Zanimljivost dana: Opel stvaran da uđe u proizvodnju, a rođen bez nade
Iako važim za jedinog Opelofila u redakciji, više puta sam napomenuo, kako je u stvari, Tomasović taj koji najviše voli Opel, iako to krije. Na njegovu inicijativu pišemo osvrt na jedan zanimljiv koncept proizvođača iz Riselshajma.
Na Sajmu automobila u Ženevi, na proleće 1975. godine, Opel je predstavio aerodinamični dvosed, za jedne prelep, za druge i ne baš (spadam u ove druge). Koncept je nazvan Geneve, ili transkribovano na srpski – Ženeva. Originalni naziv je bio „GT/W“. Za „GT“ je jasno šta znači – Gran Turismo, dok „W“ oznaka kazuje da je za koncept predviđen Vankelov motor.
Koncept je preimenovan jer je u toku razvoja General Motors prekinuo razvoj Wankel motora, zbog toga je koncept umesto toga bio opremljen Chevroletovim V8 agregatom od 5,4 litra iliti 327 kubnih inča (i dalje nam nije jasno zašto se i dalje koriste imperijalne jedinice) koji je Opel koristio u svojoj limuzini visoke klase – Diplomat. O Diplomatu je već pisao, pogodićete ko 🙂
U svakom slučaju, automobil je u Ženevi dobro prihvaćen, iako je u to vreme ostao samo prototip izrađen od plastike ojačane staklenim vlaknima. Neki ovaj materijal nazivaju fiberglasom, dok je za druge stakloplastika. Inspiracija za dizajn je svakako čuveni Opel GT.
Da bi se lakše razumelo šta se to dogodilo s nemogućnošću Opelovog koncepta da se domogne proizvodnih traka, potrebno je vratiti se u novembar 1970. godine. U to doba je patronska firma Opela bio američki General Motors koji je za licencu za rotacioni motor izdvojio celih ondašnjih 50 miliona dolara, imajući velike planove za ovakav pogonski sklop.
General Motors je imao ogromne planove za budućnost rotacionog motora. Najdalje je tokom 1975. godine trebalo da s traka siđe prvi serijski motor pokretan novim roto-klipnim motorom, Koliko je vera u ovako koncipiran pogonski blok bila snažna, govori i činjenica da su 1973. godine, u američkoj firmi obustavljena sva dalja ulaganja u klasične motore kakve danas poznajemo.
Vankelov motor koji su Amerikanci planirali da iskoriste za ovaj model bio je četiri puta manji po gabaritima i dvostruko lakši od V8 bloka. Dalje, epohalni novi motor je sadržao samo trećinu pokretnih komponenti uporedne jedinice dok je pružao dvostruku snagu u odnosu na isti. Međutim, bilo je i negativnih strana, a one su pozante. Tiču se nesuvisle potrošnje goriva i pratećih štetnih emisija, što je došlo baš u doba naftne krize, odnosno 1973. godine.
Naposletku, tadašnji generalni direktor General Motorsa Ed Kol je 24. septembra 1974. godine objavio obustavu daljih planova vezanih za ovaj tip motora.
(1367)
Prelijep!Izgled dostojan jednog Lamborđinija i Ferarija.V6 biturbo iz Senatora bi za njega bio prava mjera.Šteta.
Ako se ja dobro sećam senator je za pogon koristio linijski šestak.
Isto mi je neverovatno da u gore prikazanu karoseriju staje V8, naročito američkog porekla.
Nije nemoguce – V8 je po duzini i visini manji od rednog sestocilindrasa, jedino je siri, sto nije problem. Ostaje problem tezine, tacnije balansa napred-nazad.
Mogli su staviti neki moćniji četverocilindraš, bio bi malo manji po performansama ali bolje upravljivosti i dostupan daleko širem broju kupaca. I imao bi prodaju sa dobrim dizajnom čak i u kriznim vremenima.