Lista: Serijski modeli s najmanjim agregatom u istoriji

Snaga motora je jedna od najpoželjnijih karakteristika svakog automobila. Svako od nas je sigurno odrastao sa posterom Ferrarija i Porschea na zidu pa nije ni iznenađenje što su brzina i performanse nešto što svaki ljubitelj automobila voli da oseti i da vidi. Ali naravno, kroz istoriju ove industrije je postojala i ona suprotna kategorija i takvi automobili su uglavnom nastali iz potrebe za jeftinim prevoznim sredstvom ili pak za što manjom potrošnjom. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na neke serijske modele koji su pružali najmanje agregate u istoriji. Pa krenimo redom …

Peel P50 – 49 kubnih centimetara

Malo poznata kompanija Peel iz ostrvske države Isle of Men je poslovala svega četiri godine početkom šezdesetih godina prošlog veka, a u tom periodu je obezbedila dva svetska rekorda. Ne samo što je njegov model P50 najmanji serijski primerak u istoriji već ga je pokretao i najmanji motor. Reč je o benzincu s jednim cilindrom, zapremine 49 kubnih centimetara. Zanimljivo je da je P50 bio toliko lagan da se Peel nije ni postarao da pruži brzinu za rikverc već bi ga vlasnik ručno podigao i odvukao na željenu lokaciju.

Bond Minicar – 122 kubna centimetra

Velika Britanija je izašla iz Drugog svetskog rata na pobedničkoj strani, ali sa istrošenim resoursima koji su smanjili kupovnu moć u velikoj meri. Iz tog razloga, krajem četvrdesetih godina su počeli da niču mikro automobili za gradsku upotrebu. Jedan od najpoznatiji od njih je bio Bond Minicar, koji se proizvodio od 1948. do 1966. godine.

Iako nije bio preterano popularan (proizvedeno samo 24.848 prodata primerka u 18 godina), Minicar su često kupovali tinejdžeri pošto je imao samo tri točka i samim tim su osobe starije od 16 godina mogle da ga legalno voze na ulicama. Minicar je pokretao dvotaktni motor iz motocikla zapremine 122 kubnih centimetara s pet konjskih snaga, a zahvaljujući maloj težini celokupnog vozila od svega 140 kilograma mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od solidnih 80 km/h.

Messerschmitt KR175 – 173 kubnih centimetara

Messerschmitt je u svetu ostao najpoznatiji po fantastičnim borbenim avionima iz Drugog svetskog rata, ali u funkciji poražene strane. Po završetku velikog globalnog sukoba, zemlje pobednice, Nemačkoj nisu dozvolile da nastavi s poslovanjem u razvoju avionske industrije. Kao logično rešenje, Messerschmitt se okrenuo malenim automobilima koji su u posleratnom periodu bili relativno popularni zbog svoje niske cene.

Iako nikada nije imao ni približnu prodaju kao poznatiji model BMW Isetta, KR175 je danas možda najprepoznatljiviji mikro automobil u istoriji. Pokretao ga je agregat zapremine 173 kubnih centimetara koji je razvijao 9 konjskih snaga. Ukupna težina je iznosila oko 200 kilograma, a maksimalna brzina koju je dostizao, dohvatala je 80 km/h.

KR175 je takođe krasila izuzetno dobra završna izrada pa je danas veoma skupoceni klasik.

Heinkel Cabin Cruiser – 174 kubna centimentra

Slično kao spomenuti Messerschmitt, i Heinkel je bio izuzetno cenjeni proizvođač aviona u Drugom svetskom ratu. Pored te sličnosti, jasno je da je to firma koja se takođe okrenula mikro automobilima, nakon što su saveznici uveli niz restrikcija Nemačkoj.

Model Cabin Cruiser je pružao četvorotaktni motor zapremine 174 kubna centimentra (kasnije 198 kubnih centimetara), a takođe se proizvodio pod licencom i u Republici Irskoj i Engleskoj. U periodu od 1956. do 1965. godine je prodato preko 23.000 primerka i danas se smatra jednim od najvrednijih klasičnih mikro proizvoda.

