Zanimljivost dana: Lincoln je planirao „evropski“ model još 1973. godine

Sve do naftne krize iz ranih sedamdesetih godina prošlog veka, premijum automobili u Americi su uglavnom bili veliki i tromi. Mercedes i BMW su se još uvek tek probijali, Jaguarova prodaja je bila na nivou statističke greške, a japanskih predstavnika nije ni bilo.

Takve okolnosti su ostavile domaćim markama Cadillacu, Lincolnu i Imperialu, mogućnost da u potpunosti kontrolišu tržište, a većina njihovih modela su bili velikih dimenzija, sa još većim V8 agregatima i napucani opremom. Namera je bila jasna i takvi automobili su služili za sporohodno krstarenje autoputem gde su luksuz i udobnost bili na prvom mestu.

Međutim, onda se desila naftna kriza, o kojoj smo ranije pisali, i probirljivi Amerikanci su odjednom počeli da razmišljaju kako da smanje dimenzije i izvuku manju potrošnju. Dok su jeftinija vozila brendova Chevrolet, Ford i Plymouth nudilia po nekoliko takvih proizvoda, među premijum proizvođačima oni i dalje nisu bili dostupni.

Na sreću Fordove premijum divizije Lincolna, na čelu se nalazio italijan Li Ajakoka, koji je imao odličan „nos“ šta budućnost donosi. Ajakoka je primetio veliki rast popularnosti Mercedesa pa je od svog italijanskog partnera, samostalne dizajnerske kuće Ghia, hitno naručio prototip model koji bi konkurisao nemačkom velikanu.

Serijska proizvodnja je bila u drugom planu pošto je Lincoln 1973. godine dostigao svoju do tada najveću prodaju u istoriji sa 128.073 isporučenih jedinica, ali se Fordov predsednik nadao da bi takav automobil mogao da ugleda svetlost dana do kasnih sedamdesetih godina.

U svakom slučaju, Ghia je prototip zasnovala na evropskoj verziji Forda Granada (model pod identičnim imenom se prodavao i u Americi, ali nije bio povezan sa Lincolnovim konceptom), a zatim dodala sve one detalje koji su proslavile Lincoln kroz istoriju. To se posebno odnosi na legendarnu masku hladnjaka iz predratnog perioda, hauba je bila odignuta dok su farovi Granade zamenjeni sa kockastim jedinicama.

Po uzoru na američko tržište, prototip je imao i krov prevučen kožom. Ghia je ovom modelu dala ime Mark I. Dok je najveći agregat u serijskoj Granadi na evropskom tržištu bio 3,0-litarski V6, u pomoć je priskočila južnoafrička divizija i isporučila značajno moćniji 5,0-litarski V8 motor.

Međutim, novi standardi o bezbednosti i izduvnim gasovima su stavili Lincoln u drugi plan kod Forda, pa je Mark I brzo pao u zaborav. Publika je dočekala da vidi „mali“ Lincoln 1977. godine kada je debitovao model Versailles. Sa dužinom od 5.103 mm, on je bio za preko pola metra duži od Mark I koncepta (ali opet daleko manji od ostalih Lincolna) i u izboru se našlo nekoliko V8 motora.

Versailles nije bio prodajni uspeh i u četiri godine proizvodnje je pronašao tek nešto više od 50.000 kupaca. Tek 1982. godine je stigla sedma generacija modela Continental sa sličnim dimenzijama i opravdala ulaganja.

Mark I je danas koncept o kome se jako malo zna i informacije nisu dostupne na internetu, a nepoznato je i šta se desilo sa njim nakon što je predstavljen. Ipak, on služi kao odličan primer kako su se Amerikanci kroz istoriju menjali čak i u kategorijama za koje se verovalo da su večne.

Zoran Tomasović

(865)