Zanimljivost dana: Loš koliko i dobar

Fordov model Escort je velika ikona automobilske industrije. Ne samo zato što ih je prodato više od 20 miliona primeraka širom sveta (još uvek se proizvodi i prodaje u Kini), već iz razloga što se nudio sa toliko različitih konfiguracija da gotovo svaki „petrolhead“ (neko kome benzin teče kroz vene) sigurno ima osmeh na licu kada spomenemo ono Twin Cam, Mexico, RS, XR3 i naravno Cosworth.

Većina prodatih primeraka Escorta je bila u klasi prostih četvorotočkaša napravljenih za šire narodne mase, ali nije bila retkost ni da ga Ford ubaci u profesionalni auto-moto sport.

Nažalost za svakog Fordovca, sve je krenulo naopako debijem pete generacije 1990. godine, koja je u potpunosti razočarala na račun komercijalnog uspeha. Ali se takođe rodila i jedna specijalna konfiguracija koju su voleli i poštovali čak i Volkswagenovci, Opelovci i svako ko je pratio automobilski svet. Naravno, pričamo o izdanju RS Cosworth…

Ako bismo gledali njegovu ulogu u profesionalnom auto-moto sportu, RS Cosworth je nažalost bio potpuni promašaj. Ali je istovremeno bio jedan od najboljih takozvanih „hot hečeva“ u istoriji koji je bio homologovan za ulicu. Ideja se stvorila nedugo nakon što je spomenuta peta generacija Escorta debitovala, a Ford tražio način kako da zameni relativno neuspešni model Sierra u svetskom reli šampionatu (WRC).

Tim je čekao na pobedu još od sezone vožene tokom 1988. godine, a na titulu konstruktora još od 1979. godine kada je slavio model Escort RS1800. Tokom čuvene Grupe B iz osamdesetih godina, predstavnik Forda je bio model RS200, a iako se pokazao relativno brzim, protiv konkurencije kao što su Audi Quattro i Peugeot 205 Turbo 16 nije mogao.

Grupu B je zamenila Grupa A, ali je zahtevala homologaciju od minimalno pet hiljada primeraka u serijskoj proizvodnji da bi se automobil mogao takmičiti na stazama. Forda je predstavljala spomenuta Sierra, ali nikada nije bila razvijena za reli, pa se nije izdvajala protiv konkurencije izvedene od strane Lancije, Toyote, Mitsubishija i ostalih velikana.

Štaviše, Sierra će u početku koristiti pogon na zadnje točkove, a dobiće pogon na sva četiri točka tek 1990. godine. Posle tri sezone bez ijedne pobede, postalo je jasno da inženjeri moraju da krenu drugim putem.

Novi model Escort se zapravo nije mnogo razlikovao od spomenute Sierre. Pozajmio je njegovu mehaniku i pogon na sva četiri točka, a testovi su obavljeni 1992. godine. Kompaniji je išlo u korist i to što je WRC smanjio obim zahteva za homologaciju na 2.500 jedinica, a debi noviteta je zakazan za sezonu iz 1993. godine. Na kraju dana, sve što je RS Cosworth imao zajedničko sa „regularnim“ Escortom su bili vrata i krov.

Novitet će se takmičiti u reliju od 1993. do 1998. godine pre nego što ga je zamenio novi model Focus, i nije se baš mogao pohvaliti uspesima. Slavio je na svega deset relija, od čega je polovina otpala na debitantsku sezonu. Neuspeh je još veći kada znamo da je Ford imao zaista fantastičnu vozačku postavu.

Pričamo o legendama kao što su Miki Biasion, Tomi Makinen, Stig Blomkvist, Karlos Sainc, Ari Vatanen, Juha Kankunen i o mnogim drugim. Dok je RS Cosworth donekle i imao brzinu, česti mehanički kvarovi su ga omeli da ostvari veće uspehe, posebno nakon što su i japanske firme kao što su Toyota, Mitsubishi i Subaru odjednom počele da igraju veliku ulogu u WRC-u. Fordu je donekle uteha bila to što je njegov velikan osvojio šampionate u svakoj državi gde se takmičio, a posebno se izdvojio u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj.

Ali neuspesi na stazama nisu sprečili drumsko izdanje da stekne kultni status. Kao što smo spomenuli, RS Cosworth je imao malo toga zajedničkog sa standardnim Escortom i zapravo je više bio RS Sierra u novom odelu. Za proizvodnju se postarala firma Karmann u Nemačkoj, a mnogi aerodinamični detalji su bili nečuveni u svoje vreme.

To se posebno odnosi na zadnji spojler dok se prednji branik sam pomerao u vožnji za najbolju aerodinamičnost. Tako nešto je viđano uglavnom na egzotičnim modelima, pa je RS Cosworth svakako bio jedinstven. Iako na prvi pogled izgledaju identično, zanimljivo je da su zapravo postojale dve generacije ovog modela.

Ona prva je napravljena konkretno za homologaciju i pokretao je 2,0-litarski turbobenzinac sa 224 konjske snage, dok je menjač bio petostepeni manuelni. Nakon što je prvih 2.500 jedinica napustilo fabriku, Ford je počeo da ugrađuje manji turbo punjač, čime je RS Cosworth izgubio oko pet „grla“, ali značajno dobio na pouzdanosti na duži period.

Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od mirovanja do 100 km/h trajalo 5,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 250 km/h. Naravno, performanse na pravcu su bile samo jedna karakteristika, a automobil je dominirao na krivudavim putevima.

Karmann će da napravi 7.145 jedinica kada proizvodnja bude kompletirana 1996. godine. RS Cosworth je takođe postao i ikona u svetu tjuninga. Nije bila retkost da vlasnici izvuku više od 400 „konja“ sa sitnim modifikacijama, a neki su se hvalili da njihov automobil ima preko hiljadu konjskih snaga.

Iako RS Cosworth nije uspeo da ostavi značajan trag u WRC-u, drumska verzija je stekla kultni status koji čuva do današnjeg dana. Nije retkost da promenu vlasnika za sumu od 80 hiljada američkih dolara, a neke ređe konfiguracije se prodaju i za 200 hiljada „zelembaća“.

Escort će na kraju da ode u istoriju 1998. godine, pre nego što je ime nedavno oživljeno u Kini, a zameniće ća model Focus. I on je imao svoja ekstremna izdanja kao što su ST i RS, i čak je uspeo da Fordu donese titule konstruktora u WRC-u, a teško da ćemo opet videti nešto slično od strane američkog proizvođača vozila.

Zoran Tomasović

(2518)