Zanimljivost dana: General Motors je za malo kupio Ford
Zvuči neverovatno, zar ne? General Motors, najveći proizvođač vozila u svetu u periodu koji je duži od osamdeset godina, je u jednom momentu kontrolisao veći udeo na američkom tržištu nego svi rivali zajedno. Jedini brend koji je koliko-toliko mogao da ga prati je bio Ford, pa je pomalo (ili mnogo) iznenađujuće da je General Motors u jednom momentu bio na pragu da ga kupi.
Možda će biti još čudnije kada vam kažemo da se to nije desilo tokom vremena kada je General Motors bio najveći na svetu već na početku svoje istorije, a Ford Model T najčešći četvorotočkaš na putevima. Situacija postaje još više za nevericu, zar ne?
Otac ove odluke je bio industrijalac po imenu Vilijam Durant. Rođen je u veoma imućnoj porodici 1861. godine, a kasnije je stekao još veće bogatstvo proizvodnjom kočija. Njegova firma Durant-Dort Carriage Company je zapravo bila najveća na svetu tokom 19. veka.
Durant nije voleo automobile i čak je odbijao da se vozi u njima nakon što su postali česti na putevima. Javno je pričao da mu se ne dopada miris sagorevanja benzina i buka motora, a posebno je bio kritičan na račun bezbednosti. Kada država nije ništa uradila da poboljša sigurnost u saobraćaju, Durant je odlučio da se oproba u automobilskom svetu i predstavi model koji će predvoditi industriju.
Osnivanje novog brenda se činilo kao finansijski zahtevan poduhvat, pa je kupio posrnulog proizvođača po imenu Buick 1904. godine. Marka će potom da postane najprodavaniji automobilski brend u Americi, već godinu dana kasnije.
Durant osniva General Motors 1908. godine iako je korporacija u tom momentu imala samo jedan brend – spomenuti Buick. Ali nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je dodat i Olds Motor (kasnije Oldsmobile), Cadillac, Oakland (kasnije Pontiac), Cartercar, Elmore, Ewing, Reliance, Rapid (danas GMC Truck) i drugi. Na kraju prve godine postojanja, General Motors je poslovao sa dvanaest različitih automobilskih brendova i još deset korporacija iz sfere proizvodnje i prodaje delova.
To je lepo zvučalo u teoriji, ali General Motors i dalje nije imao pristupačan brend koji bi parirao novopredstavljenom Fordovom Modelu T. Sve spomenute firme su ciljale na kupce sa dubokim džepom dok je Model T preko noći postao najprodavaniji četvorotočkaš „preko bare“. Durantovo rešenje je bilo da pošalje Henriju Fordu takvu ponudu da je ovaj ne bi mogao odbiti.
Iako je Ford tada bio najveći proizvođač na svetu, situacija unutar kompanije zapravo i nije bila toliko sjajna. Naime, patent na automobile je zadržavao advokat po imenu Džordž Selden. Iako nije ni napravio svoj automobil kada je zaštitio patent, Selden je iskoristio svoje veze kao advokat i svako ko je pravio novi automobil bi morao da mu isplati 0,75% vrednosti vozila.
Henri Ford je odbio tako nešto, tvrdeći da pohlepni advokat ne samo što nije u stanju da napravi automobil, već su i tehnička rešenja na njegovom Modelu T značajno drugačija nego što je to slučaj bio 1895. godine kada je patent zaštićen. Naravno, usledila je tužba i Selden je privremeno izašao kao pobednik, što znači da bi Henri morao da plati poveće sume novca nakon velikog uspeha Modela T.
Durant je znao za to i poslao je ponudu vrednu pažnje. Ona je iznosila čak osam miliona dolara ili više od 250 miliona dolara u današnjoj vrednosti novca. Henri je prihvatio, ali je tražio dva miliona najmanjih zelenih novčanica (oko 63 miliona „zelembaća“ danas) odmah u kešu dok bi ostatak bio isplaćen tokom naredne četiri godine.
Pomalo iznenađujuće, Durant se nije bunio i uspeo je od General Motorsa da dobije prva dva miliona dolara. Ali je onda naišao na tvrd orah kada je od banaka zatražio ostatak novca. Automobilska industrija je još uvek bila riskantan biznis i proizvođači su nastajali i nestajali iz dana u dan. Banke su zaključile da investicija nije vredna pažnje i odbili su Durantovu molbu.
Dok je prvi čovek General Motorsa pokušavao da pronađe potrebne finansije, Henri se žalio na prvostepenu odluku suda na račun patenta za automobile i ovaj put izašao kao pobednik, što je označilo da nije dužan da plati ni dolara. To je ugasilo bilo kakve šanse da bi se Ford priključio General Motorsu.
To je bio tek početak problema za Duranta. Uskoro je proteran iz kompanije koju je osnovao zbog „neodgovornog trošenja novca“, ali nije dugo bio bez posla. U saradnji sa švajcarskim profesionalnim vozačem Luisom Ševroletom je osnovao Chevrolet 1914. godine i brend će da postane drugi najprodavaniji „preko bare“.
Durant će da iskoristi finansijski jaku kompaniju da se vrati u General Motors 1918. godine tako što je Chevrolet postao deo njega, ali je opet najuren godinu dana kasnije. Nakon toga je osnovao Durant Motors sa brendovima Durant, Star, Flint, Eagle i Locomobile (kasnije i Dort, Frontenac i DeVaux). Kompanija neće uspeti da preživi Veliku depresiju u otići će u stečaj 1933. godine.
Do tada je General Motors postao najveći proizvođač na svetu, a pratio ga je Ford. Obe firme će zadržati takve pozicije više od osam decenija i danas su još uvek veliki rivali. A malo je falilo da zajedničkim snagama pokušaju da pokore svet…
Zoran Tomasović
(542)
Dobro je sto Ford nije prodat i dobro je sto postoje veliki rivali! Borba za opstanak pokrece evoluciju!
Nije ni jasno kako je četvrti igrač, AMC, propao.? Imao je toliko zanimljivih modela, još više prototipova:AMC Amitron, AMC Van,… 30 godina ispred svog vremena.
Ima dosta razloga. Kljucni razlog je bio taj da je AMC kroz 1950-te i 1960-te godine predvodio George Romney koji je shvatio da AMC ne moze da se bori sa Big 3 vec da se orijentise na kategoriju koju su oni ignorisali – manje kompakte modele. To je bio pun pogodak jer se model Rambler fantasticno prodavao. Ali Romney odlazi da se fokusira na politiku sredinom 1960-ih godina, a menja ga Roy Abernethy. Abernethy je imao sasvim druge planove i odlucio je da ignorise manje aute i da se direktno suprostavi Big 3. I to nije moglo da da rezultate… Pročitaj više »
Odlicna informacija! Hvala!