Zanimljivost dana: Dve lokomotive koje su spojile obale Amerike

Kao jednoj izuzetno mladoj državi, Sjedinjenim Američkim Državama ostatak sveta se često podsmeva govoreći da, gotovo i nema istoriju, a ono malo što i poseduje, uglavnom je kasnilo vekovima za ostatkom sveta. Ipak, “Jenkijima“ treba odati priznanje što su u rekordnom roku postali izuzetno velika svetska sila, i što im je bio potreban izuzetno kratak period da nadoknade propušteno.

Posle serije ratova za svoju nezavisnost sa Britancima, pa zatim i posle kupovine takozvane “teritorije Luizijana“ od Francuza, i na kraju nakon završetka civilnog rata protiv 13 saveznoj država koje su želele da robovlasništvo ostane na delu, SAD su bile spremne za revoluciju, to jest za realizaciju težnje da moderniziju svoju novonastalu državu.

Jedan od glavnih problema je bio taj da istočna i zapadna strana Amerike još uvek nisu bile povezane prugom pa je razmena namirnica između dve strane bile minimalna. Sredinom 19. veka, grupa biznismena je shvatila da takav način poslovanja nikako nije finansijski stabilan, pa je od američke vlade i rukovodilaca saveznih država. zatražila finansijsku pomoć u razvoju novih pruga koje bi spojile dve strane.

Rad je počeo 1863. godine i trajaće šest godina, a za ovo izdanje zanimljivosti dana mi ćemo se osvrnuti na dve lokomotive koje su se pojavile na dan kada je poslednji klin (poznat kao “zlatni klin“) zakucan u saveznoj državi Juti.

Najveći deo posla izgradnje pruga su obavile dve firme, i to Central Pacific Railroad Company of California (CPRR), koja se postarala za 1.110 kilometara, odnosnon relaciju koja pokriva rutu od saveznih država Kalifornije do Jute. Drugi deo radova je na sebe preuzela firma Union Pacific (UP) pa je tako izgradila 1.746 kilometara pruge. od savezne država Nebraska pa sve do Jute, gde se pruga spajala s onom za koju je bila zadužena prvopomenuta kompanija.

Zakucavanje poslednjeg klina, izrađenog od 17,6-karatnog zlata, je zakazano za 10. maj 1869. godine u gradiću Promontori Samit (savezna država Juta), a velika čast je pripala predsedniku CPRR-a Lejlandu Stanfordu. On se uputio vozom Central Pacific Railroad #60, poznatijim kao Jupiter, na željenu lokaciju i to nakon što je jedna druga lokomotiva (Antelope) oštećena u sudaru.

Jupiter je inače proizveden u američkoj saveznoj državi Njujork godinu dana ranije, a nakon testiranja rastavljen i poslat brodom u Kaliforniju. Narednih godinu dana se nalazio u sedištu CPRR-a u gradu Sakramento.

Istovremeno, u Union Pacific je poslao svog velikana Union Pacific No. 119 na istu lokaciju, a i ovaj voz je takođe bio star tek godinu dana. Dve lokomotive su se zatim srele pred 3.000 ljudi, među kojima su bili, ne samo najviši čelnici obe kompanije, već i veliki broj radnika koji je lično izgradio prugu.

Iako se očekivalo da će obe lokomotive biti sačuvane kao bitan deo američke istorije, to se nije desilo. CPRR i UP su kasnije koristili oba voza u kontekstu održavanja svakodnevnog saobraćaja, a kada je njihova karijera završila, tako su i završili reciklirani, i u starom gvožđu. No. 119 je prvu zadesila takva sudbina 1903. godine, a Jupiter je otišao „pod presu“ šest godina kasnije.

Grad Čikago je odlučio da ponovi susret 1949. godine, pa je pronašao dve slične lokomotive i preradio da ih da izgledaju kao No. 119 i Jupiter. Takav potez je privukao toliko pažnje da su Southern Pacific (koji je kupio CPRR 1903. godine) i UP odlučile da izgrade moderne verzije legendarnih prethodnika baš onakvim kakvi su bili 1869. godine.

Premijera je zakanaza na stogodišnjicu događaja, 1969. godine na identičnoj lokaciji, ali je pomerena za deset godina kasnije pošto nikakvi crteži tehničkih podataka No. 119 i Jupitera nisu postojali.

Posao je poveren firmi O’Connor Engineering Laboratories, koja je imala izuzetno težak posao ispred sebe. Kompanija je proučila veliki broj starih fotografija i novinskih članaka i istraživala karakteristike obe lokomotive pre nego što je debitovala s modernim (re)kreacijama. Iako one verovatno nisu kompletno autentične, veruje se da veće razlike ne postoje.

Od tada, No. 119 i Jupiter su predmet čestog interesovanja od strane turista, a organizatori pružaju priliku i za kratku vožnju do identične lokacije koja je poslužila za ceremonijalne svrhe, i tokom istorijskog dana u 19. veku.

Zoran Tomasović

(513)