Ford „snažno“ veruje da su električni automobili budućnost

„Moramo da prestanemo da se žalimo i sumnjamo u električne automobile“, rekao je šef nemačkog Forda Martin Sander u nedavnom i veoma detaljnom intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ). Kriza električne mobilnosti, koja je realnost, nije mu očigledna: „Širom Evrope je 2023. registrovano dobrih 30 odsto više električnih automobila nego prethodne godine. U Evropi je ove godine registrovano 30 odsto više električnih automobila nego u istom periodu 2023. godine“, ispravlja brojke.

Sandera su čak „iznenadile” „snažne stope rasta čak i u Brazilu, Australiji, Tajlandu, širom sveta. Što ga navodi na zaključak: „Mislim da govorimo o tome da je elektromobilnost u Nemačkoj trenutno pomalo uništena, jer inače postoji rast svuda u svetu. Ford ostaje „čvrsto uveren da je električni automobil budućnost i neće odstupiti od ovog kursa“.

Međutim, on takođe priznaje da još uvek postoje polja koja treba da se unaprede pre nego što električni automobili stignu do masovnosti, posebno u urbanim sredinama gde nema svako svoje parking mesto, pa samim tim nema ni svoje uređaje za punjenje: „U centru grada, u oblastima sa stambenim zgradama, mnogim ljudima je potrebna prilika da pune svoja vozila“, kaže Sander. „I ako ne kod kuće, onda gde često idu svojim kolima, odnosno u supermarketu, na poslu, u teretani ili ispred bioskopa. Ako je to zagarantovano, električni automobil je prava radost“, rekao je Fordov šef iz Nemačke.

On vidi razvoj infrastrukture za punjenje kao izazov u ​​kojem je automobilskoj industriji „hitno“ potrebna politička podrška „kako bi tema opcija punjenja dala potrebnu širinu“. Manje se radi o stanicama za brzo punjenje duž autoputa, „tamo vidimo veoma dobar razvoj“. Ipak, proširenje se mora nastaviti i tamo, pošto je broj opcija punjenja „naravno prenizak, u poređenju sa razvojem koji će elektromobilnost imati na duži rok“.

Sander kritikuje glasove iz politike i industrije koji se u poslednje vreme češće čuju i koji sumnjaju u uspeh e-mobilnosti: „Neće nas nikuda dovesti ako nastavimo da dovodimo u pitanje električnu mobilnost“, kaže menadžer. „Ako kao potrošač čujem ovo pet puta, naravno, sačekaću da vidim dalji razvoj događaja i nastavim da vozim svoj stari automobil. Ili ću kupiti drugi benzinski motor. A to ne pomaže životnoj sredini“.

Sander ne vidi „pravu alternativu električnim vozilima na baterije“, posebno ne u e-gorivima, kao što jasno objašnjava na osnovu lanca procesa: „Nema smisla proizvoditi energiju u Africi i pretvarati je u hemijsku energiju, tačnije u proces stvaranja gubitaka koristeći kamione i brodove širom sveta, a onda preko benzinskih pumpi na kraju dolaze na korišćenje u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem sa efikasnošću od samo 30 odsto“, objašnjava on.

I on svoj pozitivan stav prema električnom automobilu pojačava malim promišljenim eksperimentom: „Zamislite obrnuto kako bi se na motor sa unutrašnjim sagorevanjem gledalo u svetu električnih pogona da se svet odlučio za električne pogone pre stotinak godina. Tehnologija bi imala male šanse da se afirmiše u odnosu na električne automobile: U poređenju sa električnim motorom, motor sa unutrašnjim sagorevanjem je znatno teži, veoma složen, zahteva ulje, svećice i filtere, napunjen je smrdljivom tečnošću i proizvodi izduvne gasove koji su štetno po zdravlje i klimu“. Sander je verovatno zaboravio da pomene buku koju prouzrokuju motori sa unutrašnjim sagorevanjem i ekološku štetu izazvanu ekstrakcijom sirove nafte.

Jedina pretpostavka pod kojom bi Sander dozvolio e-goriva bila bi snabdevanje postojeće flote održivim gorivom. Međutim, pod uslovom da energetski bilans funkcioniše. „U stvari, moramo da se zapitamo kako se ovim automobilima može upravljati na klimatski prihvatljiv način“.

Još jedna slaba tačka koja trenutno ometa e-mobilnost je nedostatak dostupnosti jeftinih električnih automobila. I ovde se, prema rečima Sandera, nazire napredak: „Biće još modela na ovom tržištu u narednim godinama“, kaže on i objašnjava zašto ih je još uvek nedostajalo: „Na početku, kada su baterije bile posebno skupe i retke poželjno je bilo da su ugrađene u veća vozila čiji su kupci bili spremni da plate višu cenu, na kraju krajeva, proizvođači automobila su i dalje želeli da zarade novac od svojih proizvoda uprkos većim troškovima“.

„Sada cene baterija polako padaju sa većim količinama, a to sada omogućava da se manji automobili sa pristojnim dometom ponude po razumnim cenama“, kaže Sander. Međutim, tako jeftin električni automobil iz Forda je malo verovatan jer je proizvođač „ostavio iza sebe staru proizvodnu strategiju“ koja je „u prošlosti želela da ponudi proizvod u svakom segmentu tržišta“. U budućnosti, Ford želi da „mnogo selektivnije opslužuje samo one segmente koji odgovaraju brendu“. Mali električni automobil to ne radi i stoga „igra samo sporednu ulogu u ukupnoj strategiji Forda Motor Company“.

Međutim, Sander se ne plaši rastuće i sve agresivnije konkurencije iz Kine: Evropa je „izuzetno složena” i sastoji se od više od 30 (?!) zemalja „sa različitim jezicima i zakonskim propisima”. Kao proizvođač koji proizvodi i prodaje u Evropi više od 100 godina, Ford ovde ima ogromnu prednost. Ipak, kineski brendovi „moraju se shvatiti veoma ozbiljno; imaju konkurentne proizvode po konkurentnim cenama i sada grade mrežu dilera”.

AutoRepublika

(290)