Čitalac testira: Toyota Corolla TS Hybrid

Naš drugar Đorđe Pešić je veoma ushićen povodom nedavne kupovine novog limenog ljubimca. Napisao nam je štivo koje se po obimu može meriti s klasicima svetske književnosti, dovodeći nas u problem kako da očuvamo integritet teksta uz privođenje uobičajenim gabaritima testa, onim na koje smo svi navikli.

Naposletku smo odlučili da ne remetimo celovitost misli dragog automobilskog saborca, a vama predlažemo da delove koje smatrate preobimnim, tipa gde se koje dugme nalazi u kabini (po geografskoj širini i dužini) jednostavno preskočite. Ono što je najinteresantnije jeste to što su dati najdetlajniji ikada podaci o potrošnji, kao i pregled uočenih nedostataka. Na ličnom osnovu, beskrajno je zanimljivo i to što se konačno našao „grđi“ fotograf od našeg Zvezdana.

Prvi utisci

Iako će neko reći kako Toyota nije najbolja marka na svetu, mene je ipak privukla njena reputacija kao veoma pouzdanog brenda i u odnosu na Daciju, par klasa je iznad, što je razumljivo i što ima svoju cenu.

Prvi utisak kad sam ušao u automobil je bio kao da sam seo u svemirski brod. Utisku najviše doprinose digitalna instrument tabla i centralni tablet, kao i kombinacija boja u enterijeru. Sledeći upečatljiv utisak je izražena tišina u toku vožnje, pogotovu kada se Corolla kreće samo na struju. Čak i kada radi benzinski motor, buka se ne povećava drastično u najvećem broju slučajeva. Ona je primetnija tek kada broj obrtaja radilice predje tri hiljade.

Još jedan pozitivan utisak je generalno uputstvo od oko 700 strana i još jedno dodatno uputstvo samo za multimedijalni sistem (pretežno pokriva ugrađenu navigaciju, koju nemam). Pročitao sam oba uputstva i moram reći da su iscrpna.

Ovo mi je prvi auto sa automatskim menjacem i imam samo reči hvale. U svim mogućim aspektima se lakše vozi u odnosu na manuelac. U fazi navikavanja, probao sam par puta da stisnem kvacilo prilikom zaustavljanja, i probao sam par puta da promenim brzinu :).

Eksterijer

Automobil je bele boje. Žena je bila sumnjičava, ali pošto nisam mogao da biram boju, to je bilo to. Na boju nemam zamerki. Pre preuzimanja sam doplatio za takozvani Toyota Protect: Keramički premaz preko karoserije i aluminijumskih felni, koji treba da pruži zaštitu od kiše, ptičjeg izmeta, itd.

Gume dobijene uz automobil su letnje, marke Bridgestone, s dimenzijom 205/55/16. Retrovizori dovoljno veliki i pregledni, sa ugrađenim migavcima, podešavaju se električno, ali se sklapaju ručno (meni odgovara što je tako). Ono što je zanimljivo je, da brisači nisu istih dimenzija. Brisač koji je bliži vozaču je mnogo veći od drugog, što za efekat ima da je vozačeva polovina šoferšajbne skoro pa cela zahvaćena brisačima, što daje na preglednosti. Loša strana bi verovatno bila manja dostupnost novih metlica van ovlašćenog servisa. Auto poseduje senzore za kišu, samo sa prednje strane, dobro su se pokazali u praksi.

„Zaplavljeni“ logo Toyote i natpis „hybrid“ jasno označavaju „ekološku“ prirodu. Po pitanju gabarita, rekao bih da automobil jeste poveliki, u poređenju sa drugim automobilima C segmenta. Dužina je 4,6 metara, što omogućava parkiranje na većini obeleženih parking mesta. Kamera za vožnju unazad značajno olakšava upotrebu, pošto se prilikom vožnje unazad, ne može mnogo osloniti na pogled kroz zadnje staklo.

Što se tiče osvetljenja, svi farovi su „pretplaćeni“ na LED tehnologiju, prisutna su prednja i zadnja svetla za maglu. Automobil ima sistem za automatsko prebacivanje kratkih i dugih svetala, takođe i automatski reguliše nivo osvetljenja. Na primer, preko dana su na svakom faru upaljene samo tri diode, koje imaju funkciju dnevnih svetala, dok se prilikom bilo kakvog zamračenja, automatski pali još dioda, u zavisnosti  od stepena osvetljenosti okoline. Naravno, može se i prebaciti u režim kratkih/dugih svetala, kada su upaljeni kompletni farovi.

