to moglo da vas „košta“? „Novčano“ i „nenovčano“! Koštaće Vas jezivo. Verujte! Za celi život. Ili, još crnje, ako i vi sami, kao krivac za tu istu nezgodu, poginete u toj nezgodi zajedno sa još nekim licima (koja ni na koji način nisu dala doprinosa toj nezgodi), da li ste svesni da će na strani vaših naslednika (vaše porodice) ležati obaveza naknade celokupne štete koju ste vi uzrokovali?
Nezgode koju je neki sistem asistencije možda mogao potpuno da spreči. Onaj sistem koji ste vi možda namerno deaktivirali na početku te vožnje („radi boljeg vozačkog doživljaja“) ili onaj opcioni sistem asistencije koji pri kupovini vozila niste ni želeli da za njega doplatite (jer vam je moža bila draža neka posebna boja ili druga opcija za koju ste doplatili) ili ste prosto svesno izabrali model vozila kod koga taj sistem asistencije i ne može da se doplati. Jer, vi ste „dobar vozač“ i vama to prosto ne treba i vama ne može da se desi situacija u kojoj će neki sistem bolje reagovati od vas?
Da ne bude zabune, pominjanje nove Dacije Duster u gornjem delu teksta nije učinjeno iz bilo kakvih zlih pobuda i lično smatramo da njene osvojene tri zvezdice na nedavnom NCAP testu bezbednosti uopšte nisu loš rezultat za kriterijume za 2024. godinu. I nemamo nameru da tumačimo zašto je postignut takav rezultat, a svako koga to interesuje obrazloženje odluke NCAP-a na tom sajtu ima i obrazloženje ostvarenih rezultata i date ocene za svako testirano vozilo.
P.S. Od devetog minuta gornjeg snimka, pa narednih 30 sekundi, ovaj „šampion“ podučava narod kako da deaktivira sisteme bezbednosti. IDIOTSKI!!!
Uostalom, nova Dacija Duster zaista ima bogte sisteme za pomoć vozaču, a medju njima su automatsko kočenje u slučaju nužde (u gradskim i prigradskim sredinama, uključujući detekciju drugih automobila, pešaka, bicikala i motocikala), prepoznavanje saobraćajnih znakova i upozorenje o prekoračenju brzine, pomoć pri parkiranju pozadi, signal za hitno zaustavljanje, upozorenje o napuštanju trake, pomoć pri zadržavanju trake, upozorenje na pažnju vozača i hitni pozivi (eCalls). Puno toga ona ima i do sada je sigurno najbezbedija ikada konstruisana Dačija. Model koji je sigurno akitivno i pasivno bezbedniji od niza modela starijih vozila koja danas saobraćaju našim drumovima
Tek, ako ima za to adekvatne materijalne mogućnosti, svako je slobodan da u granicama svojih želja i svojih pogleda na svet, bira vozilo koje će da kupi. Sa tom razlikom što danas ne može više da kupi nov automobil bez onih sistema koji su sada postali deo obavezne opreme. Naravno, ako to tako eventualno želi, uvek može da kupi i vozilo nekog brenda koje će i kao „klotara“ da ima bogatiju aktivno bezbednosnu opremu, pa i poluatonomnu vožnju. Ne kažemo da treba da samo zato kupi i neku najjeftniju dostupnu Toyotu, niti nam je namera da reklamiramo nju ili njoj slične proizvodjače, ali, ponuda je uvek raznovrsna. I treba je sagledati. A glavu treba čuvati. Svoju i tudju. Samo je jedna.
Aleksandar Dragović
Zvezdan Božinović
(1743)
Mogu se sloziti s mnogo toga navedenog u tekstu, naravno da je bolje imati sve dostupne sigurnosne sisteme, od viska ne boli glava! Ali (uvek ima jedno veliko ali koju srecu kvari) „daba vam novci moji sinovci“ (refren od jedne loznate pesme Dorda Balasevica), kad se nos gurne u mobilni telefon i kuckaju poruke u voznje, te ujedno smrkne nesto pre nego li se sedne za upravljac i tresne pola litre viskija, ne pomaze tu vestacka inteligencija! Nista od navedenog dole popisani nije konzumirao kada je poslednji put imao saobracajku i u rukama je imao najnoviji Nissan X-Trail, napucam svim… Pročitaj više »
Dragi Peki, nije se desilo da sednem na motocikl bez pune ratne opreme, tu lekciju sam savladao u prvih mesec dana vožnje motora. S druge strane, kvad sam tretirao kao i zakon, tj kao traktor. U Grčkoj je pak obavezna kaciga i ništa drugo. Poenta je, kvad nije za u narod, već samo za vukojebine.
Kao sto rekoh zla sreca, vi ste se nasli u pogresno vreme na pogresnom mestu, ne pomaze tu elektronika kao sto cesto ne moze da pomogne. Ne bezim od nje, naprotiv, pomaze u to nema sumnje, ali nije svemoguca i na nju se ne mozemo i ne smemo osloniti. Licno verujem da se pojedini previse na nju oslanjaju….
