Svima nam je poznato da je kompanija IVECO osnovana od strane nemačkog Magirusa i italijanskog FIAT-a. Međutim, pored ova dva industrijska kolosa, u različitim vremenskim periodima su se u strukturi kapitala pojavljivale i druge kompanije iz sveta transporta robe: francuski Unic, engleski Seddon Atkinson, pa čak i australijska ispostava društva American company International.
Između ostalih, kupljena je i španska marka Pegaso. Do današnjih dana je od tog brenda preživela samo fabrička zgrada i amblem marke. Rukovodstvo kompanije Iveco je ipak donelo odluku da obeleži 75 godina od osnivanja Pegasa.
Istorija marke započinje nakon Drugog svetskog rata kada je državno preduzeće ENASA započelo s proizvodnjom teških komercijalnih vozila na osnovu dokumentacije pribavljene od strane uništenog, čuvenog entiteta Hispano-Suiza.
Upravo od te marke su kamioni nasledili elegantnu kabinu s bočnim reljefom, odnosno horizontalnim linijama. Od samih početaka, kamioni su bili prepoznatljivi po naprednim rešenjima. Implementirani su aluminijumski blokovi cilindara u dizel motorima s konfiguracijom u obliku slova V. Glavni zupčanik je bio hipoidni dok je prednje oslanjanje bilo nezavisno.
Rastuća popularnost je bila u direktnoj korelaciji s proizvodnim kapacitetima i apetitima vlasnika fabrike. Tako je marka privukla i pažnju konkurencije. Tokom 1960. godine je kompanija Pegaso potpala pod kontrolu britanskog giganta Leylanda, što je rezultiralo time da kamioni ove marke dobiju usavršene dizel motore, kabine i sam naziv serije Comet.
Istovremeno, krenula je i saradnja između kompanije i španske vojske. Za potrebe izrade vozila na trotonskoj šasiji, Španci su pazarili licencu od holandske firme DAF, koja je u to doba bila „prima violina“ na tržištu. Kasnije je ta šasija upotrebljena za celu gamu uspešnih vojnih vozila, i sada se proizvodi pod imenom marke trenutnog vlasnika.
Glavni događaji u kontekstu tehnološkog napretka su zabeleženi tokom sedamdesetih godina prošlog veka. U toj deceniji je paleta proizvoda bila unapređena i proširena, pa su se pojavile u ponudi i nove serije.
Gama je postala veoma razuđena i široka. Obuhvatala je svašta, od malih kombija pa sve do trolejbusa. Tih dana procvata španske marke su otvorene filijale i u Venecueli, Belgiji i na Kubi. Godišnja proizvodnja je dostigla, čak prestigla zavidnu cifru od 25 hiljada vozila te 1979.
Međutim, otprilike u to doba su i započeli problemi za vlasnika iz Engleske, pa je nedugo potom, Pegaso prodat firmi Americans from International. Kao za inat, ni to nije dugo potrajalo pa su i oni preprodali špansku kompaniju, nad kojom je kontrolu ovaj put stekao još jedan ostrvski entitet. Reč je o kompaniji Seddon Atkinson.
Još jedan veoma značajan datum je zabeležen 1986. godine kada je Pegaso, u saradnji s markom DAF, startovao s razvojem modernije i bezbednije putničke kabine poznate kao Cabtec. Vozačima teškaša širom sveta je poznata jer se pojavljivala i na kamionima s oznakama serije DAF-95. S tom kabinom, ovaj kamion se glatko domogao titule Kamiona godine („Truck of 1988“).
Na trećem mestu se, iste godine, odnosno u istoj konkurenciji našao novi Pegaso Troner. Posedovao je identičan kokpit, a ispostavlja se da se njega danas prisećaju samo Španci.
DAF te generacije je napravio veliki iskorak i uvećao je globalnu realizaciju. S druge strane, Španci su uspeli da pokrenu proizvodnju samo dve nove serije, šasiju i kamion sa zajedničkim komponenetama i dizel motorom koji je nastao kao plod internog razvoja. Taj pogonski blok je isporučivao 360 konjskih snaga i bio je uparen s automatskom transmisijom nemačkog proizvođača ZF.
Troškovi razvoja su kompaniju Pegaso uveli u pokretanje stečajnog postupka, dok su pregovori s nemačkim koncernima MAN i Mercedes završili u ćorsokaku. Ipak, Italijani iz Iveca su pokazali ozbiljno interesovanje da se uključe u igru.
Kao rezultat pregovora, u 1990. godini je Pegaso postao deo ovog konglomerata, a u sastav grupacije je ušao i više puta pominjani Seddon Atkinson. Vozila koja su bila brendirana kao plod sopstvenog razvoja su se nudila još dodatne dve godine da bi potom isparila iz prodajnog miksa.
Pa ipak treba znati da se svi teškaši koji na ulice izlaze s oznakama marke IVECO, i dalje proizvode u pogonima marke Pegaso, tačnije u fabrici izgrađenoj u blizini Madrida.
Pored toga, simpatično je i to što su sva Ivecovi kamioni koji se voze drumovima Pirinijeskog poluostrva, označeni i grbom koji čini krilati konj, simbol Pegasa.
AutoRepublika
(555)
