Najveći skandali u automobilskoj industriji u protekloj deceniji

U protekloj dekadi, automobilska industrija je bila preplavljena razno-raznim skandalima. Svi su se desili naizgled potpuno neočekivano i uzdrmali su svet na ovaj ili onaj način.

Sada, kada se pripremamo za ulazak u 2020-te, „tinejdžerske“ godine 21. veka su došle do kraja. Decenija koja je započela 1. januara, ostaće zapamćena kao jedna od najturbulentnijih u automobilskoj industriji.

U prošloj dekadi smo bili svedoci uzdizanja Internet stvari (Internet of Things – IoT), raspirivanja globalnih konflikata, učestalih prirodnih katastrofa, filmova o superherojima, podeli prevoza i naravno masovnoj elektrifikaciji u okviru automobilske industrije.

Ono što je takođe ostavilo dubok pečat su veliki skandali, čiji je uticaj na automobilsku industriju i dalje prisutan.

Volkswagenov dizel skandal

Javnost je o VW-ovim prevarama saznala u septembru 2015., kada je Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) saopštila da je VW grupa prekršila Clean Air Act, zakon o čistom vazduhu. Ukratko, otkriveno je da je nemački proizvođač automobile pogonjene turbodizel motorima opremao takozvanim „poništavajućim uređajima i softverom“, da se na testovima ne bi prikazale prave vrednosti vezane za emisiju štetnih gasova. Ispostavilo se da su VW-ovi automobili zagađivali 40 puta više od dozvoljenog u izvesnim uslovima.

Iza zavese, ova afera je zapravo trajala od kraja 20. veka, kada se Volkswagen pripremao za ogromna ulaganja u TDI tehnologiju, uz pomoć koje je trebalo da ostvari svetsku dominaciju u oblasti putničkih automobila pogonjenih dizel motorima.

Da bi se nemački proizvođač uskladio sa sve strožom ekološkom regulativom, inženjeri su morali da se oslone na mnoge skupe inovacije, koje suštinski nisu rešavale problem, jer su bile prepune propusta. Nakon toga su rukovodioci u oblasti inženjeringa odlučili da bi za kompaniju bilo bolje da primeni „bolju i jeftiniju“ strategiju – prevaru.

Ispostavilo se da nisu bili neki posebni „vizionari“. Ono što je EPA započela krajem 2015. je bila „domina“ koja je pokrenula rušenje čitavog sistema, dovela do kraha rukovodeće strukture VW-a, milijardi dolara u vidu kazni, i masivnih povlačenja vozila. Pored toga, imidž nemačke kompanije je u velikoj meri narušen. Dizelgejt je takođe glavni razlog za Volkswagenovo okretanje ka električnom pogonu, što većina ljudi vidi kao traženje milosti od svih onih čije je poverenje izigrano.

Takata vazdušni jastuci

Ono što je kod ovog skandala najgore je činjenica što on još uvek nije priveden kraju. Naime, milioni vozača su i dalje suočeni s rizikom od ozbiljnog povređivanja ili još goreg scenarija, u slučaju eksplozije vazdušnog jastuka.

Ukratko, nepoznat je broj Takatinih vazdušnih jastuka prisutnih u vozilima od Acure do Volkswagena. Čak ih i modeli McLarena i Tesle poseduju.

Oficijelni uzrok iznenadnog aktiviranja vazdušnog jastuka se vrti oko previsokog nivoa vlage, koja navodno može destabilizovati isparljivi pokretač u pumpi za naduvavanje. Bilo je incidenata u kojima je angažovanje vazdušnog jastuka dovelo do lansiranja šrapnela u lice vozača.

Zvanično, reč je o najvećem povlačenju jednog proizvoda s tržišta u istoriji SAD, verovatno i svetu, koje je započelo 2013., kada je preko 3,6 miliona vozila različitih marki, opremljenih potencijalno opasnim Takata vazdušnim jastucima, pozvano na zamenu. S tim u vezi, automobili opremljeni spornom komponentom su bili u proizvodnji još od 1996.

Na Takatu se odnosilo oko 20 odsto ukupnog svetskog snabdevanja vazdušnim jastucima, tako da su na putevima i dalje prisutni milioni vozila koja predstavljaju potencijalnu opasnost, uprkos tome što je preko 50 miliona vozila opozvano do sada.

Hapšenje Karlosa Gona

Jedan od čelnika u automobilskoj industriji o kojima se najviše govorilo, čovek koji je gotovo samostalno preokrenuo stvari u korist Renault-Nissana svojevremeno i imao status rok zvezde, Karlos Gon, uhapšen je u Japanu 2018. Mada parnica protiv njega i dalje traje, čini se da je brazilsko-libanski biznismen „zbrisao“ iz Zemlje izlazećeg sunca.

Nakon inicijalnog hapšenja, Gon je optužen za računovodstvene manipulacije, da bi se zatim sukcesivno pojavile nove optužbe. Većina se odnosi na to što je bivši predsednik i direktor alijanse koristio sredstva kompanije za lične investicije, uz zloupotrebu korporativne imovine. Čak, optužen je da je koristio Nissanov novac za plaćanje letovanja i odmora članova porodice, renoviranje vile…

Naravno, Gon je negirao optužbe, smatrajući da se protiv njega vodi organizovana zavera.

Korporativni rat GM-a i FCA i optužba za reketiranje

U prilično čudnom spletu događaja, General Motors je pokrenuo tužbu protiv Fiat Chrysler Automobilesa novembra 2019.

Na 95 stranica tužbe, naovodi se gomila specifičnih načina na koji je FCA osvojio nekoliko tajnih koncesija u saradnji s liderima sindikata, u okviru kojih je GM odbijen. Navodno, zavere i korupcija koje traju više od deset godina, donele su FCA milijarde dolara.

Ono što je čudno što GM ne tuži ljude iz sindikata, uprkos tome što su oni očigledno umešani u navodno reketiranje i korupciju. Navodno, jedan od glavnih krivaca je pokojni Serđo Markione, a tužba je direktno usmerena prema zvaničnicima Fiat Chryslera.

Sve ovo je došlo u nepovoljno vreme za italo-američku kompaniju, koja nastoji da se spoji s francuskom PSA grupom.

Iako će sudski postupak verovatno trajati godinama, FCA je saopštio da će se žestoko braniti, kao i da nije posebno zabrinut zbog predstojeće parnice. S druge strane, ukoliko tužba GM-a prođe, to bi moglo da naudi ne samo FCA već i PSA.

AutoRepublika

(624)