Peki, ako budeš mogao, uzmi na test verzije ECO-G i 1,2 TCE 4WD, obe u drugom paketu opreme ( u Srbiji je to istovremeno i srednji nivo, jer kod nas formalno postoje samo tri paketa ). Mislim da će to biti najinteresantnije verzije za naše tržište, koje će se najviše i prodavati. ECO G će najviše kupovati neflotni, a 4WD najviše flotni kupci. Za taj hibrid ne verujem da kod nas da se proda u nekim značajnim količinama, jer „na drumu“ cenom realno dobacuje do oko 31.500. A po meni je to previše za takav hibrid SUV B segmenta sa… Pročitaj više »
Sve se slazem ali ispod prozora je najskuplja hibridna verzija, nisu imali tu koju mi predlazes za zeljeni termin. Sa zadovoljstvom nekom drugom prilikom…
Uh, žao mi je za obe nesreće. Sada posle njih može se pričati šta i kako je trebalo raditi. Ali, važno je da nema ozbiljnih povreda, tj da su svi dobro. Ugruvanost, ogrebotine i modrice će proći. Važno je u budućnosti ih izbeći. Pamet u glavu. Kod mene u gradu je skoro poginuo privrednik, jbg, opustio se na kvadu, polomio vrat. Kvadovi su radne mašine, koje pružaju dobru zabavu. Ali ih treba max poštovati, lako se prevari čovek. Sistemi asistencije su tu da pomognu i pomažu, ali ma koliko nedefinisana, odlična je ona „Prilagoditi brzinu uslovima na putu“ Želim vam… Pročitaj više »
„Prilagodjenost brzine uslovima na putu“ je jedna obicna suplja izmisljotina koja sluzi nasoj i inim drzavama da krivicu za sva sranja u saobracaju prebace na nas vozace. Cinjenica da su uslovi na cestama takvi da niko nebi trebao da vozi auto bolje od novog stojadina.
Sto vise sigurnosnih sistema nas svije valjda manje ukljucuje mozak u voznji. Zaboravljamo da je vecina tih sistema, posebno pasivnih, atesitrana na neke brzine koje mi odavno prevazilazimo. Prvi siugrnosni sistem jeste vozac koji misli o svojoj i voznji drugih ucesnika u saobracaju i na to se koncentrise. Ne vidim nikakav smisao tih sistema pri voznji na autoputevima i brzinama preko 150km/h. Ako je vozac pijan, drogiran, misli o necemu desetom a ne o saobrwcaju, ako neije kada da procjeni razdaljine i brzine drugih ucesnika u saobracaju, ako se ponasa haoticno i nepredvidivo, dzaba bilo kakav sistem sigurnosti. Koliko ce… Pročitaj više »
Znači, država ne valja pa ćemo da imamo opravdanje zašto da ginemo? Pa gdje to da traktor presječe put motociklisti na 120 km/h? Ta brzina je dozvoljena samo na autoputu a tamo traktora nema. Ili treba traktorista da se brine da li će na putu da izleti motociklista sa dva do zri puta većom brzinom od dozvoljene? I onda će „vučić“ ili neki drugi što vodi državu da bude kriv? Pa, ako prekršiš saobraćajne zakone i pravila, i ako te uhvati u tome organ reda, kazna se izvršava nakon nekoliko dana ili mjeseci, s tim da možeš da koristiš džoker… Pročitaj više »
Zvezdane, prijatelju moj (biće da je bivši), nisu tebi ovde trebali „sistemi“, koji bi te spasili, nego znanje i veština, a posebno iskustvo…. Tek, ne uči se „motorcikl“sa 50 leta. To uvek daje posledice. Dobro si ti prošao. Sećam se kad si počinjao na 2 točka, znao sam da ćeš doći (neminovno) do sličnih situacija. Posebno, jer si se bacio i na jače mašine…. Kao prvo, u podnaslovu, bi trebalo da stoji – prevozna sredstva sa višestruko manjom bezbednosti u saobraćaju, u odnosu na automobil. Pošto se u tehnici sve može opisati brojevima (to jeste mora), navodim ti, da ako… Pročitaj više »
Oproste MM ne znam ni šta to beše, niti pomno pratim komentare. Nisam primetio neke nesporazume koji bi ishodovali svađom. Što se tiče sistema bezbednosti, možemo da se ne slažemo, nije problem. Vožnju za A kategoriju položih 1989.
Hvala obojici na ovim „Lekcijama“ što podijeliste sa nama,ima se šta naučiti ko želi.
Mislim da će na našem podneblju većinom pre prihvatiti tezu da je za vozača možda blagotvorno imati hemeroide ili čir na dupetu, nego li da je potencijalno korisno na vozilu imati savremne sisteme asistencije ili prihvatiti kao teoretski moguće da će u nekim sitaucijama taj sistem možda bolje i blagovremenije reagovati od vozača … 😊
Od svih tih sigurnosnih sistema odavno su dokazali svoju svrsishodnost ABS i ESP. Od novijih par puta me je spasao od laksih sudara sistem za samostalno kocenje, ali opet zato sto sam blejio u telefon ili se svadao s zenom i decom umesto da gledam put! Dobro i taj sistem sto odrzava vozilo u svojoj traci moze biti zahvalan, ali opet je moja greska ukoliko odlutam u susednu jer opet nesto cackam po kolima… Nedavno je jedan prijatelj bio odusevljen jednim drugim koji mu nije dozvolio da sa mojim test vozilom iz svoje trake prede u brzu, senzor u levom… Pročitaj više »
Peki, grip na mokrom asfaltu (vlažnom), zavisi od pneumatika i vrste asfalta. Moraš da naučiš da prepoznaješ asfalte. Ima negde moj članak, koji to lepo opisuje…. Tek, novi automobili emaju Enargy saver gume, koje znaju da budu jako loše na klizavom (krečnjačkom) asfaltu. Upravo tu se poznaje kvalitet pneumatika. Recimo, na autoputevima, to nikad nećeš doživeti. Druga falinka u tvom slučaju je baš taj ABS. On je trimovan za suv i dobar asfalt. Da bi dobro kočio na takvom asfaltu koji ti navodiš, morao bi da dozvoli bar duplo veće proklizavanje pneumatika. Tako da na tom putu, koji navodiš, ja… Pročitaj više »
Ovo si sve u pravu, jedino što mislim da je Peki imao na umu pojavu koju zovemo „crni led“ to jest dugo vremena bez kiše, na putu svele prašine, tragova od ulja, i onda na to padne blaga kiša, tek toliko da se stvori klizava emulzija i da se auto ponaša skoro kao po ledu…
S druge strane, ako padne jači pljusak, onda ispere asfalt pa tog efekta nema..
A ovo što si pisao još dodatno pojačava efekat „crnog leda“
To ne može da se dogodi na afaltima od eruptivnog agregata.
