Voljeni automobili čitalaca: Volvo 760 (1988.)

Serija 700 iz Volvoa je osmišljena od strane proizvođača iz Skandinavije s željom da zameni prethodnike iz slavne familije model 200. Dizajnirana od strane Jana Vilzgarda, uvedena je 1982. godine, dok su zadnji primerci sa traka sišli 1992. godine. Luksuzni Volvo 760 je prvi probio led, usledio je nešto skromniji model 740, a onda i skupoceni kupe dizajniran od strane Bertonea s oznakom 780, koji se nudio samo četiri godine kada je povučen 1990, bez direktnog naslednika.

Pomenuti Volvo 760 se već duže od dvadeset godina nalazi u vlasništvu porodice Rašković, a mlađani Miloš (29) nam je poslao fotografije svog ljubimca sa još pokojom informacijom u vezi s njim. Njegova želja da objavimo materijal ispunjava se pre Božića.

Beli Volvo je proizveden 1988. godine, i kupljen je dvanaest godina kasnije na automobilskoj pijaci u Smederevskoj Palanci. Tada su Raškovići dobili informaciju da je „bela lađa“ uvezena iz Austrije gde je vožena od strane ambasadora i da je 760 nosio diplomatske tablice.

Milošev automobil poseduje redni turbobenzinski četvorocilindrični motor radne zapremine 2,3 litra, koji je kao nov razvijao 156 konjskih snaga (115 kW). Tada se mogao kupiti još jedino sa šestocilindraskim turbomotorima u linijskom dizel izvođenju (2,4 litra) i benzinskom V6 izdanju (2,8 litara).

Dimenzije Volvoa 760 su za ono doba bile gigantske: 4.790 mm; 1.760 mm i 1.410 mm (dužina; širina i visina, redom). Međuosovinski razmak je iznosi 2.700 milimetara. Treba reći da je E32 generacija Serije 7 iz BMW-a bila za svega desetak centimetara duža od ovog Volvoa koji niti u jednom izvođenju nije premašivao masu od 1.510 kilograma.

U maniru rasnih prestižnih limuzina, pogon Volvoa 760 je na zadnjoj osovini, gde je instalirano novo multilink vešanje u četiri tačke, što je iniciralo i neophodnost promene oblika rezervoara za gorivo. Milošev Volvo je izrađen u prvoj godini nakon što je restilizacija sprovedena i poseduje instrumentacioni panel okrenut ka vozaču i još brojna unapređenja. Kakav status je uživala švedska limuzina, možda najbolje govori i činjenica da ga je koristio Erik Honeker, lider Demokratske Republike Nemačke.

Naš današnji glavni junak poseduje manuelnu klimu, ABS, grejače sedišta, elektropokretane i grejane retrovizore, električne podizače prozorskih stakla, svetla za maglu integrisana u farovima, krovni otvor (šiber). Propustili smo da pomenemo da limuzina koristi petostepeni menjač, gde nam Miloš kaže da sve četri brzine idu normalno, dok je peti stepen prenosa „na dugme“ i može da se aktivira tek kada automobil dostigne brzinu kretanja od 80km/h.

Neposredno nakon što je Volvo dobio prezime Rašković, vozili su ga Miloševi otac i deda, kako i dolikuje patrijahalnom poretku, a onda je i on položio vozački ispit pa je nastavio da koristi švedsku (umalo da nam se omakne „švalersku“) limuzinu tokom trajanja od pet godina, nakon čega se desila havarija sa zaptivkom glave motora, koja je dovela do toga da 760 provede narednih pet leta u garaži kada je sređen i registrovan.

Kako nam je napisao Miloš, u automobil je uloženo oko 1.500 evra i za taj novac je menjana glava motora sa ventilima i bregastom, dihtung glave, vodena pumpa, termostat, PK kaiš, zupčasti kaiš, hladnjak vode, filter vazduha, filter ulja, ulje, antifriz, zatvarač boce za rashladnu tečnost. Menjani su i zadnji mortizeri, zadnje opruge, svećice, auspuh. Pre kvara je automobil prevalio 262.250 kilometara, dok sada na kilometar satu stoji cifra od 265.480 km.

Ponosni vlasnik nam je rekao i da je automobil veoma udoban u vožnji i da pruža osećaj sigurnosti kao da je u pitanju „pravi tenk na putu“. Nije se žalio, ali jeste pomenuo da je potrošnja goriva u gradskoj vožnji 14 litara benzina, dok na otvorenom putu, Volvo troši 10 litara na sto kilometara benzina. Miloš nije testirao, ali je pročitao u uputstvu za upotrebu da model 760 poseduje opruge u branicima koje omogućavaju da udarci do 50 km/h ne ostavljaju posledice po strukturu vozila.

Konkretan Volvo 760 nikada nije farban, nakon što je napustio fabriku, niti jekada bio havarisan.

Miloš nam je napisao šta je to toliko posebno kod njegove limuzine: „Ovaj auto volim jer sam odrastao u njemu, i on mi je bio prvi auto. Kada sam položio, vozio sam ga 5 godina sve dok se nije disila havarija oko dihtunga glave motora. Sada, od kako sam počeo opet da ga vozim, gde god u gradu da stanem, narod zagleda pitaju da li je na prodaju, a ja im uvek odgovorim da nije, i da ga sredjujem za sebe. Naravno ima i negativnih komentara. Što se tiče sredjivanja, ima tu još dosta toga da se radi na njemu, kao na primer nebo, krajevi zupčaste letve i jos neke sitnice, poput zamena creva koja su vremenom dotrajala i još ponešto“.

Za kraj da mladom Raškoviću poželimo još mnogo srećnih kilometara u Volvou iz perioda kada je to još „uvek bio Volvo“. Čim nam pošalje fotografije enterijera, a obećao je to da učini, dodaćemo ih u ovu priču.

Pratite nas!

AutoRepublika

(1967)