Zanimljivost dana: Najveća noćna mora za Mercedes i BMW

Nekadašnji šampionat Deutsche Tourenwagen Meisterschaft ili skraćeno DTM je tokom osamdesetih i devedesetih godina bio jedan od najboljih na svetu. Toliko legendarnih modela na jednom mestu teško da ćemo videti ikada kasnije, posebno onih koji su razvijeni od strane nemačkih predstavnika.

Pričamo o ikonama svetskog auto-moto sporta kao što su Mercedes 190E 2.5 Evo, BMW M3 i Audi V8 Quattro, a ranije i Ford Sierra Cosworth i Opel Omega.

Ali tokom jednog doduše kratkog perioda, nijedan od spomenutih četvorotočkaša nije dominirao već je ta čast pripala Alfi Romeo 155. Ovaj automobil je pobedio rivale u čak dvanaest od voženih dvadeset trka u sezoni koja se odigravala 1993, i u potpunosti posramio velike „Švabe“ na njihovom domaćem tlu.

Razvoj modela 155 je započeo nedugo nakon što je Fiat preuzeo vlasništvo nad Alfom Romeo 1986. godine. Plan je zahtevao da se zameni relativno popularni, ali zastareli model 75/Milano.

Za razliku od nekih drugih Alfinih noviteta iz istog perioda, kao što je 164 gde je samo pozajmljena platforma od Fiatovog rođaka, 155 će deliti platformu i većinu školjke sa značajno jeftinijim Fiatom Temprom. Za kockasti stil se postarala domaća firma I.DE.A Institute i to konkretno dizajner Erkoli Spada.

Njegovo ime možda nije toliko poznato kao što je od nekih drugih italijanskih dizajnera, ali u veoma bogatoj karijeri je bio zaslužan za mnoge modele velikana kao što su Aston Martin, Ferrari, Maserati, Fiat, Lancia i drugi. U velikoj meri je uspeo da zavara vezu sa spomenutom Temprom (kao i Lancijom Dedrom), ali ljubitelji nemačke automobilske industrije nikada neće dozvoliti Alfistima da zaborave na kom modelu je 155 bio zasnovan.

Ovaj automobil je bio nešto veći od modela 75 koji je zamenio, i nastupao je s dužinom od 4,4 metra, a takođe je imao fantastičnu aerodinamičnost za svoju kategoriju, s otporom vazduha od samo 0,29. Ovaj detalj obično iznenadi javnost kada se zna da je 155 bio relativno kockast automobil, a takva konfiguracija je omoguća i poveći prtljažnik sa zapreminom od 525 litara. Automobil je doneo dosta unapređenja na račun udobnosti i buke u poređenju s modelom 75.

Ali najveća razlika između 75 i 155 je bila ona da je novi model pružao pogon na prednje točkove. Ova odluka nije bila lagana i doneta je u vreme kada je automobilska industrija išla u tom pravcu, mada još uvek nije masovno viđana na luksuznim četvorotočkašima.

Premijera je viđena na Salonu automobila u Ženevi 1992. godine dok je prodaja u Evropi startovala nedugo kasnije. U samom početku su viđena tri benzinca i jedan dizel. Benzince su predstavljali 1,7, 1,8 i 2,0-litarski motori dok je čast dizela branio onaj radne zapremine 2,0 litre.

Čak i u baznom izdanju, 155 se mogao pohvaliti sa 115 konjskih snaga i maksimalnom brzinom kretanja od 200 km/h, a Alfa će vremenom predstaviti nekoliko kofiguracija visokih performansi.

Jedan od njih je onaj radne zapremine 2,5 litre sa šest cilindara i 166 „grla“, a model koji je posebno zainteresovao javnost je pružao 2,0-litarski turbobenzinac i 190 „konja“. To ne samo što je omogućavalo maksimalnu brzinu od 225 km/h, već je kupac dobijao i pogon na sva četiri točka.

Izdanje Silverstone nije donelo unapređenja na račun snage, ali jeste i nižu masu. Napravljen je i jedan prototip pod imenom GTA Stradale od strane Abartha, ali nažalost nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Svoje verzije je sređivao i Zagato.

Ono što će ipak proslaviti model 155 jeste njegovo učešće u profesionalnom auto-moto sportu. Fiat je povukao Lanciju iz Svetskog reli šampionata (WRC) i tražio je novo takmičenje za neki od svojih brendova. Pronašao ga je u vidu takozvanih turističkih serija koje su vožene u gotovo svim državama, a Alfa odlučuje da se takmiči u Italiji, Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji.

Ove trkačke verzije su se zvale V6 TI i pružale su atmosferskih 2,5-litarski benzinac sa 480 konjskih snaga i pogon na sva četiri točka.

Dok su osvojene titule u Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji manje-više bile očekivane, Alfa je posebno iznenadila u Nemačkoj sa vozačima Alesandrom Naninijem i Nikolom Larinijem. Posebno se istekao ovaj prvi sa pobedama na deset trka u sezoni voženoj 1993. godine iz serije DTM, a na putu do šampionske titule. Larini je dodao još dva trijumfa za dvostruku titulu, pošto je Alfa slavila i u kategoriji konstruktora.

Nemci su se pokazali u dosta boljem svetlu 1994. godinem, ali je 155 ponovo pobedio na polovini voženih trka. Osvojio je titulu konstruktora, ali ne i vozača, pošto su oba vozača imala veliki broj odustajanja.

Model 155 je narednih nekoliko godina bio manje uspešan, ali i dalje se nosio rame uz rame s konkurencijom. DTM je ugašen posle 1996. godine, a reći ćemo da je 155-ica tokom četiri sezone vožena na 90 trka širom Nemačke i slavila je na 38 njih. To konstruktoru daje daleko veći procenat pobeda nego što je imao bilo koji nemački tim iz istog perioda.

Proizvodnja drumske verzije će trajati od 1992. do 1998. godine i u tom periodu će pronaći 195.526 kupaca.

Automobil se jako malo izmenio tokom svoje karijere sa dodavanjem takozvanog stila „wide-body“ (proširena krila – blatobrani), novim 1,6, 1,8 i 2,0-litarskim benzincima i 2,5-litarskim dizelom. Zamenio ga je model 156 i zabeležio dosta veći komercijalni uspeh.

Danas je 155 izuzetno cenjen klasik, posebno Q4 sa turbobenzincem i pogonom na sva četiri točka. Retko se pojavljuje na aukcijama, ali kada se to desi, onda su kupci primorani da izdvajaju poveće sume novca ako su iskreni u nameri da ga poseduju.

Iako ona bazna verzija nije bila popularna kao prethodni model 75 i naslednik 156, 155 je otišao u istoriju kao automobil koji je posramio M3 na njegovom domaćem terenu. A koliko drugih četvorotočkaša, pre ili kasnije, mogu da kažu tako nešto?

Zoran Tomasović

(13373)