Zanimljivost dana: Mišićava limuzina Dodge Coronet Hemi
Živimo u vremenima kada nije retkost da vidimo automobile sa četvoro vrata i dosta snage. Najmoćniji od njih koji dolazi direktno iz fabrike je Dodge Charger Hellcat Redeye sa 797 „konja“ i maksimalnom brzinom od preko 320 km/h, ali na listu možemo da dodamo i BMW M5, Mercedes-AMG E63, Alfu Romeo Giuliju Quadrifoglio, Porsche Panameru Turbo i mnoge druge.
Situacija nije uvek bila takva i moćni motori su bili rezervisani za one konfiguracije sa dvoje vrata dok su limuzine uglavnom ciljale na porodične kupce kojima snaga nije toliko bitna.
Američka korporacija Chrysler je bila veoma ozbiljan igrač tokom čuvene mišićave revolucije iz šezdesetih godina. Mogli su se pohvaliti s dosta legendarnih modela kao što su Plymouth Road Runner, GTX, Superbird i Barracuda, odnosno Dodge Charger, Challenger, Super Bee i Daytona.
U periodu od 1965. do 1970. godine je postojao i model Coronet na takozvanoj platformi „B-Body“. Bio je dostupan u mnogobrojnim konfiguracijama kao što su limuzina, karavan i kupe i dolazio je s bogatim izborom benzinaca sa šest i osam cilindara.
Daleko od toga da se Coronet nije mogao pohvaliti snagom uključujući i svemogući Magnum zapremine 440 kubnih inča (7,2 litre) sa 375 konjskih snaga. Ali ukoliko biste želeli čuveni Hemi, morali biste birati kupe, ili čak neki drugi Dodge.
Za one kojima je ova značka nepoznata, da odmah kažemo kako je reč o jednom od najpoznatijih američkih motora. Verzija koja je najpoznatija je ona koja se nudila od 1966. do 1971. godine zapremine 426 kubnih inča (7,0 litara). Chrysler je reklamirao Hemi sa 425 „grla“, mada je realna snaga bila za 125 „konja“ veća, a pušten je u serijsku proizvodnju da bi se homologovao za profesionalni auto-moto sport.
Tokom pet godina proizvodnje fabriku je napustilo oko 11 hiljada Hemija. Većina njih je otpala na verzije kupea, dok je kabriolet igrao ulogu sa dvesta jedinica. A onda 1966. godine Dodge je ponudio Hemi i u Coronetu sa četvoro vrata.
Nepoznato nam je koliko je primeraka proizvedeno, a većina izvora će reći da je to pet, što ga čini jednim od najređih modela kompanije u istoriji. I ko bi onda izabrao limuzinu sa drumskom verzijom trkačkog motora? Prema nekim navodima, dva primerka je naručio FBI, gde bi automobili izgledali kao svaki drugi Coronet na putevima (a sredinom šezdesetih godina bilo ih je zaista mnogo).
Jedan je isporučen kupcu izvan Amerike na nepoznatu lokaciju, još jedan je završio preko granice u Kanadi, što znači da je samo jedan Coronet Hemi pronašao privatnog kupca na svom domaćem tlu.
Pored moćnijeg motora, ovi primerci su se izdvajali i po trostepenom automatskom menjaču sa kraćim prenosnim odnosima, većim hladnjakom i modifikovanim ogibljenjem. S druge strane, klima nije bila ni na listi opcione opreme, kao ni servo volan, zatim „power brakes“ i prozori na dugme.
U prevodu na neki jednostavniji jezik, izgledao je kao onaj najjeftiniji Coronet bez ikakve opreme i sigurno je šokirao mnoge kada bi ubrzao iz mirovanja do 100 km/h za kraće od pet sekundi.
Sva tri američka primerka su preživela, i danas se nalaze u privatnim rukama. Jedan je u saveznoj državi Minesoti, drugi u privatnom muzeju na Floridi, a trećeg smo videli pre petnaest godina na čuvenoj aukciji Barrett-Jackson. Tada je promenio vlasnika za sumu od 660 hiljada dolara (oko 912.745 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).
Spomenuta suma je samo delić one koja krasi model Plymouth ‘Cude kabriolet s motorom Hemi, ali opet barem tri puta viša od one koju zahteva Coronet kupe sa istom mehanikom.
Ako pokušamo da predvidimo situaciju za pola veka, ne sumnjamo da će kolekcionari i dalje ceniti one četvorotočkaše sa samo dvoje vrata, dok će posebna grupa ljudi želeti da se izdvaja s „vukom u jagnjićoj koži“. A sve je započelo sa Coronetom…
Zoran Tomasović
(372)
Malo mi je kockast previše.Vjerovatno je glavni dizajner spoznao da ništa osim motora na njemu nije interesantno pa je prototip očešao od komšijsku ogradu i tako valjda nastadoše bočna udubljenja da ne bude baš sve „ravna pustinja“.???
Ako ti je Coronet dosta kockast, evo ga isti auto u fastback izadnju (1966-1967 Dodge Charger).
U druže, ovaj kupe već ima eleganciju i stil.Ovo je već druga priča.
Vau, kako ovo dobro izgleda !!!
Meni se licno nikada nije nesto posebno dopadao. Unikantan da, ali ne mogu reci da mi je lep.
Ali zato narednih Charger (1968-1970.) mi je omiljeni muscle car.
„Chrysler je reklamirao Hemi sa 425 „grla“, mada je realna snaga bila za 125 „konja“ veća,“
???
Znam, pisao si nedavno, ali, zaboravih, zašto je ta deklarisana snaga lažirana ?
Zbog osiguravajucih kompanija. U to vreme se njihove uslugu orijentisale prema snazi, a kupci su uglavnom bili mladjarija. Tako da sto reklamiraju manju snagu = jeftinije osiguranje = vise mladjih kupaca. Ali do tamo 1970-1971. godine osiguravajuce kompanije su stale tome na put, to je ujedno bio jedan od razloga zasto su muscle cars polako izumrli.