Istraživanje: Automobilska industrija već nadmašila postignuća od pre korone

Sudeći po rezultatima do kojih su došli istraživači, globalna automobilska industrija je već tokom prvog tromesečja dostigla viši nivo nego što je to bio slučaj pre izbijanja pandemije, i zaradila je više novca iz poslovanja u odnosu na predepidemijsku eru.

Studiju iz oblasti ovog dela industrije je sprovela čuvena revizorsko-konsultantska firma EY. U dokumentu se navodi da je dobit najvećih proizvođača automobila pre obračuna prihoda i rashoda od kamata i pre oporezivanja, narastao na najviši nivo u poslednjih deset godina, kada se analizira početno tromesečje u godini. Sama studija je objaveljena pre par dana, ali smo je tek sada zapazili.

Kvartalni obračuni koje je upriličio EY su utemeljeni na bilansnim odnosima kod najvećih 16 proizvođača automobila na svetu. Kada se primene fiksni odnosi razmene stranih valuta, zarad prihvatljivog pojednostavljenja kalkulacije, automobilska industrija je prihodovala u tom periodu 403 milijarde evra, što je za oko 35 milijardi evra više nego u lanjskom uvodnom kvartalu, ali i (samo) za oko 5,8 milijardi evra manje nego tokom rekordne 2018. godine.

Poslovna dobit je narasla još značajnije. Zbog nedostatka informacija su iz ove matematike izostavljene grupacije Renault i Stellantis, jer podatke nisu objaviile marke Citroën, Opel i Peugeot, dolazimo do cifre od 29,4 milijardi evra. Poslovni profit za celokupnu industriju je bio bezmalo za trećinu veći od prethodnog iz odlučujuće 2017. godine.

Peter Fas kao ekspert za automobilsku industriju unutar firme EY pripisuje ove rezultate činjenici koja govori o tome da su mnoge automobilske kompanije pokrenule planove štednje i to pre izbijanja pandemije, pa su oni još dodatno zategnuti prilikom proglašenja zdravstvene krize. “Rezultati iz prvog kvartala ukazuju na to da su mnoge kompanije postigle značajan uspeh u rezanju fiksnih troškova.” Vredno pomena je i to što je došlo do ubrzavanja trazicije ka elektromobilnosti što se da videti i po rastu prodaje električnih automobila i dopunjivih hibrida. Posebno je upadljivo to što njihova prodaja nije negativno uticala na ostvarenu dobit.

Da li će se potera za novim rekordima nastaviti, zavisiće prevashodno od dužine i dubine krize s poluprovodnicima. Naime, ovaj problem uslovljava brojne obustave proizvodnje, a sve o toj krizi i uopšte o tome šta poluprovodnici znače za našu omiljenu industrijsku granu, pročitajte ovde, nećete se pokajati.

Fas na tu temu izgovara: „Uska grla u nabavci sirovina i materijala, pa i poluprovodnika, ponekad dovode i do značajnih ograničenja proizvodnje, pa je tako verovatno da će usled tekuće krize, čak nekoliko miliona vozila manje sići s proizvodnih traka tokom ove godine, nego što bi to bio slučaj bez nestašice.“

Međutim, automobilska industrija još uvek nije dostigla nivo pre zdravstvene krize, kada analiziramo obime prodaje. Sudeći po nalazima ove studije, tačnije istraživača, tokom prvog tromesečja je isporučeno za 15% više četvorotočkaša, ali s obimom isporuka od 16,9 miliona vozila, to je i dalje za 9% manje od onog postignutog tokom prvog kvartala 2019. godine.

Kinesko tržište nastavlja da dobija na značaju, posebno za tri nemačka proizvođača automobial. Sveukupno, Volkswagen , BMW i Daimler su isporučili oko 40% vozila baš na tom tržištu, tokom prvog kvartala, što je neznatno veće učešće kineskog tržišta u prodajnom miksu ovih kompanija u odnosu na uporedni kvartal iz koronične godine.

AutoRepublika

(203)