MR test: BMW F 750 GS

Čuo sam se sa kolegama iz Honde, Yamahe i iz KTM-a, naravno, pričam o predstavnicima distributera (ne proizvođača) i u iščekivanju njihovog poziva da preuzmem neki testni motocikl iz zemlje izlazećeg Sunca ili iz premijum segmenta, najkonkretniji su po običaju bili prestavnici plavo-bele marke. U popodnevnim satima petka, sudbina me spojila sa donekle razblaženom verzijom motocikla srednje veličine iz omiljene klase enduro.

Dakle, na iskušenje bacamo BMW F 750 GS. Kada sam pomenuo reč razblaženi, time nisam želeo da kažem da je u nekoj pastelnoj boji, niti da je u bilo kom smislu degradiran, ali nešto mu je svakako izmenjeno u odnosu na bratski model s indeksom F 850 GS (95 „konja“ i 92 njutn metra). Ovaj s većim indeksom je podešeniji za valjanje po blatu i dolazi s atributima prilagođenim toj nameni (veći prednji točak, viši obrtni moment i još štošta).

Ipak, ono glavno, oba modela pokreće isti motor s dva linijski složena cilindra. Ukupna zapremina oba bloka je 853 kubnih centimetara, što kod našeg iskušenika rezultuje sa 77 konjskih snaga (na 7.500 obrtaja motora) i 83 njutn metara najvišeg obrtnog momenta na 6.000 obrtaja.

Ako se pogledaju te cifre, u doba kada Renault Clio, Volkswagen Polo, Golf i poneki ne tako retki krosoveri koriste benzinske agregate neznatno veće zapremine, onda je ovih 850 i kusur kubika jedno lepo „obećanje u najavi“. Pogotovu kada se zna da motocikl kojem sam se darovao za vikend teži nekih 22o kilograma (kad mu je rezervoar od 15 litara benzina prazan), dok je i najmanji, recimo Polo oko pet puta veće mase. Pa opet, ide i taj Polo, i to ne ide loše!

S druge strane, još uvek pod utiskom vožnje najvećeg krosovera BMW-a na dva točka, primetna je razlika u živahnosti i brzini reakcije na otvaranje gasa. Ništa čudno, razlika u konstrukciji i u snazi dva duet cilindraša je ogromna, ali nije baš dvostruka, koliko u cenovnom smislu deli F 750 GS i omiljeni R 1250 GS.

Lično i krajnje subjektivno, i sam sistem oslanjanja velikog GS-a na prednjem točku (umalo da napišem na prednjoj osovini – hendikepiran višedecenijskim mislima samo o automobilima) je za mene opravdan razlog za dramatično višu cenu u odnosu na ovaj, ali objektivno, F 750 GS je više nego odlična alternativa za ogromnu većinu vozača.

Dakle, kao što natuknuh na početku, 77 konjskih snaga je dovoljno brojna ergela da podmiri ogromnu većinu potreba razumnog i psiho-emotivno stabilnog vozača. Ubrzanja su ubedljiva, i očas posla se stiže do 130 km/h na autoputu, kada obrtomer pokazuje nešto više od pet hiljada obrtaja u šestom stepenu prenosa. Pride, dinamici značajno doprinose (valjda) i veoma gusto raspoređeni stepeni prenosa pomenutog menjača, tako da ste veoma brzo već u šestoj brzini. Zagradu otvorih i zatvorih jer ni na ovom modelu menjač nije baš savršen (bolje reći rafiniran), i izmena stepena prenosa ne donosi radost kao kod motocikala nekih drugih brendova.

Pretpostavljam da je na taj način kompenzovana nešto niže navijena vatrena moć agregata, i to je bio uspešan zahvat. Za gradsku vožnju, ubrzanja su više nego dobra, odnosno teško da je upotrebljiv višak snage na moćnijim motorima od ovde opisivanog. Bez greške ste prvi na semaforu, sledili uputstva softvera ili ne. Mislim na savete u pogledu momenta kada bi trebalo izmeniti stepen prenosa.

Ovde moram da napomenem da mi je po sluhu bilo sasvim logično da menjam stepene prenosa između 3 i 4 hiljade obrataja, a onda sam „provalio“ da iznad oznake kojom sam na ekranu obavešten o aktuelnom stepenu prenosa, zasija i strelica iznad brojke, na koji način mi Bavarac poručuje „idemo naredna brzina“.

Kao i uvek, pre samog testa, odnosno preuzimanja motocikla (ili automobila, klijenta, svojevremeno žene koja me zanima) malo prelistam specifikacije, iščačkam prednosti i mane i slično, pa sam tako i pre recenzije znao da je obrtni moment u najboljem svetlu, znatno nakon onog „što mi kaže uho“. Ispostavilo se da i kompjuter po pravilu savetuje izmenu stepena prenosa na oko 3.400 o/min, a ponekad čak i na nižim obrtajima. Kako bilo, efekat na potrošnju je takav da se meni očitavao prosek koji je nešto iznad četiri litra na sto kilometara, dok je rezultat na duže staze bio za oko litar lošiji.

Čitah kako neke iskusnije kolege iz inostranstva navode da se posle nekih 6 hiljada obrtaja ne dešava ništa i da je motor već do tog trenutka dao sve što je imao, ali ja zaista nisam imao srca, a ni potrebe da ga toliko turiram kada su ograničenja brzine tako restriktivna, motocikli tuđ – a stare kosti lično moje!