Upravo, to pokušavam da objasnim. Prva kiš-ica posle dužeg perioda, na krečnjačkim asfaltima sa ispoliranim zrnima, često dovodi do katastrofa.
Pravilnicimaje definisano da na putevima I reda, ne smeju se ugrađivati takvi asfalti.
I jedan jednostavan a skoro uvek tačan metod prepoznavanja je: što svetliji i belji asfalt je obično opasniji.
Da li ti verujes da su svi putevu u Francuskoj i Evropi od tog nazovi „super asfalta“, posebno drugorazredni? Koliko je to miliona kilometara puteva, norme koje spominjes vaze mozda za nove, stari se samo odrzavaju. Uostalom lako je proveriti, kao sto rekoh treba samo misliti o tome i kada se ukaze prilika snazno prikociti i adaptirati brzinu ali objasni ti to nasim turbo klincima i metuzalemima sa krsevima i slik gumama…
Primorski region je takav asfalt ako se ne varam?
Asfalt bi trebao da ima 2 sloja. Nosivi sloj se obično radi kao mješavina bitumena i krečnjačkog drobljenog kamena. Krečnjaka ima češće i jeftinije ga je stavljati a ospunjava funkciju. Gornji sloj se pravi od drobljenog kamena vullanskog i riječnog porijekla (opet na kraju vodi vilkansko porijeklo, jer se mekši kamen satre udarajući u ovaj vulkanski). Razlog, vullansko kamen je otporan na abraziju, ne da se lako zagladiti, tvrd, ali i dosta kompleksan za drobljenje (abrazivan pa drobilice kvari). E taj kamen eruptivnog porijekla se drugačije ponaša, on se ne da lako zagladiti, ali se asfalt oko njega troši i… Pročitaj više »
Autoput Gradiška-Doboj je odličan, testirao sam ga u sitne sate na veće brzine. Malo zbunjujuće djeluje ono „razdvajanje“ kod naplatne rampe u pravcu Doboja.
Prlično tačno si naveo ovo oko asfalta. Koliko slojeva ima i kojih definiše se projektom, ili investor odredi za prostije puteve. Imaš 2 vrste asfaltnih slojeva, BNS (bitumenizirani noseći slojevi) granulacija 22 i 32 (max zrno u mm) i AB (asfalt betoni) i to AB 8, 11, 16. Ovaj AB može da bude sa „dodatkom S“, i to znači da je za težak saobraćaj i oni suu sa eruptivnim agregatom – obavezno. Načešći AB 11S i za izuzetno teško opterećenje AB 16S, a može biti kombinovan sa polimer bitumenima AB 11S PBP. E ovi sa oznakom S, nisu skoro nikad… Pročitaj više »
Bravo…
Ima oko sastava asfalta „mnogo prostora za napredak“ kod naših firmi, čini mi se 😉
Ti mi se činiš kao dobar konsultant 😉
Jel vidite sa kakvim se predznanjem izlazi na asfalt:)? Svaka cast!
Nekad „davno“ (pre 30-tak godina) većina asfalta je bila takva-krečnjačkog sastava. Kao i Jadranska magistrala, put preko „Petrovačkih strana“, kanjon Morače…. ako si mislio na Montenegro….. I to je bilo blago rečeno – pogibeljno. Kad padne prva kiša, bilo uvek teškoh udesa, nekad i čitava masa njih odjednom. Danas je to sve „presvučeno – rehabilitovano. Tako da se često provozam preko tih Petrovačkih strana, bašššš ludački. Nema saobraćaja (otišao kroz tunel). Em se provozam, em ne platim tunelinu :), em stanem i vidim more ko nekad ….. Provozam se dojk ne pregrejem gume. Odvaljujem, još kad sam sam. Nov asfalt… Pročitaj više »
Interesantno da te ne napušta želja za „momačkom“ vožnjom nakon toliko godina staža?
Ne napušta me želja za dobrm vožnjom. Na protiv, to me relaksira, povremeno me razbuđuje. Ubija me vožnja u kolonama, a saobraćaj je iz godine u godinu sve gušći. Jednostavo, adrenalin me razbudi, pa budem miran sat dva.
I to posle karijere za volanom od verovatno više od 2 mil kilometara. I skoro 40 godina legalnog vozačkog staža
Da,nema „dobre“ vožnje sa punim drumom.
Upravo to, nema tog asfalta koji ne klizi u takvim okolnostima, ali objasni ti to mojim cerkama i klincima koji imaju dozvolu tek par godina i oci na ekranu mobilnog…
Pričao mi policajac (privatno), dobili platformu koja testira udar automobila sa 7 km/h o prepreku, radi korišćenja pojasa… Nabiju onu policijsku šapku na glavu, neko stavi normalno, neko natuče do kraja, neko na potiljak… I nije bio ni jedan jedini udar da svima nije spala s glave…
Ljudi ne shvataju koliko je 30 km/h ogromna brzina.
Možda bi ćerke trebao podučiti kroz NAVAK ili neku sličnu „školu“ vožnje…
Ja sam par puta bio na kosoj ravni, jednom na Navaku 7kmh, i udarac je baš dobar. Drugi put u Nišu, beše nešto oko bezbednosti saobraćaja, i ja potpišem da dobrovoljno prihvcatam posledice, testiranja, ali je bio duži deo kose ravni. Dva dana me je boleo vrat, i ozbiljo sam se zabrinuo. Zaboravih koja je tu bila dužina, i brzina. ALI to tad i nikada više.
Ja bih to uveo kao obavezu, da ljudi osjete šta znači 7 km/h, ovako džaba ptiča, kad se osjeti, onda se pamti
blesavo puno bi vozači promenili pristup vožnji, samo kada bi prošli neke kuseve ili sl na NAVAKu
Ne bi promenili. Ama baš ništa. Jer, nema tu ni trajnih, ni posledica na duge staze. I nema čovek razloga da se menja i vrši restrikcije u svom ponšnju. Sve on to brzo potisne ( u stilu: „Ma, pusti, pričao sam tada gluposti … 😊“ ) i vrati se svom ranijem stilu.
