U Americi se pokretanje sudskih sporova, odnosno tužbenih zahteva može smatrati nacionalnim hobijem, ili sportom koji je ubedljivo popularniji od ragbija, bejzbola i košarke zajedno. Šalu na stranu, sada imamo slučaj u kom jedan Jenki po imenu Ričard mlađi Kastigar iz savezne države Arizone pokreće tužbu protiv proizvođača Mercedesa zato što je ostao bez prsta zahvaljujući ne sopstvenoj nepažnji, već vratima s posebnom opcijom na nemačkom automobilu koji je kupio.
Suma koju potražuje čovek sa sada devet prstiju na rukama, je astronomska i iznosi pola miliona američkih dolara. Prstojed sa zloglasnim B stubom pripada klasi krosovera i nosi oznaku Mercedes-Benz GLE 450. Do nesreće je došlo tako što je čovek u gluposti zadržao ruku na B stubu prilikom zatvaranja vrata, na koji način je ostao bez gornje polovine palca. U podnetom zahtevu za odštetu su advokati tužioca, sistem za meko zatvaranje vrata Mercedesa nazvali „modernom giljotinom.“
Opcija takozvanog mekog zatvaranja vrata na modelu Mercedes-Benz GLE se u Americi, od strane distributivne mreže čuvenog nemačkog brenda naplaćuje po ceni od 550 dolara. Ma koliko odštetni zahtev delovao kao lišen smisla, ipak se obrisi elementarne logike mogu pronaći u žalbenim navodima da je proizvođač propustio da instalira senzore (koji inače postoje na prozorima) a koji bi sprečili da se vrata zatvore ukoliko naiđu na prepreku.
Pored isplate sume od 500 hiljada američkih dolara, koliko iznosi procenjena naknada za sve pretrpljene troškove, svakovrsne boli i nemogućnost da se posveti sticanju prihoda, Kastigar zahteva da sud zabrani Mercedesu dalje reklamiranje i prodaju automobila s opcijom mekog zatvaranja, sve dok se ne ugrade senzori koji bi sprečili ovako brutalne amputacije delova tela.
Tužilac je naveo i neizostavne psihološke posledice koje trpi zbog gluposti (0n misli Mercedesovih inženjera). Naime, on je nekada bio „nezavisan čovek pun ponosa, dok sada mora da se osloni na ženu, čak i kada ide u toalet, ili na tuširanje, pranje zuba, oblačenje, pisanje, korišćenje alata, vezivanje pertli“ i tako dalje u nedogled.
Ne znamo kako će sud presuditi u ovom slučaju, ali nam to ne smeta da se prisetimo slične situacije iz 2017. godine kada je američki sud odbio da uopšte razmatra sličnu tužbu protiv BMW uz obrazloženje da je ovo problem koji je prisutan još iz doba proizvodnje prvih automobila i da je potpuno besmisleno kriviti jednog proizvođača za ovakvu mogućnost.
AutoRepublika
(4594)
Što bi rekao Radosav: Auuu, kakav kastig… 😂🤣