BMW Isetta – 245 kubnih centimetara

Teško je zamisliti da je BMW sredinom pedesetih godina bio u tolikoj krizi koja je pretila da u potpunosti uništi legendarni brend, a spas je bio u vidu italijanskog modela pod licencom nazvanog Isetta. Kada se pri tom doda i naftna kriza nakon sukoba oko Sueckog kanala, niko nije bio iznenađen što je u relativno kratkom periodu prodato preko 160.000 primeraka.

Najpopularniji model je bio onaj od 298 kubnih centimetara i 13 konjskih snaga, ali je u početku postojao i manji zapremine 245 kubnih centimetara. Slično kao i kod ostalih mikro automobila, sudbinu Isette je zapečetio dolazak Minija 1959. godine.

Berkeley SE322 – 322 kubna centimetra

Kao jedan od retkih sportiskih četvorotočkaša u ovoj konkurenciji, na listi se našao i model britanske firme Berkeley koja je debitovala s modelom SE322, početkom pedesetih godina. Kao što mu ime kaže, pogonio ga je agregat iz motocikla zapremine 322 kubna centimetra.

Kompanija je tvrdila da automobil ne mora imati veliku snagu da bi bio zanimljiv za vožnju već je lepota ležala u težini od samo 380 kilograma. SE322 je ubrzavao do 100 km/h za 38,3 sekundi, što je bilo sporo čak i za standarde vremena kada je proizveden, ali je zato maksimalna brzina od 108 km/h bila skroz impresivna za tako mali proizvod.

Honda N360 – 354 kubna centimetra

Pre nego što je osvojila svetska tržišta s modelima kao što su Civic i Accord, Honda je ušla u automobilski svet 1967. godine sa jednim prilično drugačijim proizvodom. Poneo je oznaku N360.

Sa visokim kvalitetom završne obrade i odličnim ponašanjem u krivinama, N360 je pružao i relativno moderan pogon na prednje točkove. Ispod haube se krio agregat iz motocikla, zapremine 354 kubnih centimetara, a koji je omogućavao maksimalnu brzinu od čak 136 km/h. Na bazi N360, je kasnije nastao i model N600, a sa njim je Honda zvanično napala američko tržište 1969. godine.

Subaru 360 – 356 kubnih centimetara

Subaru koji je danas poznat kao proizvođač modela sa pogonom na sva četiri točka, krajem pedesetih godina prošlog veka je započeo automobilsku proizvodnju preko modela 360.

Kao jedan od prvih japanskih takozvanih „kei“ automobila, o kojima možete više da pročitate u rubrici Istorija, 360 je pružao agregat zapremine 356 kubnih inča postavljen pozadi. On je razvijao 25 konjskih snaga i omogućavao maksimalnu brzinu od 100 km/h. Subaru 360 se proizvodio čak 13 godina (1958. – 1971.) bez većih izmena, a na istoj platformi je kasnije stigao i manji komercijalni kombi.

Citroen 2CV – 375 kubnih centimetara

Popularni „Spaček“ je jedan od najpoznatijih automobila u istoriji i može se reći da je modernizovao Francusku u posleratnom periodu. Sa karijerom od preko četiri decenije (1948. – 1991.), 2CV je nekoliko puta bio „sahranjivan“, ali je bio toliko popularan da je nadživeo većinu svojih naslednika.

Tokom tako duge istorije, Citroen je nudio mnogobrojne agregate, a na našoj listi se našao onaj prvi zapremine 375 „kubika“ i devet konjskih snaga. „Spaček“ je takođe ostao poznat u istoriji kao proizvod koji je bio izuzetno pristupačan i lagan za održavanje, a vlasnici bi rekli da su u stanju da zamene kompletan motor za samo deset minuta.

Fiat 500 – 479 kubnih centimetara

Slično kao spomenuti „Spaček“, i Fiat 500 je živa legenda koja je u potpunosti modernizovala Italiju u posleratnom periodu. Maleni, vazdušno hlađeni agregat zapremine 497 kubnih centimetara, je bio postavljen pozadi.

