Zanimljivost dana: Kako je Volkswagen oživeo svoj najpoznatiji model

Verujemo da se svi sećamo perioda od pre dvadesetak godina kada je vladala najezda modela koji su promovisali retro stil. Mnogi automobilski proizvođači su se vraćali svojim korenima i tražili dizajnersku inspiraciju u svojoj prošlosti, a onda bi preneli modernizovanu kreaciju iz prošlosti na novitete. Primera je više nego dovoljno pa ćemo spomenuti modele Ford Mustang i Thunderbird, Mini Cooper, Chrysler PT Cruiser, Chevrolet SSR i HHR, Toyota FJ Cruiser i mnoge druge.

Ali da li ste se ikada zapitali ko je započeo takav trend? Odgovor leži u danas malo poznatom konceptu nazvanom Volkswagen Concept 1 na čijoj je bazi debitovala nova Buba.

O istoriji ovog četvorotočkaša smo jako mnogo pisali na našem sajtu, pa vam preporučujemo da prvo pročitate njegove „memoare“. Najveći deo karijere je posvećen kritičnim počecima za vreme vlasti nacista u Nemačkoj, a zatim i o načinu na koji je osvojio svet u posleratnom periodu.

Buba, ili kako je zvanično ime nosilo Type 1, se najbolje prodavao u Americi, a tokom 1970. godine je prodato rekordnih 574.823 primerka. Koliko je ovaj mališan bio popularan možda najbolje potvrđuje podatak da je godišnje privlačio više kupaca nego celokupne firme rivala iz Evropi ili Azije, ali debitovanjem modernijeg Golfa, „Buba“ polako pada u zaborav i naredne tri decenije će se proizvoditi u Meksiku isključivo za potrebe tržišta Centralne i Južne Amerike.

Ipak, do ranih devedesetih godina prošlog veka prodaja Volkswagena „preko bare“ pada na najniži nivo u istoriji kada je samo 62.475 primerka pronašlo kupce. Padu prodaje su prethodili skandali oko bezbednosnih mera i lošeg kvaliteta, ali i visoka cena zbog jake nemačke marke u poređenju s američkim dolarom.

Volkswagen je čak nameravao da digne ruke od američkog tržišta, da bi se u poslednjem momentu predomislio i otvorio potpuno novi studio u saveznoj državi Kaliforniji. Posao je poveren dvojici Amerikanaca koji su imali dugogodišnje iskustvo rada na Starom kontinentu i to Džeju Mejsu i Frimenu Tomasu. Njihova istraživanja su pokazala da bez obzira na sve modernije modele, kao što su Golf, Jetta i Dasher (Passat), većina Jenkija je i dalje najviše nemačku firmu povezivala s „Bubom“.

Iz tog razloga, Mejs i Tomas su odlučili da razviju koncept po uzoru baš na najslavniji model Volkswagena, ali sa modernim detaljima. Izbor imena je pao na Concept 1 da bi se napravila konekcija s originalnim i kultnim modelom čije je službeno ime bilo Type 1.

Po mnogim detaljima dva vozila su delovala jako slično. Velika doza stilske povezanosti između prednjeg i zadnjeg dela, branici i maska hladnjaka su inspirisani klasičnim modelom, ali je Concept 1 doneo i neke moderne pojedinosti i to radi praktičnosti. Primera radi, enterijer je odlikovao radio sa CD plejerom, šest zvučnika, klima uređaj i kožom prekrivena kontrolna tabla, a sve su to bili detalji koji se nisu mogli naručiti na originalnoj Bubi koja je stizala s proizvodne trake u Meksiku.

Najveća razlika je ipak uočljiva po pitanju mehanike, pa dok je prethodnik stizao sa benzincem koji se oslanjao na vazdušno hlađenje postavljeno pozadi, Concept 1 je bio značajno moderniji. Koji je onda agregat pokretao ovaj koncept? Odgovor zavisi od toga o kom konkretnom konceptu pričamo, pošto ih je bilo nekoliko, a Volkswagen je najavio da će na taj način promovisati novu tehnologiju.

