Počela proizvodnja Škode Superb i koja reč o istoriji porodilišta ovog modela

Kompanija Škoda Auto je samo četiri nedelje nakon premijere perjaničnog modela u liftbek obličju a za koji je nastavila da koristi tradicionalno ime Superb, organizovala početak proizvodnje. Najpre će s proizvodnih traka krenuti da silazi karavan, dok ćemo na drugu varijantu školjke morati malo da popričekamo.

Novajlija će na svet dolaziti u prestonici Slovačke Republike gde grupa Volkswagen neguje postrojenja „od davnina“. Ta odluka podrazumeva da oslobađanje kapaciteta za proizvodnju Octavije i električnih automobila.

Inače, samo ime Superb je u braku sa Škodom još 1934. godine, kada je premijerno prikazan tako kršten četvorotočkaš. Bila je to Škoda 640 Superb. U proizvodnom programu čehoslovačke kompanijeje ostala do 1949. godine kada je u tišini povučena iz ponude. Moderni Superb je svetlost dana ugledao 2001. godine, i od tada je isporučen čak i više od 1,6 miliona puta.

Sama odluka o tome da se blizanci Superb i Passat montiraju u bratslavskom kompleksu je obelodanjena još u novembru 2020. godine, na koji način se očekuje i bolje korišćenje sinergetskih efekata unutar germanske grupacije, a i uvećanje efikasnosti. Česi su razvijali oba modela, što je izuzetak od dosadašnje prakse patronskog nemačkog i vazalnog češkog brenda. Kako rekosmo, to što Superb ode u Slovačku, znači da će Octavia biti masovnije sklapana u Kvasiniju, a pride će biti više resursa u Mladoj Boleslavi za EV.

Zgodno je mesto da ispucamo i koju reč o fabrici Volkswagena u Bratislavi. Naime, u tom kompleksu se sklapa veliki broj aduta konglomerata. Fabrika posluje od 1971. godine, i svojevremeno je obezbeđivala komponente za razne proizvođače automobila iz tadašnje Čehoslovačke, uključujući tu naravno i samu Škodu. Škoda Garde je bila prvi serijski automobil koji je sklopljen u tim pogonima, što se zbilo 1982. godine.

Fabrika se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bavila razvojem vozila, pa za primer možemo navesti modele nazvane Škoda 743 Locusta i Furgonet, ali oni ne doživeše komercijalizaciju već su ostali u stadijumu prototipa. Osamdesetih se aktivnost zaposlenih u proizvodnoj lokaciji ogledala u izradi delova za Škodine modele 130/135/136, Rapid, Favorit, kao komercijalno vozilo Škodu 1203.

Kao i cela Škoda, tako je i ova fabrika prešla u ruke Volkswagena tokom 1991. godine. Tada je organizovana i proizvodnja treće generacije VW-ovog Passata, i to s početkom na dan 21. decembar. Proizvodnja delova i komponenti za razne brendove koncerna je krenula ubrzo, da bi se od 2002. krenulo i s montažom krosovera „plave krvi“. Mislimo na VW Touareg, Porsche Cayenne i Audi Q7.

Škoda se vratila u Bratislavu s modelom Octavia, a koji je tamo sklapan između 2008. i 2011. godine. Tradiciju je nastavio  Citigo, da bi od 2019. godine tamo bili sklapani i prvi serijski elektromobil Škode, što je bio Citigoe iV. Neko vreme se tamo izrađivao i SUV po imenu Škoda Karoq.

U fabrici u Bratislavi sada će početi proizvodnja četvrte generacije Škode Superba, čemu su prethodile dvogodišnje pripreme. Tokom njih, na primer, nekorišćena hala je preuređena u novu limarsku radionicu. Instalirano je preko 500 novih mašina, preurađena je hala za montažu i uvedena je proizvodnja dopunjivih hibrida. Sada se montiraju na istoj liniji na kojoj i konvencionalni četvorotočkaši. Najavljena je i rekonstrukcija lakirnice, na koji način bi ona poslovala s više ekoloških osobina.

Ne rekosmo, pa da na kraju ispravimo, to jest dopunimo. Liftbek će krenuti da se sklapa u prvoj polovini naredne godine. Biće ponuđene tri benzinske i dve dizel verzije, dok će karavan biti jedini s hibridnim pogonskim sklopom iz klase PHEV.

AutoRepublika

(11267)