Zanimljivost dana: Jedan od retkih primeraka BMW-a koji nema prepoznatljivu masku
Avgust je mesec kada se održava čuveni automobilski festival u američkom gradu Monterej, koji se nalazi u saveznoj državi Kaliforniji, pa nije retkost da vidimo retke među najređim četvorotočkašima. Na ovom mestu nećete videti one masovno proizvedene modele, već samo ona remek dela koja se više smatraju umetnošću nego pukim prevozom od mesta A do mesta B.
U takvim uslovima AutoRepublika nastoji da vam predstavi samo one baš specijalne primerke, a predmet današnje priče je malo poznati BMW-Glas 3000.
Kao jedan od retkih modela nemačke firme koji nije imao prepoznatljivi „bubrežasti“ stil maske hladnjaka, ovaj model takođe spada među najređe primerke BMW-a u istoriji. Ključni razlog za tako nešto je onaj koji otkriva da model 3000 zapravo i nije bio pravi „Bemve“ već je pripao firmi iz Minhena, nakon odluke da se kupi kompanija Glas.
A sam Glas je takođe legenda za sebe. Firma je osnovana još 1883. godine s ciljem da proizvodi poljeprivrednu opremu, a sa skuterima i automobilima se oprobala tek posle Drugog svetskog rata.
Rani proizvodi Glasa su uglavnom bili iz segmenta mikroautomobila, kao što su na primer Goggomobil i Isar, ali je vremenom ponuda proširena i na vozila u višoj klasi. Predstavljanjem modela 1700 davne 1964. godine Glas je po prvi put ušao u teritoriju BMW-a. Dok se BMW 1500 prodavao u visokim brojevima, Glas je upao u finansijsku krizu i bio je primoran da bude prodat rivalu.
U vreme kupovine kompanija je već prezentovala svoj najveći i najskuplji model 2600 i vredno je radila na motoru konfiguracije V8 i zapremine 3,0 litre. Razvijao je, za taj period impresivnih 160 konjskih snaga, i omogućavao maksimalnu brzinu od preko 200 km/h.
Pošto je projekat već bio kompletiran, BMW je odobrio serijsku proizvodnju pod imenom BMW-Glas 3000, a tokom dve godine proizvodnje samo 389 primeraka će napustiti fabriku iako je cena bila simboličnih 19.500 maraka. Model 3000 je takođe bio bogato opremljen i nudio je četvorostepeni manuelni menjač, nezavisno ogibljenje, disk kočnice, 14-inčne felne i još mnogo toga. Spomenućemo i podatak da se za dizajn postarala čuvena italijanska stilska kuća Frua.
Što se tiče ovog konkretnog primerka, nepoznato je kada i gde je njegova karijera započela, ali aukcijska kuća Mecum koja ga prodaje kaže da je proveo poslednjih dvadeset godina u privatnom muzeju u Berlinu. Pre toga je detaljno restauriran prema najvišim standardima, a nakon što ga je muzej prodao američkom kupcu, nekoliko puta se pojavio na aukciji.
Eksperti očekuju da će ovakvo zadovoljstvo koštati novog vlasnika oko 110 hiljada američkih dolara.
Zoran Tomasović
(2786)
pomislih da je Maserati u pitanju
Dobar Glas se daleko čuje…
Meni je ovaj auto daleko bolji (ljepši) od bilo kod BMW-a.