Enterijer

Po pitanju unutrašnjih dimenzija, ograničiću utiske na moje lične gabarite. Vozačeva i suvozačeva pozicija imaju obilje prostora, uz podešavanje sedišta po visini. Po pitanju zadnje klupe, moja malenkost staje bez problema na sve tri pozicije i po visini i po mestu za noge. Mesta za dečije sedište ima dovoljno, prisutna su dva Isofix priključka.

Središnja pozicija može biti neudobna za duža putovanja, pošto je zadnja klupa profilisana kao da ima dva sedišta, uz prostor po sredini. Takođe, u sredini je prisutan i ventilacioni izduv – vrlo korisna stvar po pitanju klimatizacije, ali nezgodna po pitanju prostora za noge.

Prednja sedišta su udobna, sa bočnom potporom. Na vozačevoj pozicij, prisutno je odmorište za levu nogu, ali je njegova veličina jedno polovina veličine moje noge. Sedišta su presvučena tkaninom, za koju sam doplatio impregnaciju u okviru paketa „Toyota Protect“, koja treba da olakša čišćenje fotelja. Uz automobil sam dobio i tekstilne patosnice.

Na vozačevim vratima su dugmići za upravljanje svim prozorima kao i džojstik za podešavanje retrovizora. Ostala vrata imaju kontrolu samo odgovorajućih prozora. Postoji i prekidač za blokadu otvaranja/zatvaranja zadnjih prozora preko dugmića na zadnjim vratima, kao i blokada otvaranja zadnjih vrata iznutra. Pregrade u vratima mogu da prime samo male flaše od 0.5 litrar, dok ostatak prostora u vratima može poslužiti za tovarenje sitnica.

Od dodatnog prostora za odlaganje, prisutna je kaseta između vozačevog i suvozačevog sedišta, koja ima i priključke za punjenje telefona, zatim osvetljena kaseta ispred suvozačkog sedišta, prostor za odlaganje mobilnih telefona iza menjača, kao i dve rupe za čaše. Na zadnjoj klupi, deo centralnog naslona se može spustiti, i tu se nalaze još dve rupe za čaše.

Ručica menjača je obložena kožom, kao i volan. Pored ručice menjača, nalaze se tasteri za kontrolu režima vožnje (eko, normal, sport), kao i za uključivanje/isključivanje EV režima (vožnje samo na struju). Volan na sebi nudi kontrolu multimedije, radarskog tempomata sa funkcijom praćenja, LTA sistema, pokretanje glasovnih komandi i kontrolu digitalne instrument table.

Digitalna instrument tabla poseduje nekoliko različitih ekrana koji mogu da stoje u stalnom prikazu, sa nekih se može kontrolisati deo funkcionalnosti centralnog multimedijalnog sistema. Ja sam odabrao da se prikazuje digitalni brzinomer, zajedno sa prikazom jačine gasa (primer se može videti na slikama). Ispod volana se nalazi veliko plavo dugme za paljenje/gašenje auta.

Dodatno, prisutne su četiri ručke za pridržavanje iznad prozora, ogledala kod vozača i suvozača sa svetlima, dva veća svetla iznad zadnje klupe. Unutrašnji elektrohromatski retrovizor je zadovoljavajuće veliki i korektno zatamnjuje prevelike doze svetlosti koje dopiru od farova vozila koje se nalazi iza.

Centralni ekran pruža kontrolu svih dostupnih sistema u vozilu. Odvojeno od njega, nalaze se komande digitalne automatske klime sa dve zone. Klima radi perfektno. Multimedijalni sistem nije previše komplikovan, lako se nauči gde se šta nalazi i bez čitanja uputstva. Funkcije koje najčešće koristim: telefoniranje preko bluetooth veze, muzika (radio, preko usb, preko Bluetootha) i Android Auto. Za neke funkcionalnosti postoje glasovne komande, ali su one kao i svuda, nedovoljno pouzdane. Početni izgled ekrana se može donekle konfigurisati, kod mene stoji prikaz toka energije kroz sistem, audio podekran i omiljeni kontakti iz telefonskog imenika.

Prtljažnik od deklarisanih 520 litara je i više nego dovoljan. Dodatno, ispod poda prtljažnika je prisutna rupa za rezervni točak, u koju se mogu ubacivati sitnice. Obaranjem naslona zadnje klupe (deljive u odnosu 2:1), dobija se zavidna količina prostora za transport. Prtljažnik je osvetljen, ima kuke za kese, rolo prekrivač i mrežastu pregradu za odvajanje tovarnog prostora od putničkog, po vertikali.