Samo kada čoveka neka gadna posledica baš ludački lično udari po glavi, tako da se godinama kaje zbog svoje ranije lekomislenosti ( ili čak i bahatosti ) koja je i dovela do neke lične tragedije, samo takav čovek se sigurno promeni. Ali, za njega je već prošao voz.
👍
„Od svih tih sigurnosnih sistema odavno su dokazali svoju svrsishodnost ABS i ESP. Od novijih par puta me je spasao od laksih sudara sistem za samostalno kocenje, ali opet zato sto sam blejio u telefon ili se svadao s zenom i decom umesto da gledam put! Dobro i taj sistem sto odrzava vozilo u svojoj traci moze biti zahvalan, ali opet je moja greska ukoliko odlutam u susednu jer opet nesto cackam po kolima…“
Znači, sistemi ipak pomažu kada vozač omane? Ma, da li je moguće 😊
Apsolutno si u pravu,ne bih smarao čitaoce ali ja znam da bar 3 sistema glavu čuvaju iz prakse.Vozač je „dremno“ na par sekundi na autobanu pri nekih 140km/h i reativno malo iskustva.Na sreću nisam se opustio skroz na mjestu suvozača što nam je glave spasilo. Kad sam skontao da idemo na srednju bankinu u milisekundi sam lijevom rukom korigovao volan desno znajući šta slijedi. Nikome ne bih poželio taj „ples“ i struganje novih Michelin guma po asfaltu.Bog nas je pogledao pa sam smirio auto lijevom rukom a vozač je bio posmatrač,dok je prava sreća da nikoga nije bilo ok nas… Pročitaj više »
Svako iskustvo je zlata vredno.
Pogotovo ono koje može da se prepriča 😀
Mrtva (vozačka) glava ne može da govori. A svašta bi imala da kaže i poruči kada bi mogla.
Ne smeta meni da imam te „asistencije“, koliko mi smeta što moram da ih platim, i što moram da ih isključujem. Meni više smeta što ovi današnji auti su skulesije, kao na štulama, visoko, lulja po krivinama, jadno koči. Ne pomaže tu nikakva asistencija, koja bi od sranja napravila vozilo. Evo recimo, tamo gde ja vozim, obično svaku krivinu sećem. I uvek nastaje probelme sa samovozima…… Kad krivinu sečeš, po ovim planinskim putevima, uvek si u jakom ++ po održanju vozila na kolovozu. Ako voziš po sredini, kao samovoz zahteva, pa u krivini sustigneš nešto, a on prikoči na mokrom,… Pročitaj više »
Da, muka je to, sto te sisteme „moraš da platiš“, a „posle moraš da ih isključuješ“. Dupla muka 🙂 Nije to lako … Ja razumem da si ti „sportista“, istančanih refleksa i veština. I da si svaki dan sve mlađi i sposobniji. Jbg, za razliku od tebe, ja sam svaki dan sve stariji, a što duže vozim u toku dana, ja sam i umorniji … Šta ćeš, nismo svi savršeni vozači 🙂 I meni je drago da osetim dok vozim da tu negde pored mene ima i neka nevidljiva ruka koja će verovatno da mi pomogne ako ja u vožnji… Pročitaj više »
Vidi, danas s ljubavlju gledam auto koji ima klasičnu ručnu. Dugme – nikako, imam odbojnost – strah. ESP je nešto što se odavno ne da isključiti, nešto mi stvara limite, što me plaši, što mi često pravi opasne situacije. I to nepredviđeno u zavisnosti od modela kola. Ručna!? Mehanik, Bog je dao. Ako se settiš na autu ima i pomoićna kočnica. To bi bila ručna. Vidiš, pisao sam o nesavršenstvu ABS-a. Često opasnom nesavršenstvu. Vidiš, meni kad „prigusti“ kad ABS izda (ko ovo što Peki navodi), na mokrom, na ledu, snegu, kad mi ABS počne da rnja i ne stajem… Pročitaj više »
I ja više volim klasičnu ručnu, mada električna ( uglavnom ) zaista jeste u većini okolnosti više praktična. Jer mi deluje da kod klasične ručne ima manje šanse da omane mehanizam, nego kod električne neka „strujna komponenta“. Uliva mi više poverenja. A i u nekoj meri može da se dozira ako se koristi u stanju nužde. A mislim da je na tom delu puta, od Mojkovca ka . prevoju ( u smeru ka Bijelom Polju ) ograničenje sumanutih 40 ili 50 km/h i to prvih možda 2 km od EKO benzinske pumpe ( tj. dosta dugo i i posle izlaska… Pročitaj više »
Uspon, posle benzinske pumpe, gde su 3 trake. Ima onaj most sa suženjem. Stoje tu organi reda na onim bočnim rampama gledaju ko pretiče na punoj, nizbrdo. Odozdo se pegla dobro.
I ovo oko „dugme – ručne“.
pre par godina na testu jednog novog dobrog auta, pitam ja predstavnika može li se kočiti na putu da „dugme – ručnom“, i on naravno ne zna. Reko da probamo. Na prvi kratki potez ništa se ne dešava. Držim ja dože, par sekundi i osećam počinej da koči, počeše točkovi da bremzaju, pustim dugme, a ono polako popušta, ali sa velikom zadrškom! Tako da za neku nuždu, da se ostane bez kočnica, izgleda vi vredelo, nekom ko bi ovo znao, stim, da je je skoro nemoguće dozirati.
Znam da to električna parkirna može. Probao sam na svojim kolima. Jer sam želeo da vidim kako to funkcioniše.
Ima vajde od nje zlu ne trebalo.
