Nemačka uvodi „pešakoljubivije“ semafore

„Krenite na zeleno, stanite na crveno!“ Tako svako dete uči. Ali šta ako se na semaforu prerano upali crveno? Berlin to želi da ispravi dodatnim znakom. Kritičari sumnjaju u dodatnu vrednost kojoj se nadaju.

Gotovo svaki pešak zna da bi svako ko živi u velikom gradu trebalo da prelazi raskrsnicu na pešačkom prelazu sa ili bez semafora, ali se dešava da se svetlosni signal menja iz zelene u crvenu pre nego što se uopšte pređe na drugu stranu – a vozači gledaju što pre da krenu. Berlin sada želi da reši ovaj problem. Specijalna svetla za odbrojavanje su dizajnirana da i pešacima i vozačima pokažu preostalo vreme u kojem je još uvek bezbedno preći ulicu.

Ovo nije odbrojavanje sa brojevima, kao što se već koristi u većim gradovima kod nas za prikazivanje preostalog vremena čekanja do sledeće zelene faze. Dodatni prikaz omiljen u Berlinu sastoji se od niza belih traka, sličnih zebri, koje se pojavljuju čim se semafor prebaci na crveno. Pojedinačne trake zatim postepeno nestaju.

Cilj? „Da se ​​suprotstavi osećaju nesigurnosti pešaka“, navodi saobraćajna uprava. „U isto vreme, pokretanje motornog saobraćaja bi takođe trebalo da bude znak da su ljudi na putu“.

„Čekaj, pusti druge da idu prvi“

Ova faza, u tehničkom žargonu poznata kao „preostalo vreme čišćenja“, ionako je odobrena propisima o drumskom saobraćaju. „Ali propisi o drumskom saobraćaju nisu jasni svima“, kaže Zigfrid Brokman, istraživač nesreća u Fondaciji Bjorn Štajger. U cilju povećanja agresivnosti u drumskom saobraćaju, ekran bi možda mogao biti od pomoći, kaže Brokman. „Ovaj novi semafor sigurno ne rešava bezbednosni problem. Jer osnovni problem leži u zelenim fazama, koje su ionako prekratke i namenjene ljudima koji se lako kreću. „Stariji ljudi ili osobe sa invaliditetom to ne mogu“.

Više od 60.000 semafora u Nemačkoj je zapravo programirano da se promeni dok je pešak još uvek na putu ka drugoj strani. Državne smernice za saobraćajnu signalizaciju navode da pešak tokom zelene faze mora biti najmanje pola puta – brzinom od 4,3 km/h. Ovde dolazi u obzir preostalo vreme čišćenja, koje je već uračunato u izračunato ukupno vreme za rutu.

U Nemačkoj ljudi od detinjstva uče da automobilski saobraćaj ima prednost, kaže Roland Stimpel iz grupe za zastupanje Fuss e. V. „Kaže: ćuti, pusti druge da idu prvi“. Grad prilagođen automobilima bio je ideal posleratnog perioda. Transportnoj politici je i dalje teško da preispita i, pre svega, da sprovede planove za pešake i bicikliste.

„Osnovni problem koji je doveo do ovog pronalaska leži u načinu na koji se menjaju semafori“, kaže Stimpel. U cilju što dužeg slobodnog prolaza automobila, skretanja bi bila uključena u zeleno svetlo u isto vreme kada bi pešaci prelazili kolovoz. „Opasnost se prihvata sa odobravanjem“. Ovo takozvano uslovno kompatibilno kolo stalno dovodi do sukoba i neizvesnosti i dovodi do preko 1.000 povreda svake godine. „Samo u Berlinu ove zime su umrle tri osobe“, kaže Stimpel. „Sada bi signal za odbrojavanje trebalo da sugeriše više sigurnosti, a da ga zapravo ne pruža”.

Osećana sigurnost

Saobraćajna uprava nema pouzdanih podataka o pomenutom „osećaju sigurnosti“. „Međutim, uvek se javljaju zahtevi građana sa problemom da se pešaci osećaju uznemireno pokretanjem vozila kada je signal za pešake već upaljen“, nastavljaju iz nadležnih. Produženje zelenog vremena takođe nije povezano sa planiranom promenom, „to takođe nije bila pozadina za prikaz vremena čišćenja“.

Za istraživača nezgoda Brokmana, ostaje utisak: „Novi semafor neće imati praktične efekte na bezbednost saobraćaja.“ Fus e. V. se zalaže da se sredstva za planiranu postepenu rekonstrukciju svih berlinskih semafora, koje Zeleni u Berlinu takođe kritikuju kao „skupu simboličku politiku”, za „relevantnije mere”: više zebri i spuštanje ivičnjaka, dodatni semafor u škole. I reprogram postojećeg semafora.

AutoRepublika

(82)