Pitanje je uopšte ko se od mlađarije seća ostrvske marke Rover, a verujemo da su posebno retki oni koji znaju pod čijom se kontrolom nalazi to ime danas. Evo, da odmah otklonimo dileme, radi se o državnom koncernu iz Kine, odnosno o SAIC-u. Tamošnji mediji su izvestili kako preduzeće otpušta više od 70% osoblja zaposlenog u ćerka firmi po imenu Rising Auto. Kao razlog je navedena slaba realizacija i jaka interna konkurencija iz IM Motorsa, kao drugog brenda pod kontrolom koncerna.
SAIC još uvek nije zvanično potvrdio gašenje Rising Auta, ali nekoliko insajdera na čije se izjave pozivaju kineski mediji (posebno CnEVPost) izveštava da sve ide u tom pravcu. Rising Auto (ili Feifan na kineskom) osnovan je 2021. godine, izrastao iz podbrenda R, utemeljenog za potrebe plasmana električnih vozila, a koji je izvorno kreirao SAIC kao izdanak marke Roewe (ranije britanski Rover). Trenutna linija proizvoda Rising Auta se sastoji od samo dva modela s iste platforme. To su krosover Rising R7 koji je ušao na tržište 2022. godine i liftbek Rising F7, a koji se prodaje od prošle godine.
Rising R7 i Rising F7 su prilično veliki i dobro opremljeni električni automobili. Glavni fokus razvojnog tima tokom konstrukcije istih je bio na naprednom sistemu autonomne vožnje i zamenljivim baterijama. Nivo 3 i bolje rangirani autopiloti još uvek nisu dozvoljeni u Kini, a Risingova sopstvena mreža za zamenu baterija je još uvek u povojima. Dodatno, razvoj infrastrukture još više otežava slaba prodaja.
Rising Auto je prošle godine na tlu Narodne Republike Kine prodao oko 14 hiljada automobila. U januaru i februaru ove godine, opet prema podacima kojima raspolaže Kinesko udruženje proizvođača automobila (CAAM), prodaja Risinga je iznosila svega 2.164 automobila, što je već 200% više nego u uporednom periodu iz 2023. godine, ali je to, prvo, rezultat popusta i promocija i poklona kupcima, a drugo, ovo su još uvek premali brojevi koji ne dozvoljavaju Rising Autu da zaradi dovoljno novca, da bi barem opstao.
Slaba prodaja je posledica globalnog usporavanja potražnje za električnim vozilima i cenovnog rata koji bukti među proizvođačima, ali postoji još jedan razlog. Naime, SAIC takođe kontroliše kompaniju IM Motors sa skoro istom pozicijom koju zauzima i Rising Auto. U SAIC-ovoj hijerarhiji, marka Rising je stepenicu ispod IM-a, ali generalno oba konstruktora proizvode električne automobile koji su prilično slični po pitanju cene i opreme, odnosno međusobno se takmiče.
IM Motors (iliti Zhiji Motors) nije pod punom kontrolom SAIC-a, ova kompanija je osnovana 2020. godine kao zajedničko ulaganje SAIC-a, IT giganta, grupacije Alibaba i Zhangjianga Hi-Techa, kao tehnološkog parka u Šangaju. Ipak, istina je da SAIC poseduje kontrolni paket akcija. Slova IM označavaju Intelligence in Motion, što se na srpski jezik može prevesti kao „pamet u pokretu“. Obim prodaje IM Motorsa u Kini je tokom prva dva meseca iznosio 6.613 automobila, odnosno ovaj brend se pokazao uspešnijim od Risinga.
Izbor u korist IM Motorsa, očigledno, nije napravljen ove nedelje, već je to učinjeno ranije. Ovo se da zaključiti jer je marka IM u februaru zvanično lansirana na evropskom tržištu. Premijera je upriličena na nedavno održanom na Salonu automobila u Ženevi. Na istoj izložbi je bilo i električnih automobila Risinga, ali s logotipima MG-a. U Kini je verovatno da će modeli Risinga takođe biti preimenovani u MG ili će biti vraćeni pod okrilje Roewea, a IM će ostati glavni i jedini vodeći brend SAIC-a.
Dodajmo da kineske kompanije lako lansiraju nove marke i isto tako lako ih i gase po potrebi već. Neki novi brendovi se arhiviraju pre nego što stignu na tržište. To je bio slučaj, na primer, sa brendom Salon. Osmislila ga je kompanija Great Wall Motor u želji da proizvodi prestižne putničke modele, ali nikada nije lansiran.
Sada se radi na novom pokušaj da se stvori atraktivan putnički brend. U ovom trenutku mu je ime ZX.
AutoRepublika
(284)
Evo ja pripadam toj mladjariji koja se dobro seca nekadasnjeg Rovera! 🙂
U mojoj generaciji ovaj model je imao takoreci kultni status – luksuzna limuzina sa sportskim performansama. Motori od 2,0 i 3,5 litara garantovali su ovaj imidz.
Vec odavno sam zaboravio da Rover jos uvek postoji u kineskom vlasnistvu – o njemu jednostavno nema ni reci u medijima. Problem je da su marku Rover kupili ljudi koji nemaju pojma sta je to! Zelim im srecu u novom pokusaju.
Rover P6, 1963 – 1977