To dugme (u stvari elektronika) mi je crklo u Bugarskom planinama. Stećom pa je ostala ručna ozvorena, inače bi morao zvati šlrp službu ili pola auta razvaliti. Ali sam slušao nrkih 3000 km nakon toga (čekajući da dođe elektronika u servis): ping, ping, ping, ping…
Teška tema, baš teška tema. Prije svega želim brzo ozdravljenje povrijeđenima, nažalost ovakva traumatična iskustva nemoguće je trajno izbrisati iz sjećanja… Dobra su da se izvuku neke životne lekcije, ali bih danas rado pristao da u mom životu nemam takva iskustva… U svemu ovome najviše logike pronađoh u Pericinom duboko samokritičnom stavu da su sve sporne situacije u saobraćaju proizvod greške čovjeka i da do većine ne bi došlo da ih čovjek svojim padom koncentracije nije isprovocirao. U idealnom svijetu svi bi poštovali ograničenja brzine, povećavali oprez prije pješačkog prelaza, a dva puta više to radili pokraj škola. Čim bi… Pročitaj više »
Dobro jutro i hvala na lepim željama, ispravismo se i hodamo normalno 🙂 Naravno da se polna bolest može dobiti i s kondomom jer ovaj možda pukne, ili izgmiže odakle ne bi trebalo ili druga strana izdivlja pa ga u žaru borbe skine 🙂 ali, generalno, značajno su veće šanse da ćete proći bez infekcije ako ga imate (bez razlike na to kakav ste j.bač). Još ako se uzdržite od seksa, bezbedni ste sto posto :). Pa naravno da elektronika nije svemoguća, i često ne može da spreči nezgodu, ja sam srećan da umesto potencijalnog loma kostiju, učesnik u nezgodi… Pročitaj više »
https://youtu.be/TJgUiZgX5rE?si=yM9qGtgj4jkQ64Yq Znaš šta bi jedan moj drug rekao kad bi sve ovo pročitao. Da li su povrijeđeni bili životno osigurani 🙂 On radi u osiguranju i za njega se sigurnost u životu uplaćuje na mjesečnom ili godišnjem nivou. Neko plati obezbjeđenje pa se osjeća sigurniji, a neko opet smatra da u automobilu treba da ima sve što je moguće od sigurnosnih sistema i asistenata da bi bio sigurniji. Ovo je baš onako lična i subjektivna tema, kao i upotreba samog kondoma. Tekst je veoma poučan i iskreno najžalije mi najmlađeg člana ekipe, a ti si valjda svjestan da ti nijedan… Pročitaj više »
Dragi druže, lekcija savladana, i ako ga popravim, iz šume neće izaći 🙂
Bravo za komentar!
„Nećete biti ništa sigurniji ni sa svim danas raspoloživim elektronskim sistemima u automobilu, ako vi kao vozač niste spremni da vozite bez greške!“ Ne slažem se sa Tobom. Sistemi asistencije se projektuju sa ciljem da peglaju eventualne vozačke greške u pravilnoj proceni odredjene krizne saobraćajne situacije i greške u adekvatnoj reakciji na te situacije. A da li će odredjeni sistem asistencije uspeti da spreči sve štetne posledice nečije vozačke greške, zavisi od niza okolnosti. Nekada će potpuno da ih otkloni, nekada samo umanji. A nekada će sistem i da omane kao i sam vozač. A ako „svako ima pravo da… Pročitaj više »
Čovjek je zvanično naijnteligentnije biće na planeti. Njegova svijest, razum i inovativnost omogućili su mu između ostalog i da napravi automobil, pored mase ostalih stvari. Živimo u vremenu kada je aktuelan trend da je vještačka inteligencija sposobnija od čovjeka i da samo ona može da kreira idealan svijet u kojem između ostalog neće biti moguće poginuti za upravljačem automobila. Zbog takvog plitkog stava sutra će možda advokatske kompanije dobiti ponudu od Tesle za robota koji „savršeno“ poznaje zakon i sve moguće pravne zavrzlame i koji će kao takav moći da „odbrani i oslobodi krivice“ svakog klijenta. Neko tamo će reći… Pročitaj više »
„Čovjek je zvanično naijnteligentnije biće na planeti.“ Ja Tebi verujem da je tako, ali, čitajući ovde komentare, ja primećujem, primera radi, da to „najinteligentnije biće na planeti“ u funkciji vozača često nije fokusirano na vožnju automobila, već da drži mobilni telefon u rukama i da povremeno uopšte ne gleda uslove saobraćaja, kao i da su neki od njih i sa tog razloga imali prilike da iskuse aktiviranje AEBS-a. A čitam iz komentara da su neki kao suvozači doživeli da im vozač zaspe u vožnji, mada je taj vozač deo kategorije „najinteligentnije biće na planeti“. Čitam u komentarima i da se… Pročitaj više »
Mame prave jednu kobnu grešku, dok voze bebe na zadnjem sjedištu!Dosta njih se okreće ako beba plače i gube koncentraciju, čast savjesnim i odgovornim koje to ne rade.Bio sam svjedok takvih nesreća pa ih molim da to nikada sebi ne dozvole dok su za volanom!!!
Znam ja jednog što se neki dan „strošio“ s bajsa, pa ga hitna nosila. Pre par godina, vrsan inžinjer strada na bajsu. Tuga. Svaki dan sam svedok manijakalnih biciklista koji treniraju po magistrali….. Čačak – Požega – Zlatibor. Kakvi ludaci… A saobraćaj haos. Ono za brzinu, X3 pa X4 od ograničenja, praktikuje se samo u inostranim državama. Kod nas vozim tačno kako „zakon“ kaže. Kazaljka ne prelazi definisanu cifru. Ovo oko pomagala….. Invalidska stvar. Ti i Zvezdan ste utrošili mnogoooo vremena ćaskajući o neophodnosti istih. Došli ste do određenih zaključaka, postavili aksiome. I šta tu da se više priča. Ja… Pročitaj više »
Naša pomagala ne prepoznaju polomljene šahtove, ne detektuju nivo alkohola u krvi vozača u drugim vozilima i još svašta nešto ne mogu, kao što ni antibiotici ne mogu da ti smanje ogroman nos (bilo kome, ne tebi lično), a veliki i kriv nos baš bode oči prolaznika. Ipak, dobro je da postoje antibiotici jer pored savijenih i predimenzionisanih noseva postoje i upale ušiju, streptokoke, bronhitisi i još sto k.raca s kojima se ovi uspešno bore. Dakle, ne znam šta pričate vi ljudi, najpodmuklija je postavka: džaba ti svi sistemi ako nisi pažljiv vozač, a ako jesi, onda ti sistemi kur.u… Pročitaj više »
Koliko znam anitbiotici trebaju ljudima koji imaju upale, koji su bolesni.
