Zanimljivost dana: BMW 507 prodat za 1,6 miliona dolara

Ko kaže da BMW nema vrednu klasiku?

Ne baš tako davno sam prisustvovao zanimljivoj diskusiji u kojoj se povela priča o tome koji nemački gigant ima slavniju istoriju, Mercedes i BMW. Ne mogu da se setim na kojem sajtu se to desilo, možda je bilo baš i na AutoRepublici, ali generalna ideja se uglavnom svodila na to da je Mercedes u posleratnom periodu proizvodio prelepe sportiste kao što je slavni model 300SL „Gullwing“ dok se BMW sramotio sa italijanskom Isettom sklapanom pod licencom.

Naravno, situacija nije baš tako crno-bela, pa ni svaki Mercedes nije bio kao 300SL, a i BMW je imao modele bolje od Isette. Iako će slavni „Gullwing“ verovatno i dalje izaći kao pobednik u direktnom poređenju, i kompanija iz Minhena je imala „konja za trku“ u vidu modela 503 (kupe i kabriolet) i 507 (roudster) od čega je jedan iz 1957. godine upravo prodat za čak 1,6 miliona dolara na sajtu „Bring A Trailer“.

Otac ovog automobila je legendarni austrijanac Maks Hofman, koji je u posleratnom periodu napravio imperiju uvozom automobila na američko tržište, marki kao što su Volkswagen, Porsche, Mercedes i Alfa Romeo. Zahvaljujući uspesima Austrijanac je imao veliku moć da često „natera“ proizvođače da razviju novitete, a upravo je ideja o uličnoj verziji trkača sa LeMansa i rezultirala u nastanku spomenutog 300SL.

Sredinom pedesetih godina Hofman je uspeo da ubedi i BMW da razvije novog sportistu koji bi bio pozicioniran između 300SL i britanske konkurencije od strane Triumpha i MG-a. U navedenom periodu bavarski gigant je uglavnom zavisio od poveće limuzine 501/502 koja se nije prodavala u velikim brojevima i gonio se sa komunističkim vlastima u istočnoj Nemačkoj da zaštiti svoje ime oko firme EMW.

Ipak, Hofman je nekako uspeo da ubedi čelnike BMW-a da investiraju u novi model koji bi se prodavao kao kupe, kabriolet i roudster.

Proizvodnja će trajati od 1956. do 1959. godine za 507, odnosno godinu dana duže za 503, ali i pored fantastičnog stila i visokih performansi, novitet nikada neće opravdati očekivanja. Za našu priču je najbitniji roudster za koga se opredelilo samo 252 kupca i to uglavnom onih iz Sjedinjenih Američkih Država. Ključni problem je ležao u ceni. Hofman je originalno želeo da 507 košta oko 5.000 dolara, ali zbog jake nemačke marke ona će zapravo biti 9.000 najmanjih zelenih novčanica.

Prevedeno na današnji jezik, 507 je koštao kupca čak 95.000 američkih dolara. Dok u moderna vremena takva brojka možda i nije previsoka za jedan BMW, potrebno je spomenuti da „Jenkiji“ nisu bili baš oduševljeni da potroše tolike sume novca na automobil iz države protiv koje su ratovali svega desetak godina ranije. Ali, oni koji su bili spremni „odrešiti kesu“ su dobijali mnogo zahvaljujući naprednom nemačkom inženjerstvu, izuzetnoj završnoj izradi i ručno sklopljenoj školjki od aluminijuma.

Ispod haube se krio 3,2-litarski V8 motor koji je razvijao 150 konjskih snaga, što je bilo dovoljno za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 11 sekundi uz maksimalnu brzinu od 200 km/h. Među ponosnim vlasnicima je bio veliki broj profesionalnih vozača, ali i Elvis Prisli koji je posedovao svoj primerak dok je bio u vojsci u Americi.

Ali kao što smo spomenuli, 507 nije opravdao sva ulaganja nakon što je BMW investirao i svoje poslednje rezerve gotovine i doveo bavarsku firmu skoro do bankrota. Kompanija iz Minhena će ipak uspeti da preživi zahvaljujući automobilu kome se danas svi ismejavaju, a to je naravno Isetta.

Od 252 proizvedena primerka danas je poznata sudbina njih 202, a jedan je prodat pre dve godine, za čak pet miliona američkih dolara. Iz tog razloga, kada se restaurirani model iz 1957. godine pojavio u oglasima niko nije mogao da pretpostavi kakve će reakcije biti. Reč je o takozvanoj „drugoj seriji“ koja se razlikuje od prve serije samo po poziciji i zapremini rezervoara. Naime, rani modeli su imali ogromni rezervoar od 110 litara postavljen iza zadnjih sedišta, ali nakon što su se mnogi vlasnici žalili na miris benzina tokom vožnje, manji rezervoar od 66 litara je smešten ispod prtljažnika.

U oglasima stoji detalji opis i piše da je reč o jednom od retkih 507 koji je život započeo u Evropi i to u Italiji. Ako ga to ne čini posebnim, onda podatak da je samo 15 jedinica napustilo fabriku u crnoj boji svakako hoće. Vlasnik kaže da je ovaj retki BMW po prvi put stigao na američko tlo pre dvadesetak godina i da je detaljno restauriran 2002. godine.

Od tada se nalazi u saveznoj državi Kaliforniji i trenutno na satu stoji brojka od samo 8.500 milja (13.600 kilometara). Doduše, iz nekog razloga je registrovan u Nju Hempširu, pa ćemo pretpostaviti da je to bila prva lokacija kada je završio „preko bare“.

Takođe se navodi još nekoliko zanimljivosti, poput one da je kompletna mehanika osvežena pre nekoliko godina dok je pre tri godine vraćen originalni sjaj hromu. Ovo je i jedan od novijih primeraka sa disk kočnicama. Vlasnik poseduje i sertifikat od strane BMW-a koji potvrđuje da je reč o originalu gde se brojevi šasije i mehanike poklapaju sa onima koji su u evidenciji nemčke firme o tom primerku kada je napustio fabriku.

Posle šest dana aukcije i čak 29 ponuda, ona konačna je iznosila 1,6 miliona dolara. Nije loše za klasični BMW koji je, ako pitate ljubitelje Mercedesa, zavisio od Isette, zar ne?

Zoran Tomasović

(1674)