Teslini automobili će uskoro moći da prate stepen istrošenosti guma
Iako tehnološko rešenje još uvek nije zvanično obnarodovano, izgleda da su baterijski automobili marke Tesla naučili da prate stepen pohabanosti pneumatika u realnom prosotru i vremenu. Vest su objavili urednici portala Drive Tesla Canada, a na osnovu dojave od strane pratilaca. Evo o čemu se konkretno radi.
U poslednjem setu osveženja softvera koji je u funkciji kod vozila marke Tesla, uključena je i funkcija koja prati nivo amortizacije guma. Za razliku od sistema za nadzor pritiska u pneumaticima, ovde se ne zahteva prisustvo zasebnih senzora, niti bilo kakvih sličnih dodatnih komponenti kako bi se postigao efekat. Naprotiv, stopa utroška se prati kroz brzinu okretanja gume. Novotariju su zapazili vlasnici Tesle, nakon što su instalirli novu verziju programa.
Kako se gazeći sloj pneumatika haba, guma postaje nešto manjeg prečnika, iako je to, naravno, nevidljivo golim okom. Međutim, elektronika visoke preciznosti može odrediti habanje po brzini rotacije točka – istrošena guma postaje, ne samo nešto manjeg prečnika, već i lakša, zbog čega točak počinje da se okreće većom brzinom od ostala tri. Čim broj obrtaja točkova pređe određeni prag, Tesla prikazuje upozorenje na ekranu multimedijalnog sistema.
Da ne bi pomešao istrošeni gazeći sloj sa gubitkom pritiska u gumi, sistem takođe uzima u obzir i status koji prate senzori pritiska vazduha u gumama. Ako su njihova očitavanja ista, onda je razlika u rotaciji točkova uzrokovana upravo habanjem gume.
Nakon ažuriranja Teslinog softvera za vozila proizvedena 2019. ili neke kasnije godine, dobili su i funkciju megafona, o čemu smo izveštavali juče. Zbog specifičnosti rešenja, sistem će raditi samo na električnim automobilima koji imaju spoljni zvučnik koji emituje zvučna upozorenja pešacima pri malim brzinama. Megafon funkcioniše kao zvučnik, malo menjajući zvuk glasa pomoću specijalnih efekata.
AutoRepublika
(812)
Razlika broja rotacija pohabane gume u odnosu na ostale?
A ako se sve troše ravnomerno?
Ako pratiš prijeđeni put kroz gps i prijeđeni put rotacijom guma sve 4 će pokazivati sve više prijeđenog puta kako se troše.
Razlika možda jeste mala i mora se pratiti na ravnim dionicama uz uzeto u obzir tlak u gumama.
To je nuspojava ai algoritama za učenje kroz statistiku. Vide se dugotrajne promjene u parametrima.
Pa ne treba dugoročno praćenje, dovoljno je da ga potjera par stotina metara i da uporedi GPS brzinu ( ako je to tačno) i broj impulsa sa ABS senzora. Nikakva AI i svemirska nauka, servo elektro pogoni rade decenijama na tom principu, samo sad neka obična, ovozemaljska, inteligencija sjetila da to primijeni na auta i gume…
Čekaj malo. Automobil dodje sa četiri nove gume. I ako bi ih periodično rotirao (što je pravilo), one ce sve svakodobno ravnomerno biti istrošene pa i kada budu ćelave. Nema razlike u broju rotacija po osnovu istrošenosti.
Pa ne mjere se između bsebe nego sa GPS daljinom, uhvatiš par stotina metara ravne ceste, to mu dođe kao kalibrisana dužina i onda se to podijeli sa Iznogudovim omiljenim brojem Pi pa još sa dva i dobiješ broj rotacija točka, a svaka rotacija ima određeni broj signala sa senzora ABS-a (recimo 100) i onda računa koliko se ovim gume smanjio. Može se računati i preko brzine (pošto je u zavisnosti sa pređenim putem). Ovo što si ti napisao sada računa naduvanost guma kod nekih auta…
😘🤒🤧🤢
Kesi li ti živ? Kako ide ozdravljenje?