Zdravim ljudma štete antibiotici.
Ova „vaša“ pomagala, ja više smatram igračkama. Da igrate u vožnji. Blenete u ekrane, a auto bi trebalo sam da blene van auta…..
Ne kažem da nešto nije dobro, pozitivno. Ono što treba da radi vozač, je osnov.
Sve mi ovo deluje, kao kad sam kao klinac prvi put video autiće na daljinski. Bi to lepa igra…..
Želim vam ugodnu zabavu u toku vožnje.
Opet, bacite po malo i pogled van auta, valja se.
Čovek je, kako Rikošet lepo reče, najinteligentnije biće na planeti Zemlji. Prošle godine je u Srbiji bilo 32.974 saobraćajne nezgode, sa 489 poginulih. Šta je bio najčešći uzrok nezgode ? Greška vozača ili neka objektivna okolnost ? Čovek greši, a kada kao vozač pogreši, nekada kao posledicu toga imaš i nezgode, povredjene i/ili poginule. Samo „Supermen“ nikada ne greši i to samo u filmu … Ako sistemi asistencije u smislu zakona velikih brojeva možda mogu da pomognu da broj povredjenih i smrtno stradalih budu manji, ja mislim da oni imaju svoj potencijalni smisao. Pa i oni koji su postali kao… Pročitaj više »
Čekaj, greši li „asistencija“ ?? Ima li statistike za to ?? Nema, da ti odma kažem. Zašto? Zato što je to još uke prilično neozbiljna stvar. I nije popularno tako nešto pisati. Dobro da su se provukli, da to može postojati u vozilu, uopšte. Koliko je ljudi stradalo zbog nedostataka ABS-a ove godien? Razmisli malo. Koliko je vozila razbijeno, zbog asistencije kočenja?? Čoveče, ta gov***na ne mogu zameniti čoveka. Mogu debile, poludebile. Da li je lepo igrati se stime?? Tebi jeste, meni ne. Koliko je ljudi stradalo od kad je izmišljen „bord komp“, zbog blentanja u njega na ne na… Pročitaj više »
Ja te lepo pitah. Pošto je čovek kao vozač svestan saobraćajnih propisa, a i u stanju je da prepozna sve potencijalne opasnosti u saobraćaju koje si gore negde pobrojao, otkuda toliki broj mrtvih i povređenih i da li covek kao vozač ipak nekada i pogreši, a ta njegova greška se nekada završi sa dramatičnim posledicama ? Tebi smeta i ABS i ESP. Ja mogu da te razumem ako govoriš o sportsko rekreativanoj ili takmičarskoj vožnji na nekoj zatvorenoj stazi tipa NAVAK ili slicno, ali ne mogu da shvatim da ovde ljudima pokušavaš da kao ispravan ponudiš zaključak da je generalno… Pročitaj više »
Nisam rekao da treba vozito bez ABS-a i ESP-a. Pola današnjih vozila su osakaćena tako da je običnom čoveku bez ESP-a opasno. Kao A klasa, ako se sećaš.
Pitam, koliko ljudi strada zbog nesavršenosti ABS-a. Uopšte, ta tematika je jako retka u medijima. A po meni, usavršavanje u nekoj meri ne bi bio problem.
Samo pitam, koliko ljudi je stradalo, povređeno, kolika je materijalna šteta??
Ode ti predaleko niko nije isticao čovjekovu inteligenciju da bi dokazao da je neko glup, a najmanje ti. Nikad se nisam bavio takvim konstrukcijama, a ne trebaš ni sam da navodiš vodu na taj mlin, jer je jasno da se ne možeš proglasiti „glupim“ pošto nemaš ama baš nikakvih činjenica za to 🙂 Razlika u mišljenima je sasvim normalna, kao što je i razlika u našim ličnim iskustvima koja je kreirala ta različita mišljenja. Nemoj me pogrešno shvatiti, ali sve nabrojano gore spada u saobraćajne „traume“, a traume se u normalnom svijetu liječe kod psihologa, poželjno usko specijalizovanog za ovu… Pročitaj više »
„Nije pogrešno zagovarati apsolutnu sigurnost za volanom, pogrešno je pokušavati doći do nje nametanjem sigurnosnih sistema, koji apsolutno ne utiču na uzroke već samo i isključivo pokušavaju da smanje posljedice.“ Niko ne zagovara APSOLUTNU bezbednost za volanom, niti je ona po mom mišljenju uopšte moguća. I da, tačno je da sistemi asistencije ne utiču na uzroke, ali, mogu pokušati da smanje posledice. Ne možeš ti da sprečiš budalu ili nesmotrenog vozača ili onog koji je trenutno bio mentalno odsutan ili „sportistu na javnom putu“ da prevelikom brzinom udje u krivinu, ali ESP će pokušati da spreči posledice toga. A zavisno… Pročitaj više »
Neko tvrdi da to što BMW nudi za 237 evrića zlata vredi i kako bi svako normalan trebalo da izdvoji tu siću za malo više bezbednosti. Neko drugi bi možda došao do zaključka da su BMW teške jajare i da bi bilo normalnije očekivati da to što BMW nudi kao opciju od 237 evra, zapravo auto kao što je serija 5 ima standardno. Pa sve da je u startu skuplja za 237 evra. Koliko je doplata za podešavanje lumbarne podrške, pošto znamo da se kod BMWa i mogućnost udobnog sedenja naplaćuje posebno?
