Istraživanje: Lični automobil će igrati sve manju ulogu u gradskom prevozu budućnosti

Na osnovu istraživanja koje je uključilo preko 20 hiljada stanovnika 31 grada – metropole širom sveta, i 53 ekspertskih mišljenja, proizilazi da će u narednih deset godina doći do drastičnih izmena naših transportnih navika u gradskom saobraćaju. Naime, dogodiće se tranzicija ka čistijim vidovima urbane mobilnosti, a automobili više neće biti korišćeni za ove namene na svakodnevnoj osnovi.

Shodno tome, predviđa se da će preokret biti uglavnom kompletiran oko 2030. godine, kada će vožnja privatnim automobilom u najvećim svetskim gradovima opasti za daljih 10%. Zbog opšteg starenja svetske populacije, ali i zbog izmenjenog poslovnog modela koji kreću da primenjuju proizvođači automobila gde se akcenat stavlja na deljena vozila i trotinete, kao i na buduća autonomna vozila, neophodnost posedovanja ličnog vozila će biti značajno manja.

„Koncept mobilnosti se uobičajeno menja veoma sporo, pa je promena od 10% na rok od jedne decenije, prilično radikalna,“ objašnjava Rolf Kulen, rukovodilaca odeljenja Mobility u okviru Kantara.

Prema onome do čega su došli istraživači, udeo automobila u ukupnom broju putovanja će opasti sa 51% na 46% do 2030. godine. Ovakav razvoj će biti moguć zbog rasta značaja bicikla, čija će frekvencija upotrebe porasti za 18%, a onda i zbog toga što će ljudi više hodati u budućnosti (+15%). Pored toga, učešće javnog u ukupnom transportu će porasti za 6%. Čak 37% vozača bi rado ostavilo iskustva sa svojim ličnim automobilom i gradskom vožnjom već sada, samo kada bi im to ostale okolnosti omogućile.

Studijom su obuhvaćeni i podaci o tome koliko je pojedinačnim građanima dostupna alternativna vizija mobilnosti, visina prihoda koje generišu domaćinstva, kao i opšti stepen ekonomskog razvoja. Na osnovu toga je izarčunavan indeks mobilnosti za pojedine gradove Saglasno tome, sačinjena je lista vodećih gradova po pitanju razvoja različitih vidova mobilnosti. Listu predvodi Berlin, ispred Ouklenda, Moskve, Njujorka i Minhena.

AutoRepublika

(198)