Nakon što su crteži prikazani Hartmutu Varkusu, tadašnjem direktoru za dizajn nemačke firme Volkswagen, odobren je razvoj prvog koncepta za Salon automobila u Detroitu koji je održan 1994. godine.

Prvi od njih je pokretao 1,9-litarski dizel sa 64 konjske snage koji ćemo videti u trećoj generaciji modela Volkswagen Polo. Ova veza se nije dogodila slučajno, pošto je Concept 1 pozajmio platformu upravo od ovog gradskog heča. Mnogo više pažnje je privukao onaj drugi motor, a reč je o dizel hibridu gde je spomenuti 1,9-litarski motor uparen s električnim agregatom. Bio je u stanju da dostigne brzinu od 48 km/h i prevali 104 kilometara, oslanjajući se samo na električni motor. Onaj poslednji Concept 1 je posedovao samo električni motor sa 50 „grla“ što je bilo dovoljno za autonomiju od 150 kilometara.

Kao što smo spomenuli, kupe (žuti primerak sa priloženih fotografija) je debitovao na Salonu automobila u Detroitu 1994. godine, dok je crveni kabriolet usledeo nekoliko meseci kasnije u Ženevi. Oba primerka su privukla veliku pažnju publike i Volkswagen je navodno primio veliki broj narudžbi, iako u to vreme još uvek nije ni postojao jasan plan za serijsku proizvodnju. Javnost je najviše oduševio retro stil dok je napredna tehnologija bila u drugom planu.

Mejs i Tomas su se dali na posao pa su tako i izradili poslovni plan prema kom bi nova Buba ugledala svetlost dana. Pošto je anticipirano glavno tržište noviteta bilo američko, odlučeno je da dimenzije moraju da budu nešto veće pa je Concept 1 pomeren na Golfovu platformu, umesto inicijalno korišćene s modela iz B segmenta (VW Polo).

Nemački čelnici su takođe najavili da novitet mora da deli što više delova sa Golfom i da ne sme da košta 10% više od njegove (Golfove) cene. Iz tog razloga, Mejs i Tomas su eliminisali naprednu tehnologiju i odlučili da koriste proverene benzince i dizele iz heča, a novi model pod imenom Beetle Concept, sa nešto većim farovima, je debitovao 1995. godine na Salonu automobila u Tokiju (crni automobil sa fotografija).

Poslednje predstavljanje serijskog modela, zapravo bez većih izmena u poređenju sa onim iz Tokija, je usledilo u Detroitu 1998. godine, dok je retro novitet u izložbeno-prodajne salone stigao godinu dana kasnije.

U svojoj prvoj godini na američkom tržištu, „Nova Buba“ je pronašla 83.434 kupaca dok je prodaja celokupnog Volkswagena skočila za čak 59%. Do ranih godina ovog veka nemački gigant je ponovo „preko bare“ prodavao oko 350 hiljada vozila na godišnjem nivou, a velike zasluge za uspeh se pripisuju upravo ovom modelu. Čak i oni koji nisu želeli da potroše novac na njega, znali bi o čemu je reč i posetili bi salone da provozaju neki drugi model. Prodaja neće biti ograničena samo na Ameriku već i na globalna tržišta, ali će najveća popularnost biti baš u „US and A“.

Proizvodnja „Nove Bube“ će trajati sve do prošle godine, i u novom životu je sklapana tokom dve generacije. Kada je serijska proizvodnja prestala, mnogi su ga videli kao zastareli model s popularnim stilom od pre dve decenije, koje je vreme uveliko zgazilo.

Možda i jeste, ali uticaj koji je ovaj automobil ostvario, ne samo na Volkswagen već na celokupnu industriju, se nikako ne može osporiti.

Zoran Tomasović

(1136)