Zanimljivost dana: Ovo su modeli Škode Motorsport za koje sigurno ne znate

Sama pomisao na Škodu Motorsport ovih dana većinu nas sigurno asocira na Svetski reli šampionat (WRC) i to s opravdanim razlozima. Već nekoliko decenija modeli osmišljeni od strane proizvođača iz Česke Republike, služe kao idealni vodiči ulazak u svet relija, pa možemo zaključiti da je Škoda otvorila vrata mnogim vozačima da pokažu svoje umeće pre nego što su prešli u Citroen, Toyotu, Hyundai, Ford i ostale današnje velikane.

Ali, daleko od toga da je takmičenje u WRC-u bilo jedino. Štaviše, Škoda Motorsport ove godine slavi čak 120 godina postojanja što znači da se počela baviti profesionalnim trkanjem iste godine kada je firma i osnovana.

Iz tog razloga, otvorene su arhive i svetlost dana su ugledale neke fotografije i informacije o vozilima za koje sasvim sigurno niste čuli. Ovo je priča o tri takva četvorotočkaša.

Krenimo od onoga najstarijeg, a reč je o modelu Sport iz 1949. godine. Pet godina nakon završetka Drugog svetskog rata je ponovo vožena čuvena trka 24 sata LeMansa, a započela je 24. juna 1950 godine. Godinu dana star model Sport je dominirao u raznim evropskim šampionatima, posebno u kategorijama zapremine motora do 1,5 litara.

Za tada najveću svetsku trku, Škoda je spremila dva primerka. Jedan od njih sa 42 konjske snage se takmičio u kategoriji gde je zapremina motora ograničena na 1,1 litar, dok je verzija sa kompresorom i 56 „konja“ konkurisala u 1,5-litarskoj kategoriji.

Iako je bila reč o trkačkim automobilima, oni su zapravo koristili mnogo toga sa serijskog modela 1101 Tudor iz 1946. godine, a na njih su zatim dodati mnogobrojeni bezbednosni detalji. Očekivanja su bila velika i Škoda se nadala da bi mogla da trijumfuje u svojoj klasi, mada će se na trci pojaviti samo verzija sa 42 „grla“. Zašto onaj drugi planirani model nije vožen nije objašnjeno do današnjeg dana, a pretpostavlja se da je imao mehaničkih problema.

Na momente činilo se da bi Sport mogao da opravda velika očekivanja. Za razliku od većine rivala, morao je da odlazi u pit stop tek svaka četiri sata i tokom prvih 13 sati je zauzimao drugo mesto u klasi sa prosečnom brzinom od 126 km/h.

Nažalost, tada je počelo da curi ulje na jednom od creva, a tadašnja pravila LeMansa su odobravala korišćenje samo delova i alata koji je smešten u prtljažnik na početku trke. Među njima nije bilo rezervnog creva, pa je Sport morao da odustane i na kraju završi tek na 39. poziciji. Nažalost, bio je to poslednji pokušaj Škode na LeMansu pošto je nova komunistička vlada zabranila sve dalje pokušaje i samo takmičenje na globalnoj sceni. Ali je Sport preživeo, detaljno restauriran i danas se nalazi u Škodinom muzeju.

Zabrana komuništičke partije ne znači da se inženjeri kompanije nisu nadali da će ponovo jednog dana videti najveće svetske staze. Jedan od modela koji je trebalo da ih vrati u tom poduhvatu se zvao 1100 i debitovao je 1957. godine.

Dok su prethodnici bili modifikovane verzije serijskih modela, ovaj novitet je od prvog dana razvijen za potrebe korišćenja u profesionalnom auto-moto sportu, s ciljem da bude što lakši. Bio je dugačak 3.880 milimetara, širok 1.430 mm i visok samo 964 mm, dok je masa iznosila svega 583 kilograma.

Dizajner Jaroslav Kindl je razvio aerodinamičnu školjku od plastike ojačane staklenim vlaknima, zahvaljujući kojoj je maksimalna brzina iznosila 200 km/h. Ispod haube se krio 1,1-litarski benzinac koji je razvijao 92 konjske snage na 7.700 obrtaja kolenastog vratila, što je impresivan rezultat čak i za današnja vremena.

Model 1100 je imao debi u junu 1958. godine, i lagano je pobedio na prvom nadmetanju na kom je učestvovao, a koje je održano u Mladoj Boleslavi sa Miroslavom Fousekom za volanom. Uslidila je dominacija ne samo u češkom šampionatu sportskih automobila, već u celom regionu iza „gvozdene zavese“.

Iste godine je proizveden još jedan kabriolet, da bi 1959. godine svetlost dana ugledala i dva kupea. Oni su nastavili da se trkaju u istočnoj Evropi sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka, a iz već opisanih razloga nikada im se nije ukazala šansa da pokažu svoje moći i na zapadu. Oba kupea su uništena u sudarima, dok su kabrioleti preživeli. Jedan se nalazi u Škodinom zvaničnom muzeju u Češkoj Republici dok drugi pripada britanskoj diviziji kompanije.

I poslednji model na koji ćemo obratiti pažnju u ovom izdanju zanimljivosti dana nosi ime F3 i potiče iz 1964. godine. Ideja o njemu se stvorila kada je šampionat Formule 3 izmenio pravila, i tako omogućio takmičenje sa značajno nižim troškovima.

Reč je o bolidu sa samo jednim sedištem i nezavisnim ogibljenjem, s kojim je Škoda želela da pokaže svetu da poseduje znanje da bi postizala značajnije rezultate, čak i u takozvanom „open wheel“ šampionatima.

Srce ovog vozila je bio 1,0-litarski benzinac sa 72 „konja“, mada će snaga u roku od dve godine biti povećana i na 90 „grla“. U samom početku maksimalna brzina je iznosila 188 km/h da bi povećanjem snage skočila na 200 km/h. Tokom svoje karijere F3 se izmenio nekoliko puta, pa je tako školjka inicijalno bila razvijena od aluminijuma, da bi kasnije bio korišćen poznati materijal popularno zvan stakloplastika, što znači da je u pitanju bila plastika ojačana staklenim vlaknima.

Škoda je proizvela tri primerka za takmičenje u sezoni Formule 3 voženoj 1965. godine. Vozači su bili Miroslav Vraclav, Miroslav Fousek i Jaroslav Bobek. U spomenutom periodu, šampionat Formule 3 se vozio po regionima umesto globalnog takmičenja, a Škoda F3 je trijumfovala u prvenstvu timova iz komunističkih država.

Nastaviće da se takmiči sve do 1971. godine kada je Svetska automobilska federacija (FIA) promenila pravila i podigla zapreminu motora na 1,6 litara. Zanimljivo je da su sva tri primerka preživela, ali su samo dva u originalnom stanju. Jedan pripada Škodinom zvaničnom muzeju, drugi je u Muzeju tehnike u Pragu, a onaj poslednji je prerađen u verziju sa dvoje sedišta tokom sedamdesetih godina, i danas je u prvatnom vlasništvu.

Ne sumnjamo da će kompanija iz Češke Republike nastaviti da nam nudi još fotografija i informacija o modelima koji su se takmičili iza „gvozdene zavese“, a budite sigurni da ćemo preneti takve vesti.

Zoran Tomasović

(483)