Znaš li koliko osciluje broj obrtaja točka po jediničnoj dužini puta?? Pa i do 10% dužine, u zavisnosti radi li se o pogonskom ili ne točku, od opterećenja vozila, uzbrdo – nizbrdo, brzine kretanja, angažovanog obrtnog momenta na točku, temperature, koef prijanjanja i ko zna čega sve! Pošto se bavim nekim poslom, gde merim dužine kilometarske sa preciznosti na 5 cm, probao sam X puta, da poredim putomer vozila sa prof GPS uređajima, i razlike su neverovatne i i nekontunualne, i nepredvidive. Jednostavno radi se o Rd (dinamičkom poluprečniku točka) koji je jako promenjiva kategorija u zavisnosti od gore navedenih… Pročitaj više »
Zato i postoji statistički ai sa algoritmom učenja.
Pa evo da ti objasnim, ako si stvarno inžinjer. Treba da shvatiš da je ovde omašen red veličine a ne neki procenat. Dinamički prečnik točka, na običnim vozilima može da osciluje (nenadano) i 30 mm, a ukupna dubima šare (nove) je oko 7,,5 mm. Onda vidi koliko bi ovo bilo precizno i koliko je nepotrebno. I svaki algoritam rada, koji bi u računicu uzimo trenutnu pecenu Rd, morao bi da bude toliko složen a opet skroz netačan. Čak ako se gume habaju nepravilno (što i jeste najopasnije() ovo ne b prepoznalo.
Pogledaj ovo. 308 SW mk1 za opterećenje sa najviše 3 osobe, u zadnjim gumama propisuje pritisak 2,3.
Ali, već za 4 osobe (ili više), pritisak 3,0.
Ovaj sistem Tesle ne može da ispegla takve stvari.
Itekako moze.
Kolika glupost za nešto što se gotovo može utvrditi golim okom.
Pričamo o Amerikancima za koje su balkanci genijalci.
Još jedan hit marketing trik, Mask kompanije. Ovaj lik je original kao u Srbiji Željko Ala Mitrovići ! Već godinama veliki broj kompanija koristi ovaj fazon, za nadgledanje „Flat tyre“. Sisstem radi nadogradnjom na ESP sistemu i i teme smanjuju troškove da ne bi ugrađivali TPS senzore pritiska u točkove. A ako već ima TPS u točkovima, sa podacima sa ESP, može da izbacuje ovakve gluposti, koje su neprecizne i nepotrebne. Ali marketinški, to je Full. Bolje bi bilo da su zadali da bord izbaci poruku „proverite stanje pohabanosti pneumatika“, posle 30 000 km, pa je ponavlja na svakih 10… Pročitaj više »
😀😀😀
I što je tu onda loše?
Eto sam sebi si odgovorio.
Loše je to, što dobijaš neproverene podatke, i što dovodiš u zabludu vozače. Kontrola pneumatika se ne odnosi samo na dubinu šare. To je još najvidljivije i najtransparentnije. To možeš i ženama objasniti kako da provere. Pohabanost pneumatika se ne dešava preko noći. Ali u neohodni pregled pneumatika ulazi provera prisustva raznih nedostataka i anomalija, kao bubutkki, rasekotina, predmeta u gumama, pojave prslina od starosti, nedostatak selova gazećeg sloja (ortpadanje), prijanjanje pneumati (otvrdlost), pojava buke, itd, a sve je čak opasnije od čistog habanja. Kontrolu pritiska nisam naveo, jer bi to ovakav sistem ima. Eto što je ovo loše, jer… Pročitaj više »
Jurkovic je ne samo strucnjak za cvt mjenjace i zna mane bolje od Aisina koji ga je napravio vec poznaje najbolje i tehnologiju pneumatika. Javila mu se boginja znanja u snu i rekla „Goraneee kupiii Rav-a?😂😂😂
Grešiš. On je kupio Toyota RAV 4 PRIME.