Zanimljivost dana: Hyundai Pony & Excel – kako je sve počelo?
Korporacija Hyundai-Kia je treći najveći automobilski proizvođač automobila na svetu. Tokom protekle godine je isporučeno 6.848.198 vozila širom planete pod značkama brendova Hyundai, Kia i Genesis, a ispred su se našli samo korporacije Toyota i Volkswagen. To znači da Hyundai-Kia sa svoja tri brenda nadmašuje veliki Stellantis, General Motors, Ford, Hondu, Nissan i mnoge druge firme sa kojima se direktno bori za vernost kupaca.
Kia nije uvek bila deo ove korporacije i Hyundai je postao većinski vlasnik tek 1997. godine, pa ćemo u ovom izdanju sagledati samo početke Hyundaija sa modelima Pony & Excel. Sećate se onih priča kako je „Hyundai nekada bio u rangu sa Zastavom, a gde je danas?“ Sada ćemo na kratko analizirati kako je sve počelo.
Hyundai je osnovan 1947. godine, ali ne kao automobilski brend već kao firma za građevinu. Takvim poslom se bavi do današnjeg dana, a automobilska divizija je dodata dve decenije kasnije. Prvi modeli novonastale firme su bili prepakovani Fordovi kao što su Cortina i Taunus, a rad na prvom „čistokrvnom“ Hyundaiju je krenuo početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Zaposlen je britanski inženjer po imenu Džordž Tarnbul koji je imao dugogodišnje iskustvo rada u kompanijama kao što su Austin i Morris. On je sa sobom doveo još pet inženjera čiji je cilj bio da osmisle najpre narodni automobil iz Južne Koreje.
Hyundai je takođe uspostavio saradnju s Mitsubishijem po pitanju deobe tehničkih inovacija i dugi niz godina će se razni modeli ovog japanskog brenda prodavati pod značkama korejske filme. S dizanom nije smelo da se eksperimentiše i Hyundai će da zaposli verovatno najboljeg i najpoznatijeg stilistu na svetu.
Reč je naravno o Italijanu Đorđetu Đuđaru, koji je stekao ime zahvaljujući mnogobrojnim egzotičnim četvorotočkašima, ali i onima za šire narodne mase. Najprodavaniji automobil u navedeno vreme na tlu Evrope je bio Volkswagen Golf, a dizajnirao ga je baš Đuđaro.
Prvi serijski model Hyundaija, a da pritom nije bio prepakovani Ford, je debitovao na Salonu automobila u Torinu 1974. godine i zvao se Pony. Ruku na srce, daleko od toga da je bio pravi Korejac, pošto je zapravo važio za Frankenštajna. Saradnja sa Fordom je rezultirala time da Pony pozajmi mnoge delove sa njegove Cortine, dizajn je kao što smo rekli bio italijanski, mašinsko inženjerstvo britansko, a sva tri dostupna motora je pozajmio Mitsubishi.
U ponudi su bili takozvani „liftbek“ (slično heču, ali sa zadnjim delom pod značajno većim uglom) sa troje i petoro vrata, zatim limuzina, karavan i mali pikap kamionet. Izbor motora se svodio na tri benzinca radne zapremine 1,2, 1,4 i 1,6 litre. Najpopularniji je bio ovaj srednji sa 68 konjskih snaga, što mu je omogućavalo ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 15,3 sekunde i maksimalnu brzinu od 147 km/h. Izbor menjača se svodio na četvorostepeni manuelni i trostepeni automatski.
Pony je bio bitan model za korejsku automobilsku industriju iz još jednog razloga. Ne samo što je bio popularan kod kuće, već se takođe izvozio širom sveta. Već 1976. godine smo ga mogli videti u Čileu, Argentini, Kolumbiji, Ekvadoru i Egiptu, a tri godine kasnije i u Belgiji, Holandiji i Grčkoj.
Ruku na srce, trebalo bi reći da Pony zapravo nije bio preterano dobar četvorotočkaš, ali je bio dovoljno jeftin da se prodavao solidno. Tokom sedam godina trajanja prve generacije, biće isporučeno nešto manje od 300 hiljada jedinica.
Druga generacija je debitovala 1982. godine i iako je zadržala Mitsubishijevu mehaniku, zapravo je bila nov model u svakom pogledu. Takođe je postao prvi korejski automobil koji se prodavao u Severnoj Americi, ali ne u Sjedinjenim Američkim Državama već samo u Kanadi. U SAD-u nije uspeo da zadovolji zakone na račun izduvnih gasova dok je u Kanadi konkurisao evropskim brendovima i to malom cenom, pa su se kao rivali nametnule marke Lada i Škoda.
Hyundai će reći da je Pony ostvario odlične rezultate pošto je prve godine isporučeno 25.123 jedinica umesto planiraih pet hiljada primeraka. I dalje su postojali veliki problemi sa pouzdanošću, ali se kvario manje nego Lada i Škoda. Druga generacija će opstati u prodaji do 1990. godine i prodavaće se paralelno sa modelom koji je napravljen da ga zameni, a to je Excel.
Kao što smo spomenuli, Pony nije uspeo da zadovolji zakone u vezi izduvnih gasova na američkom tržištu, pa je Hyundai odlučio da napravi spomenuti Excel. Generalna ideja sa Ponyja se nije izmenila, pa se za stil opet postarao Đuđaro, a sve tehničke podatke je dao Mitsubishi.
Ovaj put je pozajmio svoj model Mirage na koji je Đuđaro ugradio svoje dizajnerske linije. Nudio se kao heč sa troje i petoro vrata i limuzina, dok je izbor motora bio 1,3 i 1,5-litarski sa 66 i 71 konjskom snagom. Izbor menjača se ogledao u manuelnim kutijama s četiri i pet stepeni prenosa, a bilo je moguće dobiti i trostepeni automatik.
Ono po čemu najviše pamtimo Excel je to što se borio sa našim Yugom na američkom tržištu. Debitovao je 1985. godine po ceni od 4.995 dolara ili 14.080 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Yugo je naravno imao svoju famoznu cenu od 3.990 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 11.250 dolara), ali će Hyundai reći da je Excel veći, moćniji, bezbedniji i bolje opremljen.
Američka publika se očigledno složila s takvom tvrdnjom pošto je u debitanstskoj godini isporučeno čak 168.882 primerka, a takva brojka je veća nego Yugova za svih sedam godina zajedno tokom poslovanja „preko bare“. Sličan uspeh je zabeležen i u Evropi i Australiji.
Hyundai je originalno planirao da zameni Excel novim Accentom već 1990. godine, ali će se dva modela paralelno proizvoditi sve do kasnih devedesetih godina. Elantra će debitovati po planu 1990. godine i biće prvi Hyundai sa sopstvenom mehanikom.
Do tada su porasli apetiti korejskog giganta i više nije bilo dovoljno samo takmičiti se, već je Hyundai želeo da postane „novi Japanac“. Takav imidž će nastaviti da gradi i narednih godina, a mnogi će danas reći da njihovi modeli nisu ništa manje pouzdani od onih koji dolaze iz „države izlazećeg Sunca“.
A sve je započelo prepakovanim Mitsubishijima i borbom sa Yugom…
Zoran Tomasović
(1281)
Prvi auto koji sam vozio po polaganju vozackog bio je caletov Hyundai Pony 1991. godiste ,1.5 GLS sa nekih 80-tak ks. Najvise je licio na ove Excele sa vasih slika, ali je od napred bio drugaciji i pozadi je imao neke crne plastike izmedju stopova. Mislim da su kod nas dolazili iz Slovenije.
Hvala ne podsecanju, na ovom autu sam naucio da vozim tamo pocetkom 2000. godine…
„Ruku na srce, trebalo bi reći da Pony zapravo nije bio preterano dobar četvorotočkaš, ali je bio dovoljno jeftin da se prodavao solidno. “
Tužna istina, generalno. Sve što je jeftino, prodaje se uglavnom dobro, ma kakvo da je.
Ima liniiju Aleka i Floride. Imao ga je moj zet početkom devedesetih, bio mu je ok tih par godina što ga je posedovao, pouzdana konfekcija za od A do B.