S obzirom na to u kakvom se (među)stanju planeta nalazi, a zahvaljujući borbi s novim korona virusom, deluje da vesti iz automobilskog sveta i nema baš previše. Stoga se rađa prilika da se malo prisetimo i nekih dostignuća kompanija iz prošlosti. Tako je Mercedes naprasno rešio da se priseti „okruglih“ datuma koji nam se bliže, a tiču se premijera nekih svojih proizvoda, kojih bi se inače samo retki setili. Ovaj put, slavljeničku tortu seku članovi familije poljoprivrednih traktora nazvanih MB Trac.
Evo kako je to sve bilo. Sve je počelo negde tokom kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Mercedes je po prvi put, čini se počeo da razmišlja o sektoru koji se bavi poljoprivrednom. Jasno, marka je posedovala liniju vozila iz čuvene Unimog porodice, ali oni su bili prevashodno namenjeni niskogradnji.
Ponekad, i u ponekom zadatku, mogli su se okušati i Unimogovi četvorotočkaši, ali to nije bila njihova osnovna namena. Istovremeno, brojni su proizvođači automobila, pa i oni rivalski nemačkoj marki, okušali svoju sreću u montaži „pravih pravcatih“ poljoprivrednih mašina, traktora. Možemo pomenuti samo neke od njih: Deutz i Volvo ili pak Steyr i FIAT. A onda je i Mercedes započeo s razvojem sopstvenog „dizel asistenta seljaku“.
Prvorođenče u porodici Mečkinih traktora je bio model MB Trac-65 (gde je broj 65 reprezentovao pogonsku silu u konjskim snagama), i on je predstavljen 1972. Utemeljen na odlukama ljudi iz pomenutog Unimoga, Trac-65 je posedovao stepenastu konstrukciju to jest šasiju, kao i stalni pogon na točkove montirane na obe osovine, što je inače bila totalna retkost u to doba,
Od kompletne konkurencije se razlikovao i po svojoj specifičnoj konfiguraciji, koja je podrazumevala četiri točka identične veličine (prečnika), suženi poklopac motora zarad postizanja bolje preglednosti, kao i komfronu kabinu, smeštenu po sredini radne mašine, gledano po širini.
Hidraulični podizač i priključci su umesto na zadnjem delu traktora, instalirani na nosu, iza i u sredini šasije. Uz praktično neograničene mogućnosti koje je nudio nemački koncern, buduća porodica traktora je narasla na 18 modela, pogonjenih agretima do 180 „konja“ snažnim. Funkcionisali su u sadejstvu s manuelnim menjačima, od kojih je velika većina posedovala 12 stepeni prenosa za hod unapred i unazad. Među njima su i slavljenici iz teške klase: MB Trac-1500 (150 ks) koji je debitovao pre četrdeset godina, kao i model MB Trac-1800 (180 ks), koji je premijerno prikazan pre trideset godina.
Traktori marke Mercedes su nudili još jednu veliku prednost za poljoprivrednike. Bogatije među njima, rekli bismo. Naime, usled toga što je konstruktor vodio računa o standardizaciji, velika je srodnost komponenti ovih radnih mašina, bila sa ostalim proizvodima gigantskog koncerna Daimler.
Kako i sam proizvođač navodi, kupcima se jako dopala ova ideja, koja im je praktično omogućila da rezervne delove poručuju od najbližeg dilera, misleći na prodavce automobila i teških komercijalnih vozila. U principu, tržište je dobro prihvatilo ponuđene traktore s trokrakom zvezdom, iako prema navodima iz fabrike, oni „nisu uspevali da ispune visoka očekivanja koja su kupci imali u odnosu na proizvode s oznakama Mercedes-Benza.“
U kasnijem periodu, nemačka grupacija je udružila snage s divizijom posvećenom razvoju traktora Deutz, ali je tokom 1991. godine došlo do obustave proizvodnje i sva prava na proizvodnju serijskih verzija traktora su preneta marki Werner, uz definisanu naknadu. Ova kompanija ih i dalje proizvodi.
Međutim, isporučen kontigent od oko 41 hiljadu primeraka Mercedesovih traktora proizvedenih tokom perioda od devetnaest godina, baš i nije Švabama osvetlao obraz. Naime, od te brojke, njih je samo oko trideset hiljada i dalje funkcionalno.
AutoRepublika
(932)
