Tužna sudbina Nissana 240SX-a iz filma „The Fast & the Furious“
Razumemo da filmovi iz serijala „Fast & Furious“ nisu nikakva remek dela, iako su uglavnom urađeni veoma profesionalno i skupo, ali su ipak imali veliki uticaj na automobilsku industriju (barem onu u Sjedinjenim Američkim Državama).
Kada se prvi deo pojavio u bioskopima 2001. godine, odjednom je privukao mlađariju da obrati veću pažnju na modele iz Japana gde je stil bio bitniji od performansi. Dok su se njihovi očevi i dede „palili“ na modele kao što su Dodge Charger R/T i Pontiac GTO Judge, mlađarija sa početkog ovog veka je želela Hondu Civic ili Mitsubishi Eclipse.
Prvi deo serijala je imao nekoliko zvezdi. Većina ga pamti po modelu Toyota Supra koju vozi lik Brajan (igra ga pokojni Pol Voker), ali za našu priču je najbitniji Nissan 240SX čija je vlasnica bila Leti (igra je Mišel Rodrigez). 240SX je bio deo Nissanove američke ponude u periodu od 1989. do 1998. godine, a po stilu i mehanici je bio gotovo identičan modelima Silvia i 180SX u Japanu, odnosno 200SX u Evropi.
U ovom slučaju je najbitnija bila druga generacija i mogli smo je videti u izložbeno-prodajnim salonima od 1994. do 1998. godine. Pokretao je atmosferski 2,4-litarski benzinac sa 155 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog ili četvorostepenog automatskog menjača. 240SX je u fabričkom stanju mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 7,8 sekundi i dostigne maksimalnu brzinu od 220 km/h.
Čovek po imenu Kreg Liberman je bio tehnički savetnik za prvi film, a jedna od njegovih obaveza je bila da pronađe četvorotočkaše koji će imati sličan karakter kao i glumci u filmu. 240SX je originalno planiran kao automobil za spomenutog lika Brajana pre nego što mu je predat Mitsubishi Eclipse, a Nissanov model će preuzeti Leti.
Liberman kaže kako je u navedeno vreme bilo teško pronaći četvorotočkaše najviše iz razloga što sajtovi kao što su „Facebook“, „TikTok“ i „YouTube“ nisu ni postojali. Automobil je na kraju pronašao na jednom od formula ljubitelja Nissana, gde je vlasnik po imenu Džejms odlučio da ga iznajmi za snimanje za sumu od 6.400 dolara (današnjih 11.460 „zelembaća“).
Liberman kaže da je automobil u to vreme bio ofarban u sivu boju i imao posebne branike, ali se ispod haube krio motor pod kodnom oznakom SR20. Nudio se u dosta konfiguracija i različitim modelima, a u ovom slučaju je snaga iznosila 400 „grla“.
Tim je kupio još dva primerka za ukupno 21.600 dolara (današnjih 38.686 najmanjih zelenih novčanica), a onda su sva tri automobila dobila novu boju, felne, branike i grafike. Dok je Džejmsov primerak imao spomenutih 400 konjskih snaga, preostala dva modela su pružala fabričku mehaniku, a jedan je imao i automatski menjač. Ovaj glavni automobil je korišćen samo u scenama gde su detalji morali biti viđeni, dok su kopije iskorišćene za scene trkanja gde su delovali brže nego što su zaista bili.
Nakon što je snimanje kompletirano, glavni automobil je vraćen vlasniku, a producenti su zadržali preostala dva primerka. Proveli su oko godinu dana parkirani u hangaru pre nego što su prefarbani i ponovo korišćeni u drugom delu serijala pod imenom „2 Fast 2 Furious“. Oba modela su dobili samo po par sekundi na malom ekranu i to u sceni gde velika grupa uličnih trkača beži od policije. Kasnije su prodati privatnim kupcima i danas se nalaze i njihovom vlasništvu.
Nažalost, onaj glavni automobil nije imao jednako svetlu sudbinu. Vlasnik Džejms ga je vratio u originalno stanje i nekoliko godina reklamirao po raznim automobilskim novinama. Nakon nekog vremena ga je prodao, a novi vlasnik je sačuvao samo mehaniku. Školjku je prodao lokalnom otpadu i na kraju je završila pod presom 2009. godine.
Na pitanje kako je moguće da jedan „filmski heroj“ zadesi takva sudbina, Liberman kaže da je serijal ovih filmova prošao kroz velike promene. Dok su ranija izdanja bila na račun uličnog trkanja i pristupačnih četvorotočkaša, nastavci su uglavnom bili značajno skuplji i sa egzotičnim modelima. Iz tog razloga, publika je u velikoj meri zaboravila na prva tri dela i ovaj specijalni 240SX je pre petnaestak godina viđen samo kao još jedan stariji polovnjak.
Liberman dodaje da ovaj Nissan nije jedini filmski automobil sa sličnom sudbinom i da je većina završila na isti način kada je snimanje kompletirano. Za kraj preporučuje svima onima da ih kupe ako se ikada pojave u prodaji jer će jednog dana vredeti pravo malo bogastvo…
AutoRepublika
(229)
