Prodaje se ikona američke automobilske industrije
Ako bismo morali da tražimo jednu karakteristiku koja je uvek krasila američke automobile, to bi svakako bila velika snaga motora u pristupačnim proizvodima. Još od 1932. godine kada je Ford debitovao s relativno jeftinim motorom Flathead V8, „Jenkiji“ su postali opsednuti snagom, zahvaljujući podatku da zapremina motora ne igra nikakvu ulogu u cenama registracije i osiguranja, a čini se da svako dvorište u Teksasu ima svoj izvor naftne tečnosti.
Međutim, bez obzira koliko je spomenuti Ford bio popularan (a zaista je bio), njegova snaga uglavnom nije prelazila cifru od 100 „grla“, ali to ne znači da proizvođači nisu nudili i do tri ili četiri puta višu cifru. U posleratnom periodu, kada se snaga počela otimati kontroli, većina takvih motora nisu bili namenjeni civilnoj uzpotrebi.
Proizvođači bi bili primorani da proizvedu dovoljan broj jedinica za homologaciju za učešće u auto-moto sportu, a idealan i veoma poželjan primer je Chevrolet Impala u takozvanom 409/425 paketu. Ovaj automobil je bio deo ponude samo 1963. i 1964. godine, pre nego što se General Motors povukao iz trkanja, o čemu smo ranije pisali. Ova poslednja godina je ujedno i najpoželjnija, pošto se snaga popela na cifru od 425 „grla“ iz V8 motora zapremine 409 kubnih inča (6,7 litara).
Pa šta čini 409/425 toliko popularnim i samom ikonom američke automobilske industrije?
Pa za početak, u svoje vreme spomenuti motor je razvijao najveću snagu po kubnom inčnu. On nije bio prvi koji je prešao magičnu cifru od jedne konjske snage po kubnom inču (tu čast je imao Chrysler 300B iz 1954. godine sa 355 „grla“ iz zapremine 354 kubna inča ili 5,8 litara), ali u svoje vreme Impala je bila apsolutni vladar na stazama. Konkurencija oličena u modelima kao što su Ford Galaxie i Pontiac Catalina je zapravo bila moćnija, a popularnost Impale se pripisuje lepšem dizajnu i nastanku dela američke kulture kada je čuveni bend „The Beach Boys“ posvetio pesmu nazvanu „409“.
U svakom slučaju, 409/425 u kombinaciji sa trostepenim i četverostepenim manuelnim menjačem je bio deo celokupne Chevroletove ponude, ali se pokazao najpopularnijim u spomenutom Impali. Oni koji su postali vlasnici takvog automobila bi ih koristili u auto-sportu do maksimuma, a zatim bi završavali pod presom ili kao polovnjaci sa nekim drugim agregatom. Iz tog razloga, pronaći Impalu i to još kabriolet gde se broj šasije pokriva sa brojem 409/425 motora prema fabričkim podacima, praktično je nemoguća masija.
Primerak iz priče je jedan od samo 1.997 komada proizvedenih 1964. godine, a kod sadašnjeg vlasnika se nalazio od kada je bio godinu dana star. Automobil je pretrpeo detaljnu restauraciju početkom devedesetih godina prošlog veka, koja je trajala čak tri godine, a specijalisti i eksperti su dali ocenu 9+ od maksimalnih 10 poena. U prevodu, ne postoji mnogo klasika koji su dobili višu ocenu.
Od kada je restauracija završena u poslednjih 25 godina ova Impala je prešla još samo 100 kilometara. Zanimljiv je podatak da takozvani „dyno“ test prikazuje cifru od 432 konjske snage, a kada se zna da on obično „omaši“ za 15% dolazimo do zaključka da Chevrolet iz priče je zapravo bio daleko moćniji nego što fabrički brojevi kažu.
Impala je takođe imala i veoma interesantnu istoriju koja će sigurno igrati ulogu u rastu cene. Naime, prvi vlasnik nije poznat, ali ga je drugi vlasnik kupio 1965. godine u gradu Džolijet (američka savezna država Ilinois) dok je još bio učenik u srednjoj školi. Kako mu je rečeno, automobil je prodavala supruga prvog vlasnika koji je završio u Vijetnamu, a ista sudbina će zadesiti i drugog vlasnika 1969. godine.
On se vratio iz vojske nekoliko godina kasnije, ali nije imao želju da svakodnevno vozi stariji automobil već je kupio novi, a Impala završava u hangaru. Na toj lokaciji ostaje narednih preko 20 godina pre nego što je usledila spomenuta restauracija i pojavljivanje na raznim skupovima klasike.
Kada je reč o spomenutoj restauraciji, potrebno je reći da je Impala samo na nekoliko mesta pokazivala rđu, a enterijer je uglavnom originalan sa izuzetkom nove kože. Automobil je prešao manje od 65.000 kilometara pre nego što je završio u hangaru pa tako veće izmene i nisu bile potrebne.
Kupce naravno najviše interesuje mehanika, ali ni ona nije zahtevala veće izmene. Motor i menjač su kompletno rastavljeni i osveženi pa zahvaljujući modernoj tehnologiji danas su u dosta boljem stanju nego kada ih je Chevrolet proizveo.
Koliko ovo zadovoljstvo košta? Pa 17 dana pre kraja aukcije maksimalna ponuda iznosi 105.000 američkih dolara, a eksperti smatraju da bi konačna cifra trebala biti najmanje dvostruko viša.
Uživajte u galeriji.
AutoRepublika
(264)