Ali, do nekih 140 km/h (prema brzinomeru na ekranu odlične rezolucije) jesam vozio, i to na novoizgrađenoj obilaznici autoputa oko Beograda. Da iskoristim priliku i da se zahvalim našoj deci i unucima koji će vraćati kredite kojima su izgrađeni svi ovi infrastrukturni objekti, opet uz korišćenje i procvat privrede graditelja (mahom iz Kine), a ne uz prosperitet naše ekonomije. Naš narod to lepo kaže: „Ko umije, njemu dvije“.

Naposletku, to i jeste skriveno značenje izbornog slogana „Za našu decu“. Sve ostaje njima, i vrednost kredita (uvećana za kamatu) i vrednost puta (umanjena za efekte više nego očigledne korupcije).

Da se vratimo mi manje bolnim temama. Pri višim brzinama kretanja, F 750 GS se nosi odlično, dok je sistem oslanjanja uvek adekvatno podešen (možda za nijansu mekši od onog što bi iziskivala više sportska vožnja).  Motor s lakoćom održava taj tempo kretanja, ali je istovremeno nešto osetljiviji na vazdušna strujanja (u odnosu na malo težeg najvećeg brata), iako nije ni mali, a nije ni lagan. Vibracije su neosetne, sedište je umereno udobno, to jest odlično za klasu u kojoj se nalazi.

Kako bi to sve izgledalo sa saputnikom i prtljagom – ne znam, ali verujem da bi opet bilo dovoljno dobro za odličnu ocenu. Ponavljam, 77 konjskih snaga nije skroman potencijal. Maksimalna brzina kretanja 750-ice iznosi 190 km/h, što bi trebalo da znači da se bez po muke može održavati tempo od „150 na sat“.

U par navrata na velikom i pustom parking oprobah ponašanje motocikla na testu forsiranog kočenja i ponašanje je bilo stabilno i predvidivo. Nisam još vozio BMW (na koliko god bilo točkova da leži) a da sam imao primedbu na kočni sistem. Tako i ovde. Ali, od svih vozila ovog brenda, najbolji utisak je ostavio veliki GS, upravo zbog funkcije „Anti Dive“. Ovde je nema i prednja viljuška se pri naglom kočenju jasno sabija, ali ništa tu nije ni čudno, ni opasno. Jedino što je čudno, tačnije fascinantno, jeste kako se s tim nosi „sto puta pominjani“ R 1250 GS.

Ako se po tom pitanju F 750 GS ne može porediti s referentnim modelom, onda je potpuno komparabilan u segmentu procene živahnosti. Rado ulazi u krivine, reaguje brzo i efektno na instrukcije date kontraupravljanjem i potpuno je predvidivog ponašanja u krivinama. To zaista puno znači, pogotovu manje vičnim vozačima, onima s manjkom kilometara pod kacigom.

Zato i verujem da je ovo mašina polivalentna kao amsterdamska dama iz crvenog izloga. Učiniće sve da vam ulepša život, a izrađena je na način da u svet mušakaraca uvede one koji još uvek nisu doživeli pravu stvar, onu na dva točka.

Da ne bi bili baš toliko mačo, vlasnik motocikla je ugradio vizir, vetrobransku plastiku kupljenu na sekundarnom tržištu, što je odluka koja je nametnula skidanje zaštite sa prednjih farova, ali koja je donela bolju protekciju od frontalnih udara Šurdilovićevog „vrućeg vetra“.

Stvarno, prethodni vikend je bio paklen i temperature su bile baš pakosnice. Ljudi su se kuvali čak i bez motociklističke opreme (koju ja nosim čak i kada perem motor :), i savetujem svima da ne prilaze motociklu bez kompletnog oklopa), pa je to bio razlog zašto testni eksponat ne vozih veći broj kilometara.

Na kraju, svega 230 prevaljenih km, ali i to je dovoljno. Nisu samo vrućine uslovile nešto manju kilometražu, tu je bio i jedan radosan povod. U nedelju oženismo druga, brata, saborca i kolegu Igora. Pre neku nedelju je dobio licencu ovlašćenog revizora, sada ima i ćagu zrelog, ženjenog čoveka. Što da njemu bude bolje nego nama? U zdravlje!

Za kraj ću reći da mi se mnogo dopao kofer koji se može inteligentno rasklopiti kako bi se dobila veća zapremina, dok mi se najmanje zasviđalo osvetljenje koje obezbeđuju pomenuti farovi. Toliko bi mi prijala ubedljivija rasveta.

Elem, predlažem da pune tehničke specifikacije pogledate na sajtu uvoznika, dok cenu i listing opreme voženog primerka možete, po želji analizirati ovde.

F 750 GS triple black

Nedavno sam kupovao neke komade motociklističke opreme i u radnji na Novom Beogradu sam upoznao krajnje predusretljivog, sada već druga, Stefana Nedeljkovića. Dogovorismo smo se da malo poguramo njegove prodajne napore i da predstavimo predloge odgovarajuće opreme za konkretan testirani motocikl. Tako u firmi Barel možete da kupite sledeće komade, potpuno ukomponovane sa stilom iskušenika na dva točka:

AutoRepublika

(1755)