1. Home
  2. Istorija
  3. Zanimljivost dana: Ford Mustang je započeo život kao sportski dvosed
Zanimljivost dana: Ford Mustang je započeo život kao sportski dvosed

Zanimljivost dana: Ford Mustang je započeo život kao sportski dvosed

497
1
Podelite sa prijateljima:

Tokom svoje 55-godišnje istorije Ford Mustang je uglavnom pružao identičnu uspešnu formulu. Kupe ili kabriolet sa pogonom na zadnje točkove i moćnim agregatima su se pokazali toliko popularnimim da je ovaj automobil širom sveta pronašao oko deset miliona kupaca.

Ali prvi Fordov automobil sa oznakom Mustanga je bio nešto sasvim drugačije. Toliko drugačiji da je u sebi zapravo imao više nemačkih delova nego američkih. Ovo je priča o Mustang I konceptu iz 1962. godine …

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Ford je predvodio čovek po imenu Li Ajakoka. Ovaj nedavno preminuli legendarni genije za marketing je bio poreklom Italijan i imao je odličan „nos“ šta će se desiti na tržištu.

Ajakoka je smatrao da će takozvani „Baby Boomer“ (nadimak za generaciju rođenu tokom Drugog svetskog rata) uskoro početi kupovati svoje prve automobile i da će hteti proizvode koju su privlačni, moćni i pristupačni. Američka ponuda takvih automobila je bila izuzetno jadna pa su kupci uglavnom odlazili u salone britanskih firmi da potroše novac na Triumph, MG, Morgan i slične modele.

U navedenom periodu Ford je razvijao model pod kodnom oznakom Cardinal kao odgovor na popularnost Volkswagen „Bube“. Za razliku od nemačkog rivala, Cardinal je trebao da pruža pogon na prednje točkove, nezavisno ogibljenje i disk kočnice. On je na kraju debitovao u Evropi kao Ford Taunus P4 pa je Ajakoka zaključio da bi poslužio kao odlična baza za američkog sportistu.

Kako su trkački automobili pružali centralno postavljen motor, tako je i Mustang I morao da ima identičnu strategiju nakon odluke da se oproba i u profesionalnom auto-moto sportu. Konačan izbor je pao na jedan od retkih V4 agregata na svetu zapremine 1,9 litara koji je razvijao 89 konjskih snaga. Planirana trkačka verzija je trebala biti za 20 „konja“ moćnija što je omogućavalo ovom automobilu maksimalnu brzinu od 160 km/h.

Za aerodinamični dizajn se postarao čovek po imenu Džon Najžar, a aluminijumska školjka je označila da je težina iznosila svega 700 kilograma. Mustang I je zvanično debitovao 7. oktobra 1962. godine tokom Velike nagrade Sjedinjenih Američki Država na stazi Watkins Glen samo 100 dana nakon što je Ajakoka formirao tim.

Ford je razvio dva koncept modela i to jedan za salone, a drugi za testove na stazama. I pored svih pohvala, postalo je jasno da su šanse za serijsku proizvodnju minimalne. Ne samo što je Mustang I imao komplikovanu tehnologiju (zbog čega bi bio relativno skup za proizvodnju) već bi dvosed limitirao broj kupaca.

Ajakoka je zatim razvio naslednika sa četiri sedišta i V8 motorom 1963. godine koji je od prvog prototipa zadržao samo isti naziv – Mustang. Na njegovoj bazi je debitovao i serijski model godinu dana kasnije.

Jedan od Mustang I prototip modela je preživeo i danas se nalazi u The Henry Ford muzeju.

Zoran Tomasović

(497)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

1 Komentar
Inline Feedbacks
View all comments
BB

Ovo je više čamac… 😀