Pisali smo o tome xy puta i pre nego što su pre šest sedam godina uvedeni obavezni sistemi elektronske asistencije i pišući o verzijama za latinoameričko i indijsko tržište, a koje su skroz ogoljene…
U mnogim delovima ove planete ljudski život ne vredi ni pišljiva boba, što se takođe oslikava u ogoljenim i nebezbedim vozilima. Kakve mi imamo veze sa time? Znaš li ti da oni celu porodicu prevoze na mopedu, rikši, kvadu… U stvari… nema veze, zaboravi šta sam hteo da kažem…
Ma znam druže, slažem se sa tobom, ne bi smelo da bude koketiranja s profitom kada su u pitanju bezbednosni parametri. To ne sme da bude deo marketinških igrarija.
Da li je BMW „jajara“ što kod „petice“ traži još 237 evra za poluatonomnu vožnju kao opciju ? Pa, ogromna većina brendova to i danas drži samo kao jednu od mogućih opcija. Da ne grešim dušu, osim Subarua, Toyote i Honde, ja zaista ne znam ko to danas ima kao standardni deo opreme ( i Mazda i Nissan može da se desi da su bez toga ), pri čemu sam siguran da čak i ta tri brenda imaju neke modele za neka tržišta koja su bez toga. A negativan stav u odnosu na sisteme asistencije koji preovladava iz većine ovde… Pročitaj više »
Yaris i serija 5 nije isto, nije čak ni isti univerzum pa je svako poređenje neprimerno. I takođe je neprimerno da na auto koji košta 70-80 hiljada evra (i više) kupac može da potroši još 1700-1800 na razne opcije kod sedišta i ako se zajebe i ne gleda sitna crevca još uvek ne dobije podešavanje lumbarne podrške koje je kako bitno za udobnost, jednako bitno za bezbednost. Možda mnogo više od razne elektronike. I to što će neko reći da to rade i drugi nikako ne opravdava BMW jednako kao što ne opravdava ni bilo koga drugog.
Ne znam koliko je danas , ali u februaru je 520d xDrive bio 64 hiljade ( ne 70-80 hiljada ). Ako si nedavno gledao na VG recenziju ze Mečku E klase (osnovni dizel, ako ne gresim), sa opcijama je ta Mečka preko 110 hiljada. Jasno, na ukupnu cenu su dosta uticale opcije. Jbg, to je svet premijuma. I sistem opcija. Kao kupac, ili igraš u tom segmentu premijuma ili ne igraš Naravno, pravo je svakoga od nas da progovorimo na ono što mislimo da nije u redu. Kao što se slažem da bi za mene kao kupca bila večna tragedija… Pročitaj više »
Brate mili, logika ti je skroz pogrešna. Vrlo jednostavno: Ako ti je do bezbednosti, mani se motocikala i kvadova, sa ili bez elektronskih pomagala. Vožnja motocikla sa ili bez elektroskih pomagala je kao skakanje sa petog sprata sa ili bez dušeka na trotoaru. Generalan savet: ne skači s vrha petospratnice!
I ne gledaj prsate crnke, jer generalno, slamaju srca 🙂
Može i tako da se gleda: Elektronska pomagala su od prilike u oba slučaja (motocikl-kvad / gledanje prsatih crnki) od jednake pomoći. Ja se ipak slažem sa Pekijevom konstantacijom da ako sam ne vodiš računa, slaba vajda od elektronike. Ne kaže se bez razloga ‘ko se sam čuva i Bog ga čuva’.
To što Peki kaže je elementarno. Dakle, ako nemaš prirodni imunitet i suđeno ti je da capneš jer si slab, antibiotici ti ne mogu pomoći. Ali, oporavak je bez dileme lakši s antibioticima, i mnogo je izvesniji. Da li prvonavedena istina znači da bismo trebali da otkačimo antibiotike?
Kakvi crni antibiotici … Glupost neopevana. Pa, i klasična medicina je istinski dostigla svoj maksimum sa „lečenjem pijavicama“. Sve posle toga je bila samo čista laž i prevara i pokušaj da se ljudima dodatno izbiju pare iz džepa 🙂
Isto kao i u auto industriji. Vozačima od aktivno bezbednosne opreme treba ponuditi krstove i brojanice, a u premijum segmentu i „treće oko“. I to je to …
Obožavam te!
Za vas dvojicu, Zvezdana i Tebe, bilo bi najbolje, da neko za vas žvaće, jede hranu, da neko mesto vas „prca ženske“, da muziku svira neki automat, da sllike slika robot, da decu pravi automat……
Vi ste totalitarni globalisti – totales zabrazdili. 🙂
Vas dvojica ste toliko zabrazdili u totalitarnom globalizmu, da vam ni Bog otac ne može pomoći.
Mada Zvezdan jaše konje, bez automatike, a ti bajs koji nema ni ABS. Oće najebati, duše mi:)
Kralj si definitivno.
Bio si u školi, učio matematiku. Nije se krenulo još u prvom razredu sa sinus-kosinus, nego se ide nekim redom: brojevi, sabiranje, oduzimanje, tablica množenja itd. Iha-haj dok se stigne do kosinusa. Isto to je sa bezbednošću, ne preskači nego kreni od osnovnih stvari: četiri točka, bezbednosna ćelija, zone za umekšavanje udarca napred i pozadi, sedišta za svakog putnika sa pojasom (koji se obavezno koristi), ABS, EBD, ispravni airbagovi… Onda vozač koji ne trpa u i na vozilo više putnika nego što je predviđeno, ne pretiče kolonu vozila (u pokretu ili ne), ne vozi i istovremeno bleji po telefonu itd,… Pročitaj više »
Svako je aspolutno slobodan u svom ličnom doživljaju napisanog.
