Zašto softver navigacionog uređaja ne uzima u obzir nagib druma i brzinu vetra?

Jedna rubika je posebno atraktivna na internet stranici poznatog španskog magazina Autofacil, a u njoj se obrađuju teme iz oblasti tehnike i tehnologije, gde u pomoć redakciji pristižu stručnjaci i iz oblasti mehanike, kako bi se pružio odgovor tehnički radoznalim čitaocima (internet) izdanja lista. Tako je nedavno jedan radoznalac poželeo da sazna da li bi uređaj za navigaciju (GPS) trebalo da uzima u obzir nagib druma i pravac i brzinu vetra, priliko izbora rute koju sugeriše vozaču.

U narednih par pasusa ćemo parafrazirati pitanje čitaoca pomenutog lista, a potom ćemo preneti i odgovor stručnog saradnika redakcije:

Od faktora koji na najdirektniji način utiču na potrošnju goriva, često iskazujemo tendenciju da zanemarimo smer i brzinu vazdušnih struja (vetra), kao i nagib, kosinu druma kojim vozimo. Posebno je interesantna stvar i ta što su kreatori softverskih rešenja koja su najfrekventnije u upotrebi (Google Maps, Waze, TomTom…) takođe, očito propustili da shvate kako na veoma jednostavan način mogu da oplemene svoje ponuđene sadržaje, ako bi u obzir počeli da uzimaju i dva navedena faktora. Pregled u vidu kompasa bi mogao lako biti upotrebljen da ilustruje brzinu i smer kretanja vetra, dok bi se altimetar (visinomer) mogao upotrebiti za sagledavanje kosine pod kojom pada (ili se uzdiže) drum.

Pored toga, uz odgovarajuće podatke o strujanju vazduha, vozač bi mogao biti obavešten i o jačini bočnih udara vetrova, što može biti veoma važno kod preticanja kabastih teretnih vozila, ili o vremenu potrebnom da se kompletira preticanje dugačkih vozila na usponima. Oba parametra, pravac kretanja vazdušne mase, kao i nadmorska visina, već su dostupne kao podaci unutar GPS modula bilo kog mobilnog uređaja, pa je njihovo uključivanje u preglede, posve jednostavan zahvat, zar ne?

Odgovor saradnika redakcije za tehnička pitanja, Alvara Saurasa, glasi otprilike ovako:

Ukratko, čitalac je u pravu. Svaka od odgovarajućih aplikacija na pametnom telefonu bi lako mogla da uključi u preglede navedene parametre. U pogledu nagiba ceste, to je praktično izvodljivo kroz segment obično nazvan „saveti za štedljivu vožnju“ (Eco-tips), pri čemu bi, na primer, vozač mogao da dobije instrukciju u kom trenutku je smisleno da prestane da „gazi“ papučicu gasa, onda kada se recimo vozilom približava nizbrdici.

A onda, u vezi s pitanjem gde se govori o vetru, u obliku upozorenja prilikom preticanja šlepera i sličnih kabastih vozila, opomena vozaču bi mogla stići u pogledu informacije o brzini bočnih udara vetra, ako je on zaista dovoljno snažan da predstavlja pretnju bezbednom kretanju.

Zapravo, ugrađeni navigacioni sistemi u vozilima ovim podacima raspolažu već duži niz prethodnih godina. Tako na primer, grupacija Volkswagen u prestižnijim vozilima nudi (Audi A8 , Porsche Panamera…) sisteme koji uzimaju u obzir nagib putne infrastrukture, pored toga što vode računa i o raskrsnicama, saobraćajnim znakovima i informacijama o radarima. Svi ovi nizovi podataka su korisni kako bi se odrazili na funkcionisanje vozila i kako bi se smanjila potrošnja goriva i za do 10%.

Na primer, sistem instaliran u vozilu nameće da se u izvesnim okolnostima zadrži režim vožnje poznat kao „jedrenje“, ako je nagib puta na nuli, to jest ako je drum ravan, ili automatski prebacuje menjač u niži stepen prenosa ako uređaj za navigaciju „zna“ da će uskoro doći do nagiba. Ove parametre uzimaju u obzir i električari. I tako, oni automatski pokreću regenerativno kočenje da bi postigli maksimalnu autonomiju, ako postoji signal koji ukazuje na pad brzine, nailazak na strminu ili jednostavno ako otkriju kako se sporije vozilo kreće ispred.

AutoRepublika

Izvor: Autofacil

(456)