Zanimljivost dana: Automobil koji je proslavio Pontiac – Catalina Super Duty 421

Ukoliko pitate bilo kog ljubitelja američke automobilske industrije koji je najbolji ikada proizveden Pontiac, šanse su velike da će odgovor biti model GTO iz 1964. godine. I to s opravdanim razlogom, pošto je „The Great One“ započeo celu revoluciju takozvanih mišićavih automobila, kada je inženjer Džon Dilorijan (da, isti onaj koji će kasnije razviti DeLorean DMC-12) ubacio moćni agregat od 348 konjskih snaga u najmanji model proizvođača Tempest.

Ostatak priče je naravno istorija, ali ako bismo morali da biramo proizvod koji je proslavio Pontiac, i stavio ga na mapu sveta, morali bismo da se vratimo dve godine unazad. Tada je na scenu stupila verzija Super Duty 421 modela Catalina, i tržište nikada više nije bilo isto.

„Rat“ po pitanju snage motora je zapravo počeo krajem četrdesetih godina prošlog veka, kada su Oldsmobile i Cadillac predstavili moderne OHV V8 agregate, dok su se stvari polako počele otimati kontroli desetak godina kasnije.

Novi Chrysler C-300 je prešao 300 konjskih snaga 1955. godine dok je dve godine kasnije Mercury Marauder razvijao čak 400 „grla“ iz zapremine 430 kubnih inča (7,0 litara). Iako je bila reč o proizvodu teškom preko dve tone, niko nije mogao da ignoriše performanse.

Vremenom su i Ford, Chevrolet i Pontiac debitovali s modernim V8 agregatima, ali situacija u Pontiacu nikako nije bila sjajna. Kompanija je stekla imidž penzionske marke, pa je General Motors čak želeo i da je eliminiše. S druge strane, predsednik Banki Knudsen je imao neke druge planove, pa je 1959. godine ponudio Super Duty paket opreme za amaterske trkače.

Pontiac je u ponudi posedovao samo veće proizvode, pa 363 konjske snage ispod haube možda nije zvučilo jednako dobro kao što je trebalo, ali svako ko je imao „debele veze“, i bio spreman izdvojiti velike sume novca, je dobijao jedan od najbržih automobila u Americi.

Usledila je dominacija u NASCAR i NHRA šampionatima, ali kada su Ford, Chevrolet i Chrysler debitovali sa svojim agregatima zapremine veće od 400 kubnih inča (6,6 litara), onaj Pontiacov od 389 kubnih inča (6,4 litre) se činio premalim.

Tokom 1962. godine, u ponudu je uvršćen paket Super Duty, s novim V8 motorom zapremine 421 kubnog inča (6,9 litara). Iako je Pontiac reklamirao snagu od 405 „konja“, kasniji testovi će pokazati da je ona zapravo bila za 60 „grla“ impresivnija.

Na takav paket je dodat i četvorostepeni manuelni menjač, a po prvi put je Super Duty bio ponuđen na manjem modelu Catalina. On je mogao da ubrza iz mesta do 100 km/h za 5,4 sekundi, i da pređe četvrtinu milje za 13,9 sekundi, što su bili neverovatni rezultati na navedeni period.

Pontiac je ponovo dominirao na stazama, posebno nakon što je u ponudu stigao još jedan paket koji je zamenio krila (blatobrane), haubu i prednji branik s onima proizvedenim od laganog aluminijuma. Na taj način, masa je snižena za dodatnih 90 kilograma, a Pontiac će otići korak dalje naredne godine kada je predstavio takozvanu šasiju s nadimkom „švajcarski sir“. Cilj je bio dodatno redukovati težinu (šasija je dobila takav nadimak zbog rupa čime je podsećala na sir).

Super Duty nije dodao niti jednu oznaku na one kojim su obeležavani „civilni“ primerci, pa ga je bilo nemoguće razlikovati od standardne Cataline.

U Americi se za takve automobile koristi izraz „Sleeper“ („pospani“), a Super Duty sa svojim „dosadnim“ stilom i visokim performansima, svakako spada u takvu kategoriju. Pontiac će na kraju proizvesti svega 130 primeraka za uličnu upotrebu da bi zadovoljio normative vezane za homologaciju.

Ipak, sredinom 1963. godine General Motors odlučuje da zabrani svako dalje takmičenje u auto-moto sportu, o čemu se imali prilike da čitate na našem sajtu. To znači da je Super Duty već tada postao budući klasik, pre nego što je i Dilorijan našao „rupu u zakonu“ i krerirao spomenuti GTO…

Ali, to je priča za neki drugi put.

Zoran Tomasović

(355)