Ja nisam uočio da članak preporučuje i promoviše neprimereno ponašanje vozača u saobraćaju.
Šta je preticanje kolone vozila? Šta je vožnja 3 osobe na vozilu registrovanom za dve? To nisu primeri neprimernog ponašanja vozača u saobraćaju???
Preticanje kolone se nije desilo druže, vidiš da pažnja može svakom da popusti u sekundi, kao tebi sada. E tada pomažu sistemi asistencije. Bilo je obilaženje kolone.
Ja tebe pitam da li u delu koji pominješ članak „preporučuje ii promoviše“ obilaženje kolone vozila ili prevoz tri osobe na kvadu ?
Ja mislim da uopšte ne preporučuje, niti promoviše tako nešto. Bar ako je čovek dobronameran prilikom pokušaja razumevanja napisanog.
Bravo Miki Mause, to je suština. Plus ono što je Peki rekao. I gospon Rikošet. I MM 🙂 Asistencije idu tek na kraju. Osnova je da ljudi nauče da voze – da stalno usavršavaju tu veštinu i da su koncentrisani na saobraćaj. I nemojte mi nametati skuplji auto zbog većine koja je sve gluplja i nezainteresovana za vožnju. Za takve napravite potpuno autonomna vozila.
Po čemu ovaj članak prožima promocija neodgovorne vožnje? Gde si ti to zaključio, na temelju čega? Šta pobrajaš? Jel da bi trebalo poštovati propise, birati automobile proverene konstrukcije (od etabliranih proizvođača), jel da bi trebalo držati koncentraciju tokom vožnje? Pa stvarno pružate koristan doprinos bezbednosti saobraćaja i iznetom tekstu 🙂 Hvala Bogu, sve se slažem. Pa opet, i uprkos svemu tome, desi se nezgoda, zato što ljudi nisu mašine, a i kada jesu, to mogu da budu samo na ograničene periode vremena. Onda nastupaju elektronski sistemi i dobro je da ih ima. Pobuna protiv ovih sistema mi zvuči kao revolt… Pročitaj više »
Tu je svijet pun psradoksa: – svi traže da vozilo ima 5 zvjezdica, a one se dobijaju na testu od, čini mi se 58 km/h, a onda ponosni vlasnik običnim putevima vozi 120 i misli da je neuništiv… – hvali se komšiji kako je kupio auto, ili nadoplatio za određene sisteme – može sam da vozi. A onda ima proceduru ujutru gašenja svih tih sistema koji „lome ruke“ – danas svaki auto ima hands free sistem da se telefon poveže na audio sistem. Međutim dosta vozača ima koji tonne povezuju na sistem i onda desnom rukom drži telefon na lijevom… Pročitaj više »
Kvad je opasna mašina.Dosad je odnio više života nego ruski Lancet u Ukrajini.Ima veoma veliki hod vješanja i nema poprečne rolbar stabilizatore.Mnogi vozači na kvadu se ufuraju da jašu konja i tjeraju ga na takvim terenima.Epilog je prevrtanje.Oni malobrojni- srećni , prežive.
Očekivano … 🙂 Uglavnom.
„Ja Supermen… Imam najbrže, blagovremene i nepogrešive reakcije. Meni nikakvi sistemi aktivne bezbednosti ne trebaju. Niti može u teoriji da se desi da bolje ili brže odreaguju od mene … I čim sednem u kola i upalim motor, ja gasim sve sisteme … A I Start & Stop sistem.
Sve su to samo čiste gluposti… „.
🙂
A glavni problem je što se množe neviđenom brzinom, ti supermeni 😉
Odnos motorcikl – auto zasniva se na neznanju i uobrazenosti. Vozaci automobila ne znaju da motorcikl ima izvanredno ubrzanje i da se krece znatno brze od automobila. Takodje ne znaju da ce motorcikl da pretice u nemogucim situacijama kada ni jednom vozacu auta to ne bi palo na pamet. Vozaci motorcikala su uobrazeni u svojoj ubedjenosti da su oni kraljevi na putu a svi drugi su samo idioti koji smetaju. Zakljucak: potrebna je medjusobna razmena informacija, tj. medjusobno upoznavanje. Takvo obrazovanje jednih i drugih bice mnogo efikasnije u sprecavanju nesreca nego bilo koji elektronski uredjaj! Licno do sada nisam imao… Pročitaj više »
Prijatelj, mator pred penzinom, ali mator bajker, iskusan, kaže.
Jak motocikl je kao čarobni štapić, pomisliš želju i on ti ispuni. Da li ćeš brzo voziti ili ne, kako kroz krivinu proći. Zavisi samo od vozača ( i fizike). Tako da je sve u „glavi“ vozača, a motocikl sluša glavu.
Sve dok želja nije da se zaustaviš što je moguće brže. Onda saznaš da ne ispunjava baš SVE želje.
Tacno, motorcikl ima duzi put kocenja od automobila.
Brzina je droga! Poznat mi je osecaj iz mladjih dana. 🙂
Zaista vredi pažljivo pročitati ovaj tekst. Ne samo zbog ekononskom dela ( koliko koštaju nezgode ), već zbog statistike na kraju:
https://www.vijesti.me/vijesti/crna-hronika/717215/udesi-odnijeli-zivote-i-dvije-milijarde-eura
„Više od polovine vozača putničkih vozila je prijavilo da su upravljali vozilom dok su bili umorni.“
„više od četiri petine vozača prijavilo da su u posljednjih mjesec koristili mobilni telefon za vrijeme vožnje“
„4,7 odsto vozača priznalo da su bar jednom u posljednjih 30 dana upravljali vozilom nakon konzumiranja droga, dok je više od trećine njih rekla da je to činila pod dejstvom alkohola“
Deo ovih opasnih postupaka vozača MOŽDA mogu da „ispeglaju“ sistemi asistencije.