MyT aplikacija

Zvanična Toyotina Android aplikacija, pre svega namenjena podršci za navigacioni sistem (razne vrste pretrage za navigaciju, planiranje ruta koje se šalju u automobil…). Pošto nemam navigaciju, meni služi da pratim statistiku vožnje i servisnu istoriju. Pored toga, veoma korisna opcija je pamćenje lokacije gde je automobil parkiran. Aplikacija je malo neintuitivna, ali se relativno brzo može naučiti gde je šta od opcija funkcionalnosti.

Statistika se vodi za svako putovanje. Putovanje se detektuje kao period između paljenja i gašenja auta. Prati se potrošnja, „hibridni skor“, ubrzanja, kočenja, procenat vožnje na struju i vožnje na benzin, što je ucrtano na rutu kojom se putovalo. Osim toga, u aplikaciji se može videti i napunjenost rezervoara i ukupna pređena kilometraža. Može se zakazati servis (nisam još stigao dotle) i prati se istorija intervencija. Da zaključim, može se i bez nje, ali mi je korisna.

Performanse u vožnji i potrošnja

Na vozne performanse pre svega utiče u kom je režimu vožnje podešen automobil. Dostupna su tri režima: eco, normal i sport. U eco modu, papučica gasa je umrtvljena. Ovakav režim je pogodan za laganu vožnju po gradu, uz poštovanje ograničenja, i za sporu vožnju po gužvi. Maksimalno se koristi električna energija. Za iole jača ubrzanja, mora se jače pritisnuti papučica gasa. Potrošnja po gradu u eko modu mi se kreće od 3.2 litra do 4 litra na sto kilometara, ako imalo povedem računa o stilu vožnje.

Normal „mod“ nudi optimalni odnos ekonomičnosti i performansi. Papučica gasa nije umrtvljena i sistem daje dovoljno snage za agilnu vožnju po gradu i van grada, dok sa druge strane održava ekonomičnost vožnje, na malo manjem nivou nego u eco modu. Koliko sam mogao da primetim, potrošnja prema podacima koje očitava kompjuter je za oko pola litre veća nego u eko modu, i to ako se baš ne vodi računa kad se stiska papučica gasa.

Ako je potreban nagli start ili brza reakcija ili neko manje zahtevno preticanje, u normal modu je sve izvodljivo bez problema. Na otvorenom putu, van autoputa, potrošnja se kreće od 3.5l do 4l kada poštujem ograničenja. Kad ima dosta uzbrdica, prilikom penjanja, ume da skoči i do 9 litara, ali prilikom spuštanja pada ispod 1l. Ovo je mereno po bordu, na Kopaoniku.

U Sport modu, sistem isporučuje maksimalnu dostupnu snagu i elektro-pogona i benzinskog motora. Automobil reaguje na najmanji dodir na papučicu gasa i narodski rečeno, ide kao metak. Ovo naravno rezultuje većom potrošnjom (po mojoj proceni minimum 1.5l većom od potrošnje u normal modu). Generalno, preporuke su da se ovaj mod ne koristi stalno, nego samo kada situacija to zahteva (na primer, zahtevnija preticanja, nagli startovi…). Nisam detaljnije merio potrošnju samo u sport modu, pošto kada se koristi samo po potrebi, ne utiče previše na ukupnu potrošnju.

Što se tiče vožnje po autoputu, normal mod je sasvim dovoljan. Za brzine unutar ograničenja, auto se vozi izuzetno lagano, stabilan je, drži pravac. Uz sisteme asistencije (adaptivni tempomat sa radarom, ispravljanje volana kada se dođe do ivice trake i alarm kada se pređe linija trake, održavanje rastojanja do vozila ispred), vožnja autoputem je izuzetno opuštena i jednostavna. Ono što je zanimljivo, na 130 km/h, broj obrtaja pri konstantnoj brzini je između 1.500 i 2.000. Što se tiče potrošnje, na autoputu mi se ustali između 5l i 5.5l. Merio sam tokom ubrzavanja, bord pokaže 8l odmah nakon reseta, ali vrlo brzo ta cifra pada.

Testa radi, na deonici između Obrenovca i Surčinske petlje, poterao sam automobil do 160 km/h, na nekih 5 minuta. Ono što me je fasciniralo je, da je jedina razlika povećana buka i skok obraja radilice na oko 4.000. U samoj vožnji nisam osetio nikakvu razliku u stabilnosti ili upravljanju. Nisam smeo predugo da vozim tako, pošto je automobil ipak prešao tek nešto više od 2 200 kilometara, a i malo sam „cvikao“ od presretača. 🙂

Što se autonomije tiče, Corolla ima rezervor od 43 litre, što je manje od proseka u klasi, ali zahvaljujući manjoj potrošnji, autonomija se kreće od 800 do 1.200 km. Ovo nisu precizni empirijski podaci, nego sam toliko uspeo da uhvatim, prateći kompjuter.

Detalji oko potrošnje

Radi malo detaljnijeg prikaza dosadašnje potrošnje, izložiću ovde statistiku koju obezbeđuje MyT aplikacija, kao i moju ličnu evidenciju prilikom sipanja goriva na pumpi (svako sipanje do vrha).

Sledi pregled potrošnje po putovanjima u periodu od oko mesec dana od početka praćenja.

Iz ove tabele se može videti, da potrošnja veoma zavisi od stila vožnje, kao i od terena (kao i za bilo koji drugi automobil). Mogu se uočiti i ekstremno visoke, a i ekstremno niske vrednosti. Ekstremno visoke vrednosti potrošnje sam dobio prilikom agresivnje vožnje, penjanja uz Kopaonik, i veoma kratkih vožnji (ispod 1 km), kada se motor upali radi dovođenja sebe i baterije u radnu temperaturu. Ekstremno niske vrednosti sam dobio prilikom spuštanja niz Kopaonik. Podaci iz tabele se uglavnom uklapaju u lične utiske opisane u prethodnom poglavlju. Sledi tabela ručno računate potrošnje od sipanja do sipanja.

Može se primetiti da se ručno izračunate vrednosti uklapaju u prosečne vrednosti, koje se mogu pronaći iz tabele iz prethodnog poglavlja. Stoga, stekao sam utisak da bord ne laže mnogo što se tiče prikaza potrošnje, videćemo u daljoj upotrebi da li bord laži i koliko laže.

Snalaženje za navigaciju

S obzirom da u Luna paketu nema navigacije, iz radoznalosti sam poslao upit dileru u Čačku da pitam koliko bi koštala naknadna ugradnja navigacije. Tražili su skoro 130 000 din za centralni tablet sa navigacijom, još neke dodatne opreme koja ide uz to kao i za ruke. Pošto nisam lud da dam tolike pare za to, vratio sam se na uputstvo za upotrebu i video da automobil podržava „screen share“ sa telefona preko miracast protokola.

Međutim, nakon isprobavanja, ispalo je da je dobijena slika telefona na automobilskom tabletu mala i nepregledna, tako da sam odustao od te opcije. Onda sam hteo da probam Android Auto aplikaciju. Međutim, ona nije dostupna preko zvaničnog Play Store-a, ali se vrlo lako može naći na alternativnim izvorima (na primer, sajt apkpure.com). Da naglasim, u spisku opreme na sajtu uvoznika jasno piše da Android auto nije dostupan u Srbiji, a da sam automobil podržava. Tako da, nakon instalacije Android auto aplikacije i vezivanja preko USB-a na automobil, aktivira se Android auto aplikacija u automobilu i dobijam Google Maps, i tu se priča završava. Sve mogućnosti i nedostaci Google Maps aplikacije su dostupne preko automobilskog tableta.

Nedostaci

Probaću da iznesem neke manje nedostatke koje sam do sada primetio:

• Globalno ograničenje visine ljudi u kolima.

Da bi se postigla što bolja aerodinamika, auto je nizak. To vodi problemu da ljudi koji imaju visinu veću od (po mojoj proceni oko 185cm) imaju problem da stanu i napred i nazad. Ja lično nemam taj problem, sa svojih 182cm stajem bez problema i napred i nazad, ali iznad glave ne ostaje mnogo prostora. Napred se to može rešiti podešavanjem sedišta po visini (dostupno u Luna paketu), ali na zadnjoj klupi ili se staje ili se ne staje po visini. Poređenja radi, Logan je kockastiji, tako da nema taj problem ni napred ni nazad, dok na primer, u starijoj generaciji auris karavana, dok sam sedeo nazad, do vrata, morao sam malo da savijem glavu u stranu.

• Uža zadnja klupa: Boljka većine novijih automobila. Mali je izbor novijih automobila gde pozadi mogu da stanu 3 čoveka, a da se niko ne gura. Kod mene, bez dečjeg sedišta, pozadi dvoje staju komotno, troje mogu ako su relativno mršavi. Sa dečijim sedištem, mesta realno ima za 1.5 čoveka, tako da dvoje moraju dobrano da se zguraju. Vezivanje pojaseva postaje akrobacija :).
• Kit za krpljenje umesto rezervnog točka: O ovome ne moram da razglabam. Dobra stvar je što ispod poda gepeka ima rupa za rezervni točak, pa ko hoce može da dokupi točak. Mislim da u tu rupu može da stane samo ćopavac. Nisam merio tačne dimenzije. Za sad, tu sam smestio razne sitnice koje su se pre vukle po gepeku.
• Klirens: Automobil je osetno niži od mog prethodnog Logana, tako da mora da se pazi kad se silazi sa asfalta. Nos je isto spusten, pa treba povesti računa kod visokih ivičnjaka. Do sada, nisam imao problema sa time, terao sam ga po Kopaoniku van asvalta, u granicama da ne zakačim podvozje.
• Parking senzori ne postoje ni u jednom paketu opreme: Po meni neozbiljno za marku renomea Tojote. Stvar vadi zadnja rikverc kamera, ali bih voleo da pored toga imam i senzore. Možda ih kasnije ugradim naknadno.

• Kašnjenje u automatskom prebacivanju dugih i kratkih svetala: Kad nailazi auto iz suprotnog smera, duga svetla pređu automatski na kratka oko sekund kasnije nego što bi ih ja prebacio. Može izazvati zaslepljivanje nesretnog kolege vozača iz drugog smera.
• Buka prilikom jačeg ubrzavanja i penjanja uz veće uzbrdice: Meni lično ne smeta, ali može predstavljati smetnju u zavistnosti od vozačevog ukusa. Kad se nagazi papučica gasa, čuje se onaj karakterističan grlati zvuk motora kao da će auto da poleti kao raketa, a on ubrzava linearno ili se penje uzbrdo. Čim se pusti gas, uspostavlja se tišina. Ovo je posledica ponašanja menjača kao CVT.

Zaključak

Ukupan zaključak po pitanju performansi je, da za moje potrebe, automobil pruža i više nego dovoljno snage, startnosti i komfora, uz zadovoljavajuće nisku potrošnju. Voleo bih da naglasim, da pošto je kod hibrida potrošnja veoma „vruće pitanje“, ona najviše zavisi od vozača i puteva kojima se vozilo kreće, ali to važi i za bilo koji drugi auto. Može vozač da natera Corollu hibrid da troši i dvostruko više nego što sam naveo ovde, ali mu onda treba oduzeti hibrid i dati mu običan SUS automobi :).

Dodao bih da za ljude koji prelaze velike godišnje kilometraže i to pretežno na autoputu, dizel ostaje najbolji izbor, dokle god bude moguće da se koristi (a mislim da će još dugo moći). Za vangradsku vožnju, do 100 km/h, i po gradu, hibrid završava posao (ko god neće/nije u mogućnosti da se petlja sa eksternim punjenjem baterija kod plugin-hibrida).

Što se tiče potrošnje, ja sam zadovoljan. Neko će reći da je slična dizelu, i slažem se da van grada može da se poredi sa dizelom, ali mi se čini da po gradu troši manje. Na stranu hibrida stavljam manju cenu benzina, kao i jednostavniji pogonski sistem u odnosu na dizel pogonski sistem.

Enterijer mi je perfektan, za potrebe mene i moje porodice ima više nego dovoljno prostora, materijali i dizajn su mi odlični. Upotreba svih dostupnih sistema je, po meni, intuitivna i jednostavna. Naravno, treba pročitati uputstvo da bi se videlo šta zapravo postoji u autu, ali nakon toga, nisam primetio da mi je u svakodnevnoj vožnji otežano korišćenje bilo kojih funkcionalnosti.

Dopada mi se što sedišta nisu kožna (ne volim kožna sedišta). Prodisao sam kad sam dobio peta vrata. Bela boja značajno smanjuje zagrevanje, dok zaštita karoserije, felni i enterijera treba da olakša održavanje. Po pitanju eksterijera, meni je automobil lep na oko, a za dalje diskusije oko toga, završiću sa rečenicom: o ukusima se ne raspravlja.

Đorđe Pešić

(8076)