Ako ste ljubitelj američke automobilske industrije i želite da posetite grad Detroit, uvek je postojala jedna lokacija koja je bila obaveza za istraživanje. U moru muzeja i skupova klasike, davno napuštena fabrika nekadašnjeg giganta Packarda je ona koja je privlačila mnogo pažnje.
Izgrađena je još 1903. godine i smatrala se velikim tehnološkim čudom, a poslovala je tokom narednih 55 godina, i iz nje su izlazili neki od najluksuznijih automobila na svetu.
Packard je otišao u stečaj 1958. godine, a iako je fabrika često iznajmljivana kao skladište za potrebe drugih firmi, tokom poslednjih nekoliko decenija je služila kao lokacija za okupljanje beskućnika, narkomana i svih onih znatiželjnih turista koji bi da se prisete nekih lepih i srećnih vremena.
Kada bi je videli u očajnom stanju, mnogi bi pomislili da sa pravom ilustruje ono što se desilo s nekadašnjom prestonicom američke automobile industrije. Tokom poslednjih desetak godina su postojali ozbiljni planovi da se renovira i na njenoj bazi naprave luksuzni stanovi, ali preduzetnici nisu uspeli da obezbede potrebne finansijske izvore od investitora.
Pre nekoliko meseci sudija je doneo rešenje i potpisao nalog kojim se određuje da se ona u potpunosti izbriše sa lica Zemlje, a kao razlog je navedeno da šteti imidžu i bezbednosti grada tokom današnjih vremena kada se Detroit polako oporavlja.
I ovog vikenda, baš to se desilo. Političari američke savezne države Mičigen su odobrili budžet konkretno da zgrada bude srušena, pa je ekipa krenula sa poslom u subotu ujutro. Na lokaciji se pojavio i mali broj nostalgičara da poslednji put vidi velikana, ali i sam gradonačelnik Detroita, Majk Dugan. On je zapravo bio oduševljen što zgrada biva srušena, ali tvrdi da ona neće kompletno nestati, već da će neke od njih sa jakim kosturom biti sačuvane.
Nije poznato da li će biti izgrađeni novi apartmani ili poslovni centar, pa čak ni koliko njih će imati budućnost. Pošto zgrade zauzimaju površinu od 33 hektara, eksperti smatraju da će radnicima biti potrebno minimalno nekoliko godina da proces bude kompletiran.
Tehnički gledano, vlasnik fabrike je još uvek peruanski biznismen Fernando Palasuelo, ali već neko vreme ne plaća porez i nije odgovarao na tužbe grada Detroita da renovira ili ukloni fabriku. Početkom ove godine je istekao poslednji vremenski rok za takve poteze, što je omogućilo političarima da preuzmu kontrolu u svoje ruke.
Lično mišljenje autora ove priče je da postoji žal što fabrika nije sačuvana i u njoj izgrađen neki muzej. Imao sam prilike da posetim razne ugledne muzeje, postavljene na mestima gde su se nekada pravili automobili, a onda bi fabrika bila sačuvana i u njoj izloženi klasični četvorotočkaši.
Posebno mi je u sećanju onaj muzej za brendove Auburn-Cord-Duesenberg gde je AutoRepublika bila pre nekoliko godina, a tu priču možete da pročitate ovde. Nažalost, Detroit je prolazio kroz mnogo veće probleme nego bilo koji drugi američki grad, pa prioritet svakako nisu bili muzeju. Šta da kažemo osim, Packarde, počivaj u miru…
AutoRepublika
(1899)
R.I.P