Zanimljivost dana: Kancelarija, pijaca, crkva, staza

Prva pomisao na kategoriju „ute“ je sigurno daleka Australija. Ova reč je skračenica od „utility vehicle“ i Ford i Holden su nudili razne konfiguracije sve do nedavno. Zašto bi neko kupio „ute“ umesto tradicionalnog kamioneta? Najviše iz razloga što je „ute“ uvek bio zasnovan na drumskim automobilima, pa je samim tim imao udobnost, opremu i generalno posedovao vozne karakteristike limuzine sa dovoljno velikim sandukom za obavljanje laganih poslova.

Svoje „ute“ su imali i Amerikanci, iako ih nikada nisu tako oslovljavali. U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jedan specijalni model koji je u neku ruku promenio pravila, a reč je o vozilu Chevrolet El Camino SS454 iz 1970. godine.

Prvi američki posleratni „ute“ je bio Ford Ranchero iz 1957. godine. U njemu zapravo i nije bilo ničeg revolucionarnog, pošto je nastao tako što je odsečen krov na karavanu i ugrađeno je čvršće zadnje ogibljenje. Ford ga je reklamirao uz priču o tome da je vozilo koje možete da vozite u kancelariju od ponedeljka do petka, zatim na pijacu u subotu, a onda i u crkvu nedeljom.

Ranchero je bio relativno skup i samim tim se nije prodavao u velikim brojkama, a Chevrolet je dve godine kasnije predstavio rivala i zvao se El Camino („Put“ na španskom jeziku). Međutim, nestao je sa tržišta već 1960. godine kada je izgubio „donora“, to jest karavan sa dvoje vrata.

Ponovo će se vratiti na tržište 1964. godine sa pomalo drugačijom strategijom. Naime, dok je prethodnik pretrpeo kakve-takve modifikacije, sve s ciljem da bude u stanju da obavi lakše poslove na farmama, novi El Camino je imao istu mehaniku kao i limuzine na kojima je bio zasnovan. Chevrolet nije krio da ne vidi svoj model kao radničko vozilo, već kao „lajfstajl“ za sve one koji bi da se razlikuju.

Vremenom su počele da niču i konfiguracije visokih performansi. Primera radi, za 1967. godinu u ponudu je uvršten čuveni benzinac radne zapremine 396 kubnih inča (6,5 litara) sa 375 konjskih snaga, posebno nakon što je delio platformu sa modelom Chevelle. Pamtimo ga kao predstavnika Chevroleta u klasi takozvanih mišićavih automobila, pa je El Camino mogao da stane na crtu najvećim velikanima svog vremena.

Ovo izdanje naravno nije imalo ni najmanje logike osim jednog razloga. Naime, El Camino se tehnički vodio kao kamionet zbog svog sanduka, pa je samim tim osiguranje za njega bilo daleko pristupačnije nego od onog namenjenog Chevelleu. Pritom je imao i nižu masu, a ako kupcu nije smetalo da ima samo jedan red sedišta, zapravo su bolje finansijski prošli i pritom imali brži model.

Ovaj motor će da bude tek početak onoga što je Chevrolet spremao. Doduše, nismo sigurni da li bi se to uopšte desilo da Ford nije ugradio glomazni benzinac „Super Cobra Jet“ radne zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara) u Ranchero za 1968. godinu, ali dve godine kasnije, El Camino će dobiti najveći motor u svojoj istoriji.

Reč je onom radne zapremine 454 kubna inča (7,4 litra) koji će da postane najmoćniji agregat ikada ponuđen u nekom mišičavom četvorotočkašu. Bazna verzija je razvijala 360 konjskih snaga, ali ako ste želeli da budete glavni baja u selu, onda je izbor padao na konfiguraciju sa 450 „grla“.

Uparen sa moćnijim od dva motora, El Camino je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za samo 5,2 sekunde i pređe četvrtinu milje (402 metra) za 13,5 sekundi, što ga je stavilo u sam rang sa velikanima kategorije kao što su Dodge Charger, Plymouth GTX i slični. Spomenućemo da se izbor menjača svodio na četvorostepeni manuelni i trostepeni automatski. Poruka je bila jasna, pa tako u onu kategoriju „posao-pijaca-crkva“ ste mogli da dodate i „trkačka staza“.

Oni koji su imali prilike da ga provozaju su hvalili performanse, ali ga nikako nisu preporučivali amaterskim vozačima. Bratski model Chevelle je dobio veliki broj modifikacija na račun ogibljenja da se takva snaga obuzda, ali ne i El Camino koji je morao da ima kakvu-takvu mogućnost vožnje tereta u sanduku. Iz tog razloga, novinari će reći da je zadnji deo teško kontrolisati pri višim brzinama.

Chevrolet nije vodio jasnu računicu o prodaji, ali znamo da je tokom 1970. godine napravljeno svega 8.773 Chevella i El Camina sa motorom radne zapremine 454 kubna inča. Od tog broja, pretpostavlja se da je tek 10-20% otpalo na El Camino, a i od takve cifre, manje od 10% je imalo verziju a 450 „konja“ ispod haube. U prevodu na neki jednostavniji jezik, El Camino SS454 sa 450 „grla“ je napravljen u dvocifrenom broju. Ovaj motor će biti deo ponude i tokom naredne tri godine, ali će značajno izgubiti na snazi zbog strožih zakona na račun izduvnih gasova.

Ovaj automobil-kamionet je danas izuzetno cenjen i skup zbog svoje retkosti. Gotovo nikada ga ne vidimo u prodaji, a kada se to desi, kupci moraju da izdvoje više od 100 hiljada američkih dolara. Možda su „uteji“ visokih performansi uglavnom bili rezervisani za Australiju, ali kao što vidimo u ovoj priči – i Amerikanci su imali konja za trku.

Zoran Tomasović

(268)