U proizvodnji je opstao sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka. Većina primeraka modela 500 je završila na ulici u verziji s 18 konjskih snaga, ali je Fiat definitivno imao i „konja za trku“. Reč je naravno o legendarnom Abarthu 695SS, koji je podigao snagu na 40 „grla“ i koji je zahvaljujući težini od tek nešto više od 500 kilograma, omogućavao impresivne performanse.

NSU Spider – 497 kubnih centimetara

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, novi rotacioni motori su se činili kao budućnost automobilske industrije. Ne samo što su razvijali relativno visoku snagu za zapreminu koja ih je krasila, već su takođe emitovali manje štetnih izduvnih gasova i pružali manji broj delova, što je barem u teoriji trebalo da snizi troškove proizvodnje i održavanja.

Prvi takav automobil je bio NSU Spider, a pružao je maleni agregat od 497 kubnih centimetara i 50 konjskih snaga. Spider je takođe bio prvi proizvod koji je prešao magičnu cifru od 100 „konja“ po toni, i omogućavao maksimalnu brzinu od čak 160 km/h. Ipak, proizvodnja će trajati svega četiri godine (1964. – 1967.) i u tom periodu će biti prodato samo 2.375 jedinica. Razloga za kratku karijeru ima nekoliko, a najčešće se spominju loša pouzdanost, visoka potrošnja i loša finansijska situacija unutar samog NSU-a.

Smart ForTwo – 599 kubnih centimetara

Divizija nemačkog Daimlera se može pohvaliti sa najpopularnijim masovno proizvedenim malim gradskim automobilom u istoriji, a Mercedesov vlasnik je preuzeo stvari u svoje ruke nakon početne investicije Volkswagena.

Prva generacija modela ForTwo je pružala benzinski agregat sa tri cilindra koji je razvijao 54 konjske snage iz zapremine od 599 kubnih centimetara. Ubrzanje do 100 km/h iznosi 17,9 sekundi dok je maksimalna brzina na granici od 134 km/h. Iako Smart postoji do današnjeg dana, popularnost modela je relativno do veoma „tanka“.

Pre nego što je polovina vlasništva nad markom preneta u ruke kineske kompanije Geely, eksperti su smatrali da Smart neće opstati još dugo vremena. Srećom, s Azijatima se perspektiva marke iz osnova menja, a jedna od ključnih odluka jeste i napuštanje konvencionalnih motora s unutrašnjim sagorevanjem.

Tata Nano – 624 kubna centimetra

Mališanu iz Indije su mnogi nagoveštavali blistavu budućnost zahvaljujući niskoj početnoj ceni od samo 2.500 američkih dolara. To ga je učinilo ubedljivo najjeftinijim novim automobilom u istoriju i daleko pristupačnijim nego što je to bio glavni rival na domaćem tržištu, iz kompanije Suzuki, model Alto.

Tata se nadao godišnjoj isporuci od 250.000 jedinica i očekivanja su bila da će dosadašnji kupci motocikla i skutera izabrati ovaj automobil. Ipak, u desetak godina proizvodnje je prodato svega 300.000 primeraka, dok se kroz istoriju, Nano se mogao naručiti sa samo jednim agregatom.

Reč je o benzincu zapremine 624 kubnih centimetara sa razvojem 37 konjskih snaga. Ključni razlozi za neuspeh leže u lošem kvalitetu i samoj reputaciji „vozila za siromahe“, zbog čega je većina Indijaca ranije trošila novac na polovni Alto.

Suzuki Cappuccino – 657 kubnih centimetara

Cappuccino je bio još jedan od japanskih „kei“ automobila gde su dimenzije i zapremina motora morali biti ograničeni iz proste želje da troškovi vezani za registraciju i obavezno osiguranje ostanu na pristupačnom nivou.

Ipak, dvosed iz Suzukija je razvijao relativno visoke 63 konjske snage iz turbobenzinca zapremine 657 kubnih centimetara. To mu je omogućavalo ubrzanje do 100 km/h za 11,3 sekundi i maksimalnu brzinu od 133 km/h. Cappuccino je danas možda najpoznatiji kei automobil i relativno cenjen klasik.

Zoran Tomasović

(3717)