Zanimljivost dana: Štedljivi mišićavko Ford Mustang E

Od svog zvaničnog nastanka 1964. godine pa sve do današnjeg dana, Ford Mustang ima imidž i reputaciju prema kojoj se samo primerci sa V8 motorima priznaju kao „pravi“. Ali, ako zapravo detaljno pogledamo njegovu istoriju, videćemo da se u prodaji uvek nalazio i veliki broj motora sa četiri i šest cilindara, i da su oni zapravo činili većinski deo prodaje.

Štaviše, nekadašnji Fordov predsednik Li Ajakoka je zamislio Mustanga kao „automobil za sekretarice“ gde će do izražaja doći duga lista modifikacija i sportski imidž, a ne sirova snaga.

I pored toga, modeli sa manje od osam cilindara su bili tu samo da bi se zadržala niska početna cena, a posao prodavaca je bio taj da ubede mušteriju kako im je potreban V8. Ali samo jednom u istoriji Ford je razvio jednu verziju Mustanga s ciljem da se pohvali sa ekonomičnošću. To se desilo 1969. godine kada je svetlost dana ugledao zaboravljeni Mustang E.

Zvuči pomalo smešno kada znamo kakvo mišljenje imaju Jenkiji o potrošnji goriva, ali su u periodu od 1936. do 1968. godine imali nešto šta se zvalo „Mobil Economy Run“. Reč je o takmičenju gde su se automobilski proizvođači takmičili ko će da pruži najekonomičniji četvorotočkaš u realnim vozačkim uslovima. Turnir bi počeo na jednoj strani Amerike, da bi zatim vozači morali da prevale celu državu prateći sve saobaćajne zakone, a pobednik bi imao priliku da se u medijima hvali kako ima „najekonomičniji automobil u Americi“.

Čuvena firma Mobil je bila glavni sponzor, a uglavnom su dominirali AMC Rambler, Ford Falcon, Studebaker Lark, Chevrolet Chevy II i ostali kompakti. A onda je Ford odlučio da se pojavi sa Mustangom 1969. godine i pokaže svetu da i njegov predstavnik može da bude mali potrošač.

Da bi pobedio u takmičenju, Mustang je prvo morao da dobije specijalno izdanje koje je nosilo oznaku „E“ (Economic). Za početak, preuzet je tada najmanji motor u ponudi, i to onaj zapremine 250 kubnih inča (4,1 litra) u konfiguraciji sa šest linijskih cilindara. Razvijao je 155 „konja“ i maksimalnih 325 Nm obrtnog momenta. Naredni na redu je bio menjač, a Ford je modifikovao postojeći automatski sa tri stepena prenosa, podesivši ga na način da „brzine“ budu još duže.

Pošto je varijatet E činio samo dno Mustangove ponude, iz njega je izbačena gotovo sva oprema, a dodati su neki aerodinamični detalji, i to oni po pitanju ratkapni i nešto nižeg prednjeg dela. Sama školjka je takođe bila aerodinamična pošto je izbor pao na takozvani fastbek stil sa produženim krovom za bolji protok vazduha. Model E se nije mogao naručiti s klima uređajem i direktno iz fabrike je stizao sa posebnim karburatorom.

S izuzetkom značke „Mustang E“ na zadnjim krilima, izgledao je kao i svaki drugi bazni Mustang, ali su spomenute izmene očigledno bile dovoljne da se napravi mala, ali solidna razlika. Primera radi, u gradu je trošio 17,1 litru na 100 km (oko 1,1 litru manje u poređenju sa standardnom verzijom), a na autoputu 12,3 litre. Spomenute brojke su možda smešne za današnje standarde, ali u periodu šezdesetih godina nije postojao veliki broj vozila sa takvom snagom, a koja bi bila uspešnija. Ali, peh su platile performanse, pa je E-u bilo potrebno čak 13,3 sekunde da ubrza od nule do 100 km/h (maksimalna brzina je iznosila 165 km/h), što je bilo za oko tri sekunde sporije u poređenju sa bilo kojim drugim Mustangom iz iste godine.

Prema zvaničnim informacijama je proizvedeno svega 96 jedinica, što ga čini jednim od najređih Mustanga u istoriji. Do današnjeg dana je preživeo jako mali broj primeraka, pošto oni i koji su ga kupili kao klasično vozilo, automobil uglavnom restauriraju sa motorima sa osam cilindara.

Možda je najveća ironija u svemu to što je spomenuti Mobil Economy Run otkazan za 1969. godinu i nikada posle toga nije vožen pošto se od proizvođača zahtevalo da testiraju potrošnju u realnijim uslovima. Tako da kada vidite novi Mustang EcoBoost sa svojih 335 „konja“ i krenete da pričate kako on „nije pravi Mustang“, setite se samo da su kroz istoriju postojali i mnogo smešniji pokušaji, i to baš tokom godine koja se smatra najboljom za performanse ovog automobila.

Zoran Tomasović

(477)