Zanimljivost dana: Bugatti kakav ne poznajete

Ime Bugatti Type 41 ili kako je u javnosti poznatiji pod nadimkom Royale je onaj zbog koga svakom ljubitelju automobila odmah zastaje dah. Predstavljen je 1926. godine i za njega se postarao tvorac firme pod imenom Etore, a u svoje vreme je bio nešto najbolje što je sve imao da ponudi.

Type 41 je bio dugačak preko šest metara i pokretao ga je glomazni 12,8-litarski benzinac sa osam cilindara, a hauba je bila toliko velika da jedna osoba mije mogla da je otvori.

Ovaj automobil je takođe bio težak 3,5 tone, a razvijao je oko 300 konjskih snaga. Pričamo o vremenu kada je najčešći četvorotočkaš na putevima još uvek bio Ford Model T sa svega dvadesetak „grla“, pa je svaki deo Typea 41 remek delo. To se odnosi i na njegov motor i nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je Etore krenuo da razmatra kako da unovči njegovu slavu.

Ruku na srce trebalo bi reći da ga je zapravo muka naterala na takav potez. Iako je Type 41 predstavljen još 1926. godine, prvi primerak je pronašao kupca tek šest godina kasnije. Glavni razlog za to je ležao u Velikoj depresiji i uskoro, čak i oni sa dubokim džepom nisu bili spremni da odvoje novac za njega.

Bugatti je napravio šest automobila i još 25 motora do 1933. godine, ali su samo njih četiri pronašli kupce. Etore se uskoro našao u teškoj finansijskoj krizi i bio na ivici da nestane sa automobilske mape sveta. Na njegovu sreću, francuska vlada je tražila mehaniku da pokreće ovu generaciju brzih vozova.

Galska država se uglavnom oporavila od dugogodišnjeg Prvog svetskog rata i izgradila modernu železnicu. Odjednom se prevoz na prugama učinio kao omiljeni za stanovnike, ali je većina parnih lokomotiva još uvek bila primitivna. Bugattijev motor je omogućavao maksimalnu brzinu od 200 km/h u automobilu i definitivno je pokazivao potencijal.

Biće potrebno devet meseci da francuski gigant napravi svoj prvi voz. On nije bio namenjen zadatku da vuče vagone već je pripadao takozvanoj klasi samohodni motorni salon. U suštini, funkcionisao je slično velikom autobusu na šine.

Napravljena je posebna aerodinamična školjka i ovaj voz je tokom ranih testova dostizao brzinu od približno 200 km/h. Etore je doneo još nekoliko modifikacija, kao recimo da se vozač nalazio u centralnom delu i na taj način imao odličnu preglednost.

Sedišta su se takođe mogla pomeriti u krug i putnici bi tako mogli da biraju u kom pravcu će gledati. Svi vozovi zapravo nisu bili isti pošto su neki imali dva, a ostali četiri motora. Bugatti će da napravi 79 jedinica (neki izvori kažu 88) i ukupno će ih pokretati 186 motora.

Prvi od njih je bio spreman 1934. godine i saobraćao je između gradova Pariz i Duvil. Rani primerci su uglavnom korišćeni za kraće distance dok se motori nisu razradili i pritom brzina nije prelazila brojku od 200 km/h. Etoreov sin Žan je zatim upravljao jednim od vozova do LeMansa pri brzini od 196 km/h, a vremenom će biti korišćeni širom cele Francuske.

Proizvodnja se inače odvijala od 1933. do 1938. godine uz još dva primerka posle Drugog svetskog rata. Putnicima se jako dopala udobnost i brzina sa kojom su stizali na željene lokacije, ali železnica zapravo nije bila oduševljena zbog velike potrošnje. Naime, voz je trošio 1,1 litru benzina na svaki pređeni kilometar, pa će 70% troškova zapravo otpadati na benzin. Bugatti je odbijao da eksperimentiše sa dizel motorima, ali navodno jeste napravio jedan primerak na paru. Međutim, nikada nije ušao u proizvodnju zbog početka Drugog svetskog rata.

Voz će opstati u upotrebi širom Francuske sve do 1956. godine (neki izvori spominju 1958. godinu), a penzionisaće ih moderni vozovi sa dizel motorima.

Većina kompozicija je reciklirana, s izuzetkom jednog, i danas ga možemo videti u muzeju u Francuskoj. Istorijske knjige kažu da je ovaj voz zapravo spasio firmu i omogućio joj budućnost u vreme kada finansije nisu bile baš najbolje.

Spomenuti Type 41 će pronaći samo sedam kupaca, pa da Etore nije izmozgao način kako da se reši preostalih motora sa lagera, verovatno bismo pisali čitulju kompaniji već početkom tridesetak godina. Bugatti je na kraju ipak otišao u stečaj 1963. godine, ali nam je u međuvremenu pružio toliko legendi da nije čudno što je brend kasnije nekoliko puta oživljavan.

Zoran